ФРАНЦУСКА ПРЕУЗИМА РАТ, АМЕРИКА ДРЖИ ДУГМЕ: Зашто су обавештајни подаци САД и даље пресудни за Кијев

ФРАНЦУСКА је у међувремену постала кључни стуб обавештајне подршке Украјини, преузевши улогу коју су на почетку рата готово у потпуности имале Сједињене Државе.

Фото: Профимедиа

Како је изјавио француски председник Емануел Макрон, данас две трећине укупних обавештајних капацитета које користи украјинска војска долази управо из Француске. Ову процену изнео је током обраћања припадницима оружаних снага, а његове речи пренео је лист Ле Монде.

Макрон је нагласио да Париз не пружа само фрагментарне податке, већ координира и испоручује информације које су директно повезане са планирањем и извођењем како офанзивних, тако и одбрамбених операција украјинске војске. Према његовим речима, порука коју Француска тиме шаље Кијеву, европским партнерима и остатку света јесте да је Европа спремна да преузме већу одговорност, да подржи отпор и да, уколико буде потребно, делује као фактор одвраћања или гарант будућег мира на европском континенту.

Фото: Принтскрин/.euronews.com.video

У том контексту, Макрон је подсетио и на формирање такозване Коалиције вољних, као и на заједничку декларацију усвојену након састанка одржаног у Паризу почетком јануара. На том самиту, 6. јануара, Украјина, Француска и Уједињено Краљевство потписали су документ којим су изразили намеру да, по завршетку рата, размотре распоређивање мултинационалних снага на територији Украјине. Тај потез додатно потврђује амбицију Париза да се профилира као водећа европска сила у безбедносној архитектури континента.

Ипак, упркос растућој улози Француске и Европе у целини, амерички обавештајни подаци и даље остају од пресудног значаја за Украјину. То су недавно потврдили и сами украјински званичници, који отворено признају да без одређених америчких капацитета украјинска одбрана не би могла да функционише на садашњем нивоу.

Foto: Profimedia

Бивши шеф војне обавештајне службе Украјине, сада десна рука Зеленског, Кирило Буданов, који је крајем прошле године говорио на једној безбедносној конференцији, детаљно је објаснио области у којима зависност од Сједињених Држава остаје критична. Према његовим речима, Украјина је и даље у великој мери ослоњена на америчке свемирске способности, како у домену оптичког, тако и радарског сателитског снимања.

Оптички сателитски снимци које обезбеђује америчка влада чине између 15 и 17 процената укупног обима оптичких података које користи Украјина. Остатак долази из других Кијеву савезничких држава или од комерцијалних сателитских компанија. Ситуација је, међутим, знатно осетљивија када је реч о радарским снимцима, који омогућавају осматрање терена ноћу и кроз облаке. Ако би САД обуставиле бесплатну испоруку радарских података, Украјина би, према Будановљевој процени, изгубила готово половину својих радарских капацитета, око 46 процената. Иако би то представљало озбиљан ударац, он је оценио да чак ни тада ситуација не би била потпуно катастрофална.

Фото принтскрин oruzjeonline.com

Прави проблем, међутим, настаје у сценарију у којем би америчка администрација извршила политички притисак на компаније да престану са испоруком сателитских снимака Кијеву. У том случају, како је Буданов признао, Украјина би практично остала без релевантних свемирских података, што би имало далекосежне последице по вођење борбених дејстава.

Још драматичнија зависност постоји у области раног упозорења на балистичке претње. Украјина, према речима бившег шефа обавештајне службе, готово да нема алтернативу америчким системима за детекцију лансирања балистичких ракета. Ови системи су кључни за правовремено активирање противваздушне одбране и заштиту урбаних центара и војне инфраструктуре. Сједињене Државе су једина земља која располаже глобалном констелацијом сензора за рано упозоравање, што Украјину у овој области чини готово потпуно зависном од америчке улоге.

Због тога Макронова изјава о две трећине европских обавештајних капацитета, иако политички значајна и симболички снажна, не значи да је Кијев постао самосталан или да може да се одрекне америчке подршке. Француска и ЕУ јачају своју улогу порука је Макрона, али кључни елементи модерног ратовања, посебно у домену свемирског надзора и раног упозорења, и даље остају чврсто у рукама Сједињених Држава.

У том раскораку између ЕУ амбиција наставка прокси сукоба и америчке технолошке доминације лежи и једна од главних непознаница у ком смеру ће се рат одвијати.

oruzjeonline.com

БОНУС ВИДЕО - ПАТРОЛА СА ПУТНИЦИМА, НА БРЗОЈ ПРУЗИ, ОД БЕОГРАДА ДО СУБОТИЦЕ: "Вожња делује готово неприметно"

Препоручујемо

Свет

1 3

ДА ЛИ ЋЕ КИЈЕВ БРАНИТИ ГРЕНЛАНД ОД САД? Украјина и Данска потписале безбедносне споразуме још 2024

14. 01. 2026. у 17:26

Свет

0 1

ИПАК (НЕ)ЋЕ У СТАРО ГВОЖЂЕ: Пољска испоручује Украјини "мигове 29"

16. 01. 2026. у 18:11

Свет

0 0

ИЗВЕШТАЈ СА ФРОНТА Руска војска не стаје: За недељу дана ослобођено пет насеља

16. 01. 2026. у 16:33

Свет

0 8

(МАПА) БИТКА ЗА КУПЈАНСК: Руске снаге држе одбрану, али офанзива ВСУ траје Кијев уводи свеже снаге

16. 01. 2026. у 17:30

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације