АРКТИЧКА ПАРТИЈА ШАХА: Да ли ће Исланд 2027. постати капија Европске уније на северу?

ДОК се лед на Северном полу топи, геополитичка температура на Арктику расте. Исланд, острвска држава, површине 103.000 квадратних километара и са нешто више од 400.000 становника, која је пре деценију повукла кандидатуру за чланство у Европској унији, налази се сада пред историјском прекретницом.

Фото: Профимедиа

Према најавама владе предвођене социјалдемократима, грађани ће најкасније 2027. године изаћи на референдум о наставку преговора са Бриселом. Иако су економски разлози и стабилност европске валуте увек били у игри, аналитичари истичу да овога пута главни покретач није економија, већ претварање Арктика у нову зону сукоба великих сила, где Гренланд постаје кључна фигура у опасној геополитичкој партији шаха.

Гренланд као окидач за Рејкјавик

Према анализи портала ЕУ обзервер (EUobserver), интересовање САД за Гренланд изазвало је панику у нордијским престоницама, а нарочито у Ослу. Лондонски Гардијан (The Guardian) и амерички Форин аферс (Foreign Affairs) пишу да је Исланд постао талац „нове велике игре“ на Арктику. Појачани фокус Вашингтона на Гренланд, који је прерастао из реторике у конкретне притиске на Данску да дозволи веће америчко војно присуство, изазвао је дубоку нелагоду у Рејкјавику.

Професор политикологије са Универзитета Бифрост, Ејрикур Бергман, за бриселски портал Еурактив (Euractiv) истиче да „питање Гренланда приморава Исланђане да преиспитају своје међународне односе“. Док је Исланд деценијама рачунао на САД као кључног партнера кроз НАТО, непредвидивост Вашингтона и притисци на суседни Гренланд окрећу јавно мњење ка Бриселу као „сигурној луци“ која поштује међународно право и територијални интегритет.

Влада у Рејкјавику страхује да би, без чврстог институционалног оквира Европске уније, земља која нема сопствену војску — иако је чланица НАТО-а — лако могла постати тек услужна станица за америчке интересе. У том сценарију, Исланд би изгубио суверенитет над својим стратешким положајем, због чега се Брисел намеће као „трећи пут“ — политички штит који нуди заштиту међународног права насупрот војној моћи великих играча.

Европска унија као арктичка велесила

Европска унија је свесна да без Исланда, али и евентуалног повратка Гренланда (који је напустио ЕУ још 1985. године), губи стратешку тежину у арктичким преговорима. Председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен недавно је најавила значајно повећање улагања у поларну безбедност, што укључује и изградњу флоте европских ледоломаца. Аналитичари оцењују да Брисел користи актуелни тренутак како би инвестиционим пакетима потиснуо доминацију САД и Кине. У тој рачуници, Исланд постаје незаобилазна тачка за контролу северних поморских рута и заштиту подморских каблова — сегмента који за Унију представља приоритет свих безбедносних приоритета.

Foto: Profimedia

Битка за Северни пролаз

Отапање арктичког леда отвара нове пловне путеве који скраћују пут од Азије до Европе за чак 40 одсто. Исланд је „капија“ тог пролаза. Немачки Велт (Die Welt) оцењује да Европској Унији очајнички треба Исланд како би имала легитимно место за столом Арктичког савета, где се кроје правила будуће светске трговине.

„Ако Исланд уђе у Европску Унију 2027. године, Брисел де факто постаје арктичка велесила. То је потез који Русија посматра са великим опрезом, а Кина са прикривеним незадовољством, јер Пекинг већ годинама покушава да кроз „Поларни пут свиле“ купи утицај на овом острву“, наводи се у анализи института Четам хаус (Chatham House).

Рибари против Брисела

Упркос јасним спољним притисцима, исландско друштво је и даље дубоко подељено. С једне стране су млади и урбани гласачи који у Европској Унији виде стабилност, док су на другој моћни рибарски лобији. Према Еуроњузу (Euronews), исландски рибари страхују да ће им бриселска бирократија уништити националне квоте, које су кичма домаће привреде.

Шта кажу анкете?

Први пут након 2015. године, већина Исланђана подржава улазак у Европску унију. Према истраживањима из јануара 2026. године око 45 одсто испитаника је за чланство, 35 одсто је против, док подршку самом одржавању референдума даје чак 74 одсто грађана. Главни мотиви су замена нестабилне исландске круне евром и улазак под заштитни кишобран Европске уније у случају већих сукоба на Северу.

Фото: Пиксабеј

Риболов – највећа препрека

Ипак, пут до 2027. године није без препрека. Према специјализованом америчком порталу Ојл прајс ком (OilPrice.com), питање риболова остаје највећи камен спотицања. Исланд не жели да препусти контролу над својим богатим водама заједничкој политици Европске уније, што ће бити главна тема дебата у Алтингу (исландском парламенту) током пролећа 2026. године

Мала нација пред великим избором

Референдум 2027. године неће бити само гласање о економији. То ће бити одговор мале нације на велику игру моћних на Арктику. Ако Рејкјавик каже „да“, Европска Унија ће постати кључни играч на Северу, а политичка мапа Атлантика биће трајно прекомпонована.

БОНУС ВИДЕО: 

Препоручујемо

Друштво

1 9

СВЕТИЊА КОЈА ВЕКОВИМА МИРОТОЧИ: Чудесна снага гроба Светог Симеона у Студеници (ФОТО)

26. 02. 2026. у 19:30

Култура

0 3

БИЛО ЈЕ ТО ВИШЕ ОД ТЕЛЕВИЗИЈЕ: Зашто је ноћни програм ЈРТ-а и данас недостижан

26. 02. 2026. у 20:28

Политика

10 35

УДАР НА ТЕМЕЉЕ СРПСКОГ ИДЕНТИТЕТА: Како је мржња блокадера покушала да понизи два века Матице српске

20. 02. 2026. у 07:00

Свет

0 12

ПЛАНЕТА НА ИВИЦИ АМБИСА: Да ли Трамп свесно гура свет у трећи светски рат због Ирана?

03. 02. 2026. у 14:40

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације