"МРТВА" ТИШИНА У ЗАЛИВУ: Зашто арапски свет ћути док Иран гори?

Предраг Стојковић
Предраг Стојковић

16. 01. 2026. у 07:00

ДОК читамо потресне вести из Ирана које представљају врло вероватно најтежи изазов властима у Техерану још од 2022. године, реакција арапског света остаје упадљиво пригушена.

МРТВА ТИШИНА У ЗАЛИВУ: Зашто арапски свет ћути док Иран гори?

vikipedija

Вест о догађајима у Исламској Републици ретко се налази на врху информативних емисија у државама Персијског залива, а званичници, када и проговоре, чине то опрезно и без јасних ставова. Како пише британски часопис The Economist, ова тишина није последица равнодушности, већ комбинације промењене регионалне равнотеже и дубоког страха од последица које би могао да донесе колапс иранске државе.

Аутор анализе наводи да су протести у Ирану данас објективно озбиљнији изазов за власт него они из 2022. године, али да се регионални контекст у међувремену драматично променио. Након напада Хамаса 7. октобра 2023. и израелског одговора који је уследио, иранска мрежа савезника и посредника на Блиском истоку претрпела је тежак удар. Хезболах у Либану, некада кључни ослонац Техерана, знатно је ослабљен и изложен готово свакодневним израелским ваздушним нападима. У Сирији је нестао режим Башара ел Асада, док се сам Иран још увек није опоравио од дванаестодневног бомбардовања које су у јуну извеле Сједињене Државе и Израел.

Фото: Гемини АИ

У таквом окружењу, Иран више не делује као регионални колос какав је био пре неколико година. Израелски премијер Бењамин Нетањаху га је јавно описао као „деградирану силу“, а сличну процену, како наводи The Economist, деле и многи арапски званичници. Ипак, управо та комбинација слабости и непредвидивости чини Техеран опасним суседом.

Иако је током јунског рата оштећен део иранског арсенала балистичких ракета дугог домета, Иран и даље располаже са хиљадама ракета кратког домета, способних да погоде циљеве широм Персијског залива. Ирански званичници су већ упозорили земље региона да би, у случају новог напада, листа циљева могла бити проширена и да би се међу њима могао наћи и Бахреин, где се налази Пета флота америчке морнарице. Иако део тих претњи може имати пропагандни карактер, оне се у заливским престоницама не схватају олако.

Према тексту The Economist-a, оно чега се арапски лидери највише плаше није опстанак садашњег иранског режима, већ његов нагли распад. Иран је држава од око 92 милиона становника, удаљена свега двеста километара преко мора. Колапс би могао да произведе масовне избегличке таласе, али и много опаснији сценарио: губитак контроле над великим арсеналом ракета, дронова и, што је можда најосетљивије, хиљадама килограма уранијума чија се тачна локација након последњег напада САД не зна.

Не постоји стварна политичка или идеолошка блискост између арапских режима и Исламске Републике. Многе владе у региону би без сумње поздравиле појаву нове иранске власти која би била спремна да ограничи нуклеарни програм и прекине подршку арапским милицијама. Међутим, после две године готово непрекидног регионалног рата, превладава страх да би немири у Ирану донели више хаоса него стабилности.

Због тога данашња тишина арапског света не значи подршку Техерану, већ опрез. Слаб Иран је подношљив проблем. Распаднут Иран, са неизвесном судбином људи, оружја и нуклеарних материјала, за заливске монархије представља сценарио који желе да избегну по сваку цену, закључује британски Економист.

Foto: Profimedia

Додајмо да је искуство арапских држава са политичким превратима у последњих петнаест година дубоко обликовало њихову данашњу уздржаност. Земље које су прошле кроз талас тзв. Арапског пролећа органозованог са запада суочиле су се са дугорочном дестабилизацијом, економским сломом и губитком реалног суверенитета.

Друге, које су избегле такав сценарио, своју безбедност и опстанак режима и елите вежу за стратешко усклађивање са Сједињеним Државама. У оба случаја, резултат је исти: избегавање јавног сврставања и страх од понављања процеса који су се показали разорним по државну стабилност. Зато данашња тишина арапског света према Ирану није израз солидарности, већ рефлекс самоодржања у региону који је већ платио високу цену „промена“.

oruzjeonline.com

БОНУС ВИДЕО - ПАТРОЛА СА ПУТНИЦИМА, НА БРЗОЈ ПРУЗИ, ОД БЕОГРАДА ДО СУБОТИЦЕ: "Вожња делује готово неприметно"

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Коментари (0)

Стручност, поверење и хумани приступ пацијентима је стуб здравства