ВЕЛИКИ УДАРАЦ ЗА КИЈЕВ Руски дронови погодили хеликоптере дубоко у позадини: Уништени јуришни Ми-24 и вишенаменски Ми-8 (ВИДЕО)

РУСКО Министарство одбране објавило је снимке удара беспилотних летелица на војни аеродром Канатово у Кировоградској области, више стотина километара иза активне линије фронта.

Фото принтскрин МО Русије

У нападу су уништена два украјинска војна хеликоптера, јуришни Ми-24 и вишенаменски Ми-8, оба високо вредна средства која се тешко надокнађују у постојећим условима.

Видео-материјал приказује два одвојена прецизна поготка, изведена у кратком временском размаку. Дронови су у завршној фази лета маневрисали на изузетно малој висини, практично пратећи терен, што је у великој мери смањило могућност њиховог раног откривања радарима и системима противваздушне одбране аеродрома.

Посебну пажњу изазвао је начин навођења. Украјински стручњак за електронско ратовање и саветник Министарства одбране, Сергеј Бескрестнов, истакао је да током напада у ваздуху није примећен ниједан други руски дрон који би служио као релејна станица за радио-комуникацију. На основу тога закључио је да су летелице највероватније вођене ручно, али без класичне радио-везе кратког домета.

-Дронови су летели изузетно ниско како би остали испод радара. На снимку видимо ручно управљање и аутоматско препознавање циља, али без присуства дрона-релеја, навео је Бескрестнов, наглашавајући да се ради о значајном техничком искораку у руској употреби беспилотних система.

Према његовој процени, то отвара могућност да су дронови користили сателитску везу за пренос података, што би омогућило управљање на великим удаљеностима, дубоко иза непријатељских линија и ван домета класичних средстава електронског ометања. До сада су руске снаге, према доступним информацијама, углавном користиле 4Г мреже са украјинским СИМ картицама или унапред програмиране путање уз инерцијално навођење.

Напад код Канатова уклапа се у шири образац модернизације руских дронова, који су током 2024. и 2025. године показали нове способности, укључујући још прецизније погађање покретних циљева, унапређено аутономно навођење и прилагођавање за дубинске ударе. Производни капацитети су у међувремену вишеструко повећани, што омогућава истовремено извођење масовних и селективних напада.

За украјинску страну, губитак Ми-24 и Ми-8 представља озбиљан ударац. Реч је о платформама које имају кључну улогу у ватреној подршци и логистици, а које се, због ограничених залиха и сложености одржавања, не могу брзо заменити. Сам избор циља, војни аеродром дубоко у позадини, указује на намеру да се наруши осећај безбедности далеко од линије фронта, док отворено признање од стране Кијева већ у старту интригира.

Тек након објављивања ових техничких детаља, западни медији и део политичких структура почели су да шире другачији наратив, у којем се фокус са самог догађаја постепено премешта на питање одговорности и шире политичке импликације.

У том тренутку, прича о уништеним хеликоптерима престаје да буде војна вест, а постаје политичко питање.

Закључак који се намеће јесте да западни политичко-медијски апарат покушава да овај догађај искористи као још једну тачку притиска у унутрашњим америчким сукобима. Инсистирање на могућој употреби сателитског навођења, уз стално помињање система Старлинк, све чешће се користи не да би се објаснила руска адаптација на ратишту, већ да би се створила веза са Доналдом Трампом и његовом политиком према Украјини.

На тај начин, конкретан војни догађај добија нову функцију, да послужи као доказ наводне „попустљивости“, „хаоса“ или „неодговорности“ у америчком врху. Уместо да се анализира како и зашто су руски дронови пробили дубину украјинске одбране наоружане западним системима одбране, фокус се помера ка томе ко је политички крив.

Напад код Канатова тако остаје пример како се рат на терену и рат наратива све чешће преплићу, где се војни удар користи као повод за политичко сврставање, а не као предмет хладне анализе.

Локација аеродрома Канатово у Кировоградској области подстакла је значајне спекулације да су беспилотне летелице учествовале у нападу вођене путем сателитске везе, што би омогућило да се контролишу даљински дубоко иза непријатељских линија. Ова револуционарна способност би имала значајне импликације не само за Русију, већ и за Иран, који је испоручио једнократне летелице Шахед 136 и повезане технологије како би се омогућила лиценцна производња у Русији под ознаком Герањ 2. Летелице су значајно модернизовале своје могућности циљања, а у октобру је објављено да су показале нову способност погађања динамичких покретних циљева близу линија фронта. Летелице су такође модификоване за нове улоге, укључујући ограничену борбу ваздух-ваздух и ратовање против мина.

(oruzjeonline.com/militarywatchmagazine.com)

БОНУС ВИДЕО - ПАТРОЛА СА ПУТНИЦИМА, НА БРЗОЈ ПРУЗИ, ОД БЕОГРАДА ДО СУБОТИЦЕ: "Вожња делује готово неприметно"

Препоручујемо

Свет

0 1

"ЗЕЛЕНСКИ СТВАРА АНТИРУСКУ РЕЛИГИЈУ" Медведчук: Поклонио би се и сатани само да сукоб траје вечно

28. 01. 2026. у 10:03

Свет

0 4

„ЗАШТО ИЗБОРИ АКО ПОСТОЈИ ВОЈСКА?“ Украјина пред колапсом: Билецки циља место Сирског, Зеленски у страху од Азоваца

28. 01. 2026. у 06:45

Свет

0 5

ВЛАДИМИР И ВЛАДИМИР ОЧИ У ОЧИ? Сада може да се преговара и о територијама и Запорошкој нуклеарки

27. 01. 2026. у 21:00

Свет

0 1

МИНИСТАР ОДБРАНЕ ПОТВРДИО: Британија повећава распоређивање трупа у Украјини

27. 01. 2026. у 19:14

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације