ПРИВИДНО МИРЕЊЕ У МИНХЕНУ: Безбедносна конференција потврдила разлике које постоје између две обале Атлантика

Западну цивилизацију треба спасити од промена насталих масовним миграцијама, поручио је амерички државни секретар Марко Рубио, док је шефица европске дипломатије Каја Калас узвратила да Европу нико не треба да спасава.

Фото: АП

Три дана разговора на Конференцији о безбедности у Минхену, годишњем скупу на којем су учествовале високе америчке, украјинске и европске делегације, и у чијем фокусу су били трансатлантски односи, поново су показала разлике између Вашингтона и Брисела.

Америка је наступила умереније него прошле године, али очигледно је да то више није оно савезништво од раније. Европски лидери су се трудили да делује одлучније, али је јасно да су ограничени могућностима. Све у свему, конференција је потврдила да трансатлантски баланс на неки начин и даље постоји, али да је веома уздрман.

Годину дана после оштрог наступа потпредседника Џеј Ди Венса, који је прошле године шокирао европске савезнике оптужујући их да су изневерили демократију и европску цивилизацију, Вашингтон је овога пута послао умереније представнике.

Државни секретар Марко Рубио и заменик министра одбране Елбриџ Колби поручили су да САД Европу виде као партнера, да сматрају НАТО корисним и да желе да савез функционише. Али, јасно су поновили да Европљани морају да преузму већу одговорност за сопствену одбрану.

Колби је говорио о "флексибилном реализму", што је у европским престоницама протумачено као порука да ће се савезници убудуће посматрати и вредновати према висини издвајања за одбрану. Он је отворено рекао да су европске земље довољно богате да саме воде конвенционалне војне операције у оквиру НАТО. Јасно је да се савезништво постепено мења.

Тензије око Гренланда само су привидно спласле. Данска премијерка Мете Фредериксен изјавила је да се, када је реч о америчком интересовању за ову област, "ништа није променило" и да је жеља председника САД иста као раније. Поновила је да је територијални интегритет Данске и Гренланда "црвена линија" о којој нема преговарања.

Истовремено је додала да САД, Данска и Гренланд могу да сарађују, укључујући и ширење америчког војног присуства на острву. Премијер Гренланда Јенс-Фредерик Нилсен оценио је да је притисак неприхватљив, али је актуелне трилатералне разговоре назвао кораком у добром правцу. Ипак, у нордијским земљама забринутост је и даље присутна.

Минхенска конференција је потврдила да ће Европа бити приморана да се све више окреће сама себи. Немачки канцелар Фридрих Мерц поручио је да поредак какав смо познавали више не постоји и да слобода Европе више није нешто што се подразумева.

Британски премијер Кир Стармер заложио се за приближавање са ЕУ у безбедносној сфери, док је француски председник Емануел Макрон истакао потребу за широм европском одбраном, која би, уз Велику Британију, обухватила и партнере попут Норвешке или Турске. Ипак, јасно је да су се стварању јаке војне силе испречила буџетска ограничења и споро стварање војних капацитета.

Све то добија додатну тежину имајући у виду да је Француска једина нуклеарна сила унутар ЕУ. Макрон је најавио стратешки дијалог са Немачком и другим европским партнерима о томе како би француска доктрина нуклеарног одвраћања могла да се уклопи у шири европски оквир, чиме је питање заједничке политике одвраћања поново дошло у први план.

У свему, Кина је сада виђена као бранилац мултилатерализма, уз нуђење јачања економских веза са појединим западним партнерима, користећи тренутне разлике између две обале Атлантика.

Препоручујемо

Регион

0 0

МЛАДИЋ ПУЦАО НА ИНВАЛИДА: Полиција одмах реаговала

12. 03. 2026. у 20:25

Свет

0 0

ЦЕНЕ НАФТЕ СКОЧИЛЕ 10 ОДСТО: Због обуставе транспорта енергената кроз Персијски залив

12. 03. 2026. у 20:13

Свет

0 0

Иран гори, а Бела кућа се чешка - и прави спрдњу на мрежама

12. 03. 2026. у 20:10

Свет

0 19

ПО АЈАТОЛАХОВМ НАРЕЂЕЊУ: Ормуз остаје затворен; САД погодиле 6.000 мета; Иран напада - по заливу горе танкери

12. 03. 2026. у 12:01 >> 20:08

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације