АЛЕПО ПОНОВО ГОРИ: Влада Џоланија покренула војну операцију против Курда, хиљаде цивила расељено (ВИДЕО)

Предраг Стојковић
Предраг Стојковић

08. 01. 2026. у 17:33

НОВА и озбиљна ескалација сукоба захватила је север Сирије, након што је сиријска влада 7. јануара 2026. године прогласила курдске четврти Шеик Максуд и Ашрафија у Алепу „затвореним војним зонама“ и започела војну операцију против Сиријских демократских снага (СДФ).

АЛЕПО ПОНОВО ГОРИ: Влада Џоланија покренула војну операцију против Курда, хиљаде цивила расељено (ВИДЕО)

Фото oruzjeonline.com

Операцију предводе снаге лојалне привременом председнику Ахмеду ел Шараау (ал-Џоланија), а реч је о најтежем директном сукобу између Дамаска и курдских формација у Алепу још од раних фаза грађанског рата.

Власти у Дамаску тврде да је реч о „ограниченој и циљаној операцији“ усмереној искључиво на војне положаје СДФ-а, које означавају као легитимне циљеве због, како наводе, континуираних напада на владине снаге и цивилне објекте у граду током претходних недеља. Истовремено је наређена евакуација цивила и успостављени су хуманитарни коридори, са циљем да се смањи број цивилних жртава током борби.

експлозија хаоса у сирији израелски дрон оборен, нетанијаху на ратној нози док масакри над алавитима шокирају свет!

РАЗЛОЗИ КОЈЕ НАВОДИ ДАМАСК

Сиријско министарство обавештајних послова саопштило је да је операција одговор на низ напада ватреним оружјем, дроновима и артиљеријом за које оптужује СДФ, а који су, према званичним подацима, током протеклог месеца довели до погибије и рањавања цивила и припадника владиних снага. Влада тврди да су напади пореметили нормално функционисање Алепа и угрозили кључне саобраћајне правце, укључујући пут Алепо–Азаз.

Званична образложења наглашавају да је циљ операције „обнова безбедности, заштита цивила и поновно успостављање контроле над виталном инфраструктуром“, уз тврдњу да се дејства спроводе у складу са међународним правом.

ХУМАНИТАРНЕ ПОСЛЕДИЦЕ И СТАЊЕ НА ТЕРЕНУ

Сукоби трају већ трећи дан и праћени су интензивним разменама ватре између владиних снага и курдских формација. Према локалним изворима, најмање десет особа је погинуло, док је више десетина рањено, иако прецизни подаци још нису потврђени из независних извора.

Највидљивија последица ескалације јесте масовно расељавање становништва. Процене говоре да је око 10.000 цивила напустило Шеик Максуд и Ашрафију, бежећи кроз отворене коридоре ка другим деловима Алепа и околним подручјима. Породице су напуштале домове у кратком року, често без основних потрепштина, што је додатно погоршало већ тешку хуманитарну ситуацију у граду.

Борбе су парализовале велики део урбаног живота. Градски аеродром је затворен, кључни путеви су блокирани, а рад индустријских зона и пословних активности је обустављен, остављајући десетине хиљада људи без прихода и основних услуга.

ШИРИ ПОЛИТИЧКИ КОНТЕКСТ

Актуелна офанзива долази након вишегодишњег застоја у покушајима политичког и војног приближавања између Дамаска и курдских снага. Споразум из марта 2025. године, који је предвиђао постепену интеграцију СДФ-а у структуре сиријске војске и државне безбедности, никада није у потпуности спроведен. Неповерење између две стране остало је дубоко, посебно око питања локалне аутономије, командне структуре и политичке заступљености Курда.

СДФ од 2015. године контролише значајне делове северне Сирије и настоји да задржи висок степен самосталности, док централна власт инсистира на поновном успостављању пуне контроле над територијом земље.

Курдске снаге оптужују Дамаск да операцијом угрожава цивиле и додатно дестабилизује регион, упозоравајући да би ширење борби могло захватити и друге делове северне Сирије. Влада, са друге стране, поручује да неће толерисати „паралелне оружане структуре“ у великим урбаним центрима.

НЕСТАБИЛНА БУДУЋНОСТ АЛЕПА

Ситуација у Алепу остаје изузетно напета и непредвидива. Ризик од ширења сукоба ван две курдске четврти је реалан, а свака даља ескалација могла би поново претворити град, који је већ годинама симбол разарања и спорог опоравка, у једно од главних жаришта сиријског рата.

У одсуству политичког компромиса, војна решења поново преузимају примат, док цивилно становништво сноси највећи терет сукоба који, ни после више од деценије, не показује јасне знаке трајног смиривања.

oruzjeonline.com

БОНУС ВИДЕО - ПАТРОЛА СА ПУТНИЦИМА, НА БРЗОЈ ПРУЗИ, ОД БЕОГРАДА ДО СУБОТИЦЕ: "Вожња делује готово неприметно"

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
НАПУСТИЛА ГРАД И НА БАБОВИНИ ОДГАЈА ДЕЦУ: Млада Београђанка Александра одлучила да се пре 14 година врати у планинско село Власе код Врања

НАПУСТИЛА ГРАД И НА БАБОВИНИ ОДГАЈА ДЕЦУ: Млада Београђанка Александра одлучила да се пре 14 година врати у планинско село Власе код Врања

МОЈ тата се љутио на мене, говорио је, ја сам одатле отишао, а ти се враћаш, али ја сам одлучила и на крају је живот тако све уредио да на месту у планинском селу Власе, где је његова мајка Љубица одгајала тројицу синова и једну кћер, то сада радим и ја - започиње своју по много чему необичну причу тридесетшетогодишња учитељица Александра Љубић, књижевница, сликарка, супруга, одборница у скупштини града и, како каже, најважније мама Дарка (14), Ђорђа (10), Вељка (8) и Маријане (7).

10. 01. 2026. у 15:08

ФРАНЦУСКА ПРЕТИ ИЗЛАСКОМ ИЗ НАТО-а: Гласање у парламенту, бес према Трампу због Венецуеле, Израела и Гренланда

ФРАНЦУСКА ПРЕТИ ИЗЛАСКОМ ИЗ НАТО-а: Гласање у парламенту, бес према Трампу због Венецуеле, Израела и Гренланда

ФРАНЦУСКА је запалила политичку фитиљ-бомбу у самим темељима НАТО-а, у тренутку када се глобалне тензије убрзано преливају са периферије на саму структуру западног безбедносног система.

10. 01. 2026. у 06:30

ПРИПАДА НАМА - НЕ ДАНСКОЈ, НИ САД С Гренланда послата јасна порука: Нико нема право да одлучује уместо нас

"ПРИПАДА НАМА - НЕ ДАНСКОЈ, НИ САД" С Гренланда послата јасна порука: "Нико нема право да одлучује уместо нас"

ЛИДЕРИ пет највећих политичких партија Гренланда објавили су заједничко писмо у којем наглашавају да Гренланд није део ни САД ни Данске, већ да припада Гренланђанима, и да захтевају од Сједињених Америчких Држава да немају никакву контролу над тим острвом.

10. 01. 2026. у 11:52

Коментари (0)

Када се покојнику даје 7, 40 дана, 6 месеци и година?