ЗАШТО ЈЕ ГРЕНЛАНД ТОЛИКО ВАЖАН ЗА ТРАМПА? Анализирамо - Минерални ресурси или стратешка тачка? Шта је опчинило председника Америке

Драган Радојчин

22. 01. 2026. у 13:30

ИАКО је амерички председник Доналд Трамп јуче, приликом свог излагања на Светском економском форуму у Давосу "спустио лопту" по питању потенцијалног окупирања Гренланда, ова област најсевернијег дела Данске и даље се, као и претходних недеља, налази у жижи јавности. Гренланд је за Сједињене Америчке Државе, како је јуче у Давосу нагласио Трамп, питање од суштинског значаја за националну безбедност.

ЗАШТО ЈЕ ГРЕНЛАНД ТОЛИКО ВАЖАН ЗА ТРАМПА? Анализирамо - Минерални ресурси или стратешка тачка? Шта је опчинило председника Америке

Foto: Profimedia/x printskrin/ Jesper Møller Sørensen

Територија која обухвата површину од  2.166.000 км2 са свега 56.836.становника део је Арктика који је последњих деценија све значајнији фактор у глобалној политици и економији, што је резултат јединствене комбинације природних ресурса и стратешке локације овог острва. Област која обилује огромним резервама нафте која се процењује на око 90 милијарди барела и природним гасом у количини од 47 билиона кубних метара, са минералним ресурсима од 3,5 трилиона америчких долара као и непроцењивим рибљим богатством није могла а да не изазове пажњу светских сила попут Америке, Русије и Кине, а неизоставно жељу за њеном контролом. Овоме су допринеле и убрзане климатске промене које стварају нове могућности за приступом и коришћењем ових ресурса.

Фото oruzjeonline.com

Гренланд као специфична територија Арктика која се налази између европског и америчког континента, а која територијално припада Данској у јеку рата у Украјини и војне интервенције у Венецуели, отвара апетит поново све агресивнијој америчкој спољној политици која покушава да створи нови светски поредак у коме ће она као једина сила доминирати, а истовремено радити на сузбијању руског и кинеског утицаја - уз стандардне опаске да се ради о "заштити америчких националних интереса".

Чији је Гренланд?

Гренланд, острво у Арктику, представља аутономну територију Краљевине Данске са сопственом владом. Открио га је у 10. веку Ерик Црвени, Исланђанин, отац Лајфа Ериксона, који је успоставио прва насеља која су била кратког века. Поново га је открио 1585.године у току потраге за Северозападним пролазом енглески морепловац Џон Дејвис. Истражио га је заједно са такође морепловцем Хенријем Хадсоном и Виљемом Бафином када је и први пут урађена карта Гренланда. Данска која је била у унији са Норвешком успоставила је своју власт на Гренланду 1721.године тако што је норвешки мисионар Ханс Егеде основао мисију у Готхобу на месту данашњег главног града Нука. Расподом данско – норвешке уније 1814.године почела су спорења између ове две земље за право на територију Гренланда. Америка сматра да полаже права на Гренланд захваљујући истраживањима Роберта Едвина Перија и до Доналда Трампа се сматрало да је проблем превазиђен америчком куповином од Данаца Девичанских острва 1917.године. На Гренланду постоје јаке тенденције за независношћу од Данске, али то никако не значи и жељу Гренлађана за припајањем САД или некој другој држави.

Наиме, Русија као највећа држава са делом Арктичког појаса последњих година значајно улаже у војну и цивилну инфраструктуру развијајући поморске базе и експлоатацију енергетских ресурса. С друге стране Кина (иако нема директан приступ Арктику) у својој арктичкој стратегији покушава да осигура приступ тим ресурсима и прометним правцима, што генерално представља изазов за актере у региону. Америчке тежње које су умногоме сличне онима из деведесетих година када је пао Берлински зид доводе до спремности за нову конфронтацију, овог пута са Русијом и Кином у арктичком простору.

На питање зашто је Гренланд толико важан за Трампа и његову администрацију, која од почетка власти у својој статегији има зацртано јачање и развијање свог војно-индустријског комплекса, одговор можемо наћи у чињеници да Арктик представља изузетан геополитички простор у коме се укрштају интереси великих држава и нових актера на светској глобалној сцени. С обзиром на богатство природним ресурсима и стратешки значај поморских рута (за разлику од Суецког и Панамског канала пут је краћи, скраћује се време и трошкови транспорта робе) Арктик, и у том контексту Гренланд, постао је полигон за надметање моћи и развијање дипломатских и војних капацитета. Стога ко буде контролисао Гренланд а уједно и Арктик, контролисаће све и уређивати глобални поредак у свету, у 21. веку.

Неискоришћени минерални ресурси Гренланда

Гренланд има велике доказане ресурсе, па чак и неколико рудника који већ ваде минерале. Према неким изворима управо је извесни аустралијски геолог упознао Трампа са потенцијалима ресурса на Гренланду. Будући да Трамп долази из сфере бизниса и економије вођен очигледном жељом за економским добитком у Гренланду види „златну коку“ за своју администрацију, али и америчке компаније које су га здушно подржавале у изборној кампањи и походу на Белу кућу. Питање на које ће време дати одговор јесте да ли ће Трамп зарад економског добитка жртвовати савез САД са НАТО и уопште Европском унијом правећи нови светски поредак који ће бити изразито технокартски на корпоративним основама ојачан војно – индустријски комплекс. Све ово би опет кршило правила конкуренције, а најмање право Гренланђана  да сами одлучују како ће црпети сопствене ресурсе.

Фото X/katiemiller

Гренланд стратешка тачка за одбрану САД

Марк Џејкобсон, аналитичар Краљевског данског одбрамбеног колеџа у Копенхагену убеђен је да нема сумње да САД већ дуго виде Гренланд као геостратешки важан и од виталног значаја за своју одбрану. Посебно наглашава да најкраћи пут за руске ракете ка Америци води преко Северног пола односно Гренланда. Ово посебно долази до изражаја када знамо да је Русија последњих година много уложила у своје војно присуство на Арктику као и да руске нуклеарне подморнице све чешће патролирају арктичким морима док растућа флота ледоломаца на нуклеарни погон пројектује моћ Кремља широм региона. 

Контрола над Гренландом зауставља руске и кинеске бродове?

Према тиму истраживача из Артичког института (непрофитна организација са седиштем у Вашингтону, основана 2011.) у идеји да контрола Гренланда САД -у омогућава заустављање руских и кинеских бродова који су „свуда“, администрација Доналда Трампа буквално промашује циљ. Наиме, Арктик представља огромно подручје које чини четири процента планете и обухвата Северни ледени океан, који је сам по себи шест пута већи од Средоземног мора. И док је Арктик односно његови делови апсолутно кључан за руско стратешко нуклеарно оружје, које се у облику ракета, бомби и бојевих глава на подморницама углавном налази на Колском полуострву, што је корак од Киркенеса и Норвешке, а не Гренланда, и где у случају евентуалног војног сукоба ракете могу полетети ка САД, али преко Гренланда ка Вашингтону, што Гренланд ставља на линију ватре, дотле руски ратни бродови уопште не плове око Гренланда. Они плове Баренцовим морем око Свалбарда и дуж норвешке обале како би показали да могу да зауставе било какве нападе на нуклеарно оружје на полуострву Кола. Можда постоје неке руске подморнице које плове око Гренланда, али генерално их није  више него оних који плове око канадских острва на северу, или око Исланда мало јужније. 

Фото принтскрин Арктички институт

Када је у питању Кина, чињеница је да је држава „Змаја“ очигледно заинтересована за Арктик и његово подручје. Шта више, Пекинг чак има и своју арктичку политику од 2018. године. Али оно што нема јесте своју територију у региону или доминион. Кина је пре свега заинтересована да користи Арктик као арену за пројектовање моћи и зараду на економској бази, испреплетано стратешким позиционирањем у очекивању даљег топљења леда. Да ли стога кинески бродови плове око Гренланда? Не. Они углавном плове до Русије и даље,  са сировинама, а изван Аљаске плове ради војних вежби, истраживања и риболова. Кина (прецизније, кинеске компаније) је била заинтересована за улагања у Гренланд, посебно у рударство, али многи од тих пројеката су стављени на чекање из безбедносних разлога.

Из ових разлога, сматра тим истраживача Арктичког института, ако је Трамп забринут због руске доминације на Арктику, требало би да се фокусира на оно што Русија ради у Северној Европи од Естоније до Свалбарда, или шта Русија ради заједно са Кином изван Аљаске, а не да тражи или види проблем у Гренланду. Истовремено, Трамп не може бити толико забринут због Русије на Арктику, јер је више пута наговестио да би Сједињене Државе и Русија требало да уђу у велике пројекте економске сарадње на Арктику. Ово је уједно и била тема и састaнка Трампа са Путином на Аљасци, у августу 2025. године што је касније довело до поновног појављивања утопијске идеје о такозваном „тунелу Путин-Трамп“ између Америке и Европе. Ако га, пак, Кина узнемирава, фокус би требало да буде на Аљасци и ономе шта Кина све више ради тамо. Не мање важно, требало би мало да размисли о томе како глобални углед, моћ и утицај Америке опадају, јер земље више не могу да се ослањају на Сједињене Државе у свему, од трговине па до међународних споразума, закључује тим истраживача.

БОНУС ВИДЕО:

ПАТРОЛА СА ПУТНИЦИМА, НА БРЗОЈ ПРУЗИ, ОД БЕОГРАДА ДО СУБОТИЦЕ: "Вожња делује готово неприметно"

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ВИ СТЕ ЧОВЕК У ОЧАЈНОМ ПОЛОЖАЈУ Орбан упутио бруталну поруку Зеленском: Свако ће добити оно што заслужује

"ВИ СТЕ ЧОВЕК У ОЧАЈНОМ ПОЛОЖАЈУ" Орбан упутио бруталну поруку Зеленском: Свако ће добити оно што заслужује

МАЂАРСКИ премијер Виктор Орбан упутио је поруку украјинском председнику Владимиру Зеленском на друштвеној мрежи Икс у којој наводи да му се чини да "нећемо моћи да дођемо до разумевања".

22. 01. 2026. у 17:27

КОЛИНДА СКОЧИЛА У ЛЕДЕНО МОРЕ: Види се да из авиона да је АИ - многи не верују њеном снимку са Антартика (ВИДЕО)

КОЛИНДА СКОЧИЛА У ЛЕДЕНО МОРЕ: "Види се да из авиона да је АИ" - многи не верују њеном снимку са Антартика (ВИДЕО)

БИВША председница Хрватске Колинда Грабар-Китаровић скочила је у ледено море на Антартику, а снимак тог скока објавила је на свом налогу на друштвеној мрежи Инстаграм.

22. 01. 2026. у 10:10

Коментари (0)

ШАРМАНТАН ЈЕ И ЗГОДАН: Ивана Николић признала - Волела бих да се заглавим у лифту са Чедом Јовановићем