ОРУЖЈЕ ЗА КИЈЕВ ПОДЕЛИЛО УНИЈУ: Париз и Берлин се не слажу око порекла наоружања које Украјина треба да купи од европске помоћи

Нова подела унутар ЕУ.

Фото: Илустрација rybar/Профимедиа

Док се Берлин и Хаг, заједно с већином чланица, залажу за то да Украјина од европске помоћи набави оружје било које провенијенције, а понајвише америчко, дотле француски председник Емануел Макрон заговара максиму "купујмо домаће", односно, у овом случају – европско.

Позицију званичног Париза у овом домену практично подржавају још само Грчка и Кипар. Ова релативна подршка унутар ЕУ је донекле ојачана чињеницом да Никозија тренутно кружно председава ЕУ, до средине године.

Знатно ослабљене политичке снаге на унутрашњој сцени, због мањинске владе, буџетске кризе и побуне пољопривредника, француски шеф државе настоји да поене сакупи ван националних оквира, што му је неко време и полазило за руком. Пре свега, инсистирањем на окупљању Колације вољних, са снагама за подршку Кијеву после постизања мира.

Али, Макронова позиција и на међународном плану је све слабија. Није, тако, успео да се избори за минималну квоту потребну за блокирању одлуке о склапању споразума о слободној трговини Меркосур са земљама Јужне Америке, од четири чланице ЕУ и најмање 35 одсто укупне популације. Сада је у мањини и када је реч о набавци европског оружја за Украјину.

Нова линија раздвајања у ЕУ отворена је око питања како ће Украјина да користи знатна средства намењена њеној одбрани. Реч је о заједничком европском задуживању у износу од 90 милијарди евра, договореном крајем прошле године, којим би се у наредне две године финансирале ратне потребе Кијева. Та одлука донета је без посезања за замрзнутом руском имовином, пошто међу чланицама није постигнут консензус о томе.

Суштински спор се сада води око начина трошења тог новца. Европска комисија је јуче поднела предлог којим се утврђују основни оквири за коришћење средстава из заједничког европског задуживања намењеног војној помоћи Украјини. Предлог предвиђа увођење клаузуле о тзв. „европској преференцији“, према којој би средства требало првенствено да буду усмерена ка индустрији одбране унутар ЕУ. Истовремено, документ не одстрањује могућност набавке оружја од произвођача из трећих земаља, укључујући САД, у случајевима када европска индустрија не може да обезбеди тражену опрему у потребном обиму или у одговарајућем року.

Предлог ЕК отворио је наредну фазу разговора међу државама чланицама, које треба да се усагласе око његовог тумачења и примене. То питање биће разматрано у оквиру Савета ЕУ, пре него што се утврде коначне оперативне смернице за коришћење средстава из овог финансијског инструмента.

Макрон своју позицију правда стратешком потребом да се ојача европска војна и индустријска аутономија, чак и по цену споријег снабдевања Кијева појединим врстама наоружања. О том свом јасном циљу говорио је недавно пред француским амбасадорима на изрицању новогодишњих жеља.

Насупрот томе, Немачка и Холандија, уз подршку већине чланица, сматрају да Украјини треба оставити максималну слободу у избору добављача. По њиховом схватању, хитност набавке има предност над индустријским и политичким интересима ЕУ, нарочито у ситуацији у којој европска индустрија не може брзо да испоручи системе који су Кијеву тренутно неопходни.

У том контексту, Берлин и Хаг заговарају флексибилан приступ. Париз, међутим, тражи рестриктивно тумачење те одредбе, без могућности шире примене. Такав став изазвао је отворене критике, јер би, према противницима француског предлога, могао да ограничи способност Украјине да се ефикасно брани од Русије.

Холандска влада је у једном од докумената навела да су Украјини хитно потребни системи противваздушне одбране, пресретачи америчке производње, муниција, резервни делови за авионе Ф-16, као и средства за ударе на већим удаљеностима. То је опрема коју европска индустрија тренутно не може у довољној мери да обезбеди. Сличан тон заузео је и Берлин, који је у писму упућеном другим престоницама јасно поручио да се противи ограничавању куповине изван ЕУ.

ПРВЕНСТВО ВЕЋЕМ ДОНОРУ

Додатни проблем за Париз представља и финансијски аспект. Више од две трећине планираних средстава било би усмерено на војне расходе, док су укупне потребе Украјине процењене на око 137 милијарди евра. У таквим околностима, Немачка заговара принцип према којем би земље које су највише допринеле помоћи Кијеву имале и већи утицај у будућим наруџбинама. Берлин је ту убедљиво први, са 27,5 милијарди евра билатералне помоћи, док је Француска далеко иза, са око 8,1 милијарду.

Препоручујемо

Свет

0 1

РУСКИ АВИОН СА 238 ПУТНИКА ИЗДАО СИГНАЛ ЗА ПОМОЋ: Спрема се за принудно слетање

23. 01. 2026. у 09:15 >> 09:22

Свет

0 0

"ЗЕЛЕНСКИ СВЕ ПОГРЕШНО ПОСТАВИО" Орбан: Брисел жељан да плати, ми нећемо

23. 01. 2026. у 09:17

Свет

0 0

КО СУ НОМИНОВАНИ ЗА ОСКАРА 2026? Један филм оборио рекорд "Титаника"

23. 01. 2026. у 09:09

Свет

0 0

НАПАДНУТ РОДНИ ГРАД ЗЕЛЕНСКОГ: Русија жестоко гађала Украјину, има мртвих и рањених (ФОТО/ВИДЕО)

23. 01. 2026. у 09:07

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације