ШТА ЋЕ СЕ ДОГОДИТИ АКО ТРАМП НАПАДНЕ ИРАН: Ово су могући сценарији

ЧИТАВ свет са будном пажњом гледа у правцу Ирана јер делује да је Доналд Трамп на ивици да изда наредбу да његове снаге отпочну напад.

Foto: Гемини

Иако су потенцијалне мете углавном предвидиве, исход ипак није, стога се сви питају ће се догодити ако САД у последњем тренутку не постигну договор са Техераном и први човек Беле куће нареди америчким снагама да крену у акцију.

Ово су могући сценарији:

Трамп наређује циљане ударе

Америчке ваздушне и поморске снаге изводе ограничене, прецизне ударе усмерене на војне базе Иранске револуционарне гарде (ИРГЦ) и јединице Басиџ - паравојне формације под контролом ИРГЦ-а - као и на места за лансирање и складиштење балистичких ракета, као и ирански нуклеарни програм.

Већ ослабљени режим се руши, а земља временом прелази у праву демократију у којој Иран може поново да се укључи у међународну заједницу.

Ово је изузетно оптимистичан сценарио. Западна војна интервенција у Ираку и Либији није донела глатку транзицију ка демократији. Иако је окончала диктатуре у оба случаја, отворила је године хаоса и крвопролића.

Сирија, која је спровела сопствену револуцију и збацила председника Башара ал-Асада без западне војне подршке 2024. године, за сада се показала успешнијом.

Режим опстаје, али ублажава своју политику

Ово би се могло назвати "венецуеланским моделом", у којем брза и снажна америчка акција оставља режим нетакнутим, али примораним да ублажи своју политику.

У иранском случају, то би значило да Исламска Република опстаје - што неће задовољити велики број Иранаца - али да је присиљена да ограничи подршку насилним милицијама широм Блиског истока, обустави или смањи домаћи нуклеарни и балистички програм, као и да ублажи репресију над протестима.

И ово је мање вероватан сценарио. Руководство Исламске Републике већ 47 година остаје пркосно и отпорно на промене. Делује неспособно да сада промени курс.

Режим колабира, замењује га војна власт

Многи сматрају да је ово највероватнији могући исход, пише ББЦ.

Иако је режим очигледно непопуларан код великог броја грађана, а сваки нови талас протеста га додатно слаби, и даље постоји снажна и дубоко укорењена безбедносна држава са јасним интересом да задржи статус кво.

Главни разлог због којег протести до сада нису успели да сруше режим јесте изостанак значајних прелета на њихову страну, док су они на власти спремни да користе неограничену силу и бруталност како би остали на власти.

У конфузији након евентуалних америчких удара, могуће је да Иран заврши под влашћу снажне војне хунте, састављене углавном од припадника ИРГЦ-а.

Иран узвраћа напад

Иран је запретио одмаздом у случају америчког напада, наводећи да му је "прст на обарачу". Јасно је да се не може мерити са снагом америчке морнарице и ваздухопловства, али би и даље могао да узврати коришћењем свог арсенала балистичких ракета и дронова, од којих су многи скривени у пећинама, под земљом или у забаченим планинским пределима.

Америчке базе и постројења распоређени су дуж арапске обале Залива, посебно у Бахреину и Катару, али Иран би могао, уколико то одлучи, да нападне и критичну инфраструктуру било које земље коју сматра саучесником у америчком нападу, попут Јордана.

Разорни ракетни и напади дроновима на петрохемијска постројења саудијског Арамка 2019. године, који је приписан иранској милицији из Ирака, показао је Саудијцима колико су рањиви на иранске ракете.

Ирански арапски суседи у Заливу, сви савезници САД-а, разумљиво су изузетно нервозни због могућности да се свака америчка војна акција обије управо њима о главу.

Иран узвраћа постављањем мина у Заливу

Ово већ деценијама представља потенцијалну претњу глобалном бродарству и снабдевању нафтом, још од рата Ирана и Ирака од 1980. до 1988. године, када је Иран заиста минирао пловне путеве, а британски мински чистачи помагали у њиховом уклањању.

Уски Ормуски мореуз између Ирана и Омана представља кључну тачку. Око 20% светског извоза течног природног гаса (ЛНГ) и између 20 и 25% нафте и нафтних деривата пролази кроз овај мореуз сваке године.

Иран је спроводио вежбе брзог постављања морских мина. Уколико би то учинио, последице по светску трговину и цене нафте биле би неизбежне.

Иран узвраћа потапањем америчког ратног брода

Један капетан америчке морнарице на ратном броду у Заливу једном је рекао да је једна од иранских претњи која га највише брине такозвани "напад ројем".

Реч је о сценарију у којем Иран лансира велики број дронова са снажним експлозивом и брзих торпедних чамаца ка једној или више мета, у толиком обиму да чак ни снажни системи блиске одбране америчке морнарице не могу да елиминишу све претње на време.

Морнарица ИРГЦ-а је одавно заменила конвенционалну иранску морнарицу у Заливу, а неки од њених команданта су се чак школовали у Дартмуту у време Шаха.

Иранске поморске посаде велики део обуке посветиле су неконвенционалном или "асиметричном" ратовању, тражећи начине да превазиђу или заобиђу технолошку надмоћ свог главног противника - Пете флоте америчке морнарице.

Потапање америчког ратног брода, уз могуће заробљавање преживелих чланова посаде, представљало би огромно понижење за САД.

Иако се овај сценарио сматра мало вероватним, милијарду долара вредан разарач УСС Цоле је 2000. године био тешко оштећен у самоубилачком нападу Ал Каиде у луци Аден, при чему је погинуло 17 америчких морнара.

Пре тога, 1987. године, ирачки пилот је грешком испалио две ракете "Егзосе" на амерички ратни брод УСС Старк, усмртивши 37 морнара.

Режим колабира, замењује га хаос

Ово представља врло реалну опасност и један је од главних страхова суседа попут Катара и Саудијске Арабије.

Поред могућности избијања грађанског рата, какав су доживели Сирија, Јемен и Либија, постоји и ризик да у хаосу и конфузији етничке тензије прерасту у оружане сукобе, док Курди, Белуџи и друге мањине покушавају да заштите своје заједнице у условима националног вакуума власти.

Велики део Блиског истока би свакако поздравио крај Исламске Републике, а нико више од Израела, који је већ задао тешке ударце иранским савезницима широм региона и који Иран види као егзистенцијалну претњу због његовог сумњивог нуклеарног програма.

Али нико не жели да види највећу блискоисточну земљу по броју становника - око 93 милиона људи - како тоне у хаос, изазивајући хуманитарну и избегличку кризу.

Највећа опасност сада јесте да председник Трамп, након што је прикупио овако снажне снаге близу иранских граница, одлучи да мора да делује како не би изгубио образ, и да рат започне без јасног циља и са непредвидивим и потенцијално разорним последицама.

(Телеграф)

Препоручујемо

Свет

0 0

ЏОНСОН: Европа да пошаље трупе у Украјину или заћути, Американци могу бити неподношљиви

18. 02. 2026. у 20:12

Свет

0 0

"САДА СМО У ПОСЕБНОМ ПЕРИОДУ, СА НОВИМ САНКЦИЈАМА" Путин: Нећемо прихватити ништа слично

18. 02. 2026. у 20:07

Свет

0 0

ТУГА: Нови снимак са ратишта (ВИДЕО)

18. 02. 2026. у 20:00

Свет

0 0

ОКО 3000 НЕМАЧКИХ ВОЈНИКА НА ВЕЖБАМА НАТО-А: Откривени сви детаљи "Стедфаст Дарт 2026"

18. 02. 2026. у 19:56

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације