КИЈЕВ САБОТИРАО ПРЕГОВОРЕ У ЖЕНЕВИ Раскол у украјинском тиму је операција: Стратегија одлагања и контролисане магле

ПРИЧА о наводном расколу унутар украјинске делегације на преговорима у Женеви појавила се у тренутку када су трилатерални разговори између Русије, Украјине и Сједињених Држава ушли у најосетљивију фазу.

Foto: Profimedia

У западним медијима одједном су почеле да круже информације о различитим приступима, о наводним тензијама између чланова делегације, о „крилу“ које жели бржи договор и оном које заговара опрез. На први поглед делује као политичка драма унутар Кијева. Међутим, све више аналитичара сматра да се иза тог наратива крије другачија логика.

Искусни политички аналитичар Јевгениј Копатко оцењује да је реч о комуникационој операцији, о „белом шуму“ који треба да створи утисак динамике тамо где је суштинска позиција чврста. Према његовој процени, украјинско руководство не долази у Женеву са намером да закључи споразум по сваку цену, већ са циљем да управља процесом. Управљање процесом значи контролу темпа, контролу очекивања и, пре свега, контролу времена. У рату који траје годинама, време је једнако важно као територија.

Foto: Profimedia

Када се пажљиво погледају конкретне тачке преговора, јасно је да кључна питања остају непомерена. Територијални статус Донбаса, питање Запорошке нуклеарне електране, безбедносне гаранције и политичка архитектура послератне Украјине остају дубоко спорна. У том контексту, слика о унутрашњем расколу може да послужи као тактички алат. Она сугерише флексибилност, али не обавезује на уступке. Она ствара утисак да „нешто кључа“, али не мења стратешку линију.

Управо ту Копатко види суштину. Продужавање преговора без конкретног резултата не мора да буде неуспех. Напротив, може бити циљ. Све док нема споразума, међународна војна и финансијска подршка се наставља, политичка мобилизација остаје легитимна, а рат задржава оквир отвореног процеса. У том моделу, преговори нису инструмент мира, већ инструмент управљања конфликтом. Раскол постаје наративни слој који објашњава застој и продужава простор за маневрисање.

Овај приступ се не може разумети без европске димензије. Последње две године обележене су убрзаним поновним наоружавањем европских држава и редефинисањем безбедносне политике унутар НАТО-а. У Берлину, Паризу, Варшави и балтичким престоницама све гласније се говори о дугорочној конфронтацији са Москвом. Говор британског премијера Кира Стармера на Минхенској безбедносној конференцији, у којем је упозорио да прекид ватре може повећати безбедносни ризик по Европу, многи су протумачили као сигнал да део западног естаблишмента мир не види као завршетак сукоба, већ као потенцијалну паузу која би Русији омогућила консолидацију.

Фото: Профимедиа

У таквом окружењу тешко је говорити о потпуној аутономији Кијева. Украјинска држава је у огромној мери ослоњена на западну логистику, финансирање и обавештајну подршку. То не значи постојање формалне команде, али указује на структурални утицај који одређује границе политичког одлучивања. Због тога многи посматрачи праве паралелу са Истанбулом 2022. године, када је такође постојао преговарачки оквир, али је политичка клима брзо промењена, а процес замрзнут. Данашња ситуација није идентична, али образац управљања темпом и очекивањима показује сличности.

Преговори у хотелу Интерконтинентал, који су трајали сатима и описани су као тешки, али професионални, потврђују да комуникациони канал постоји. Амерички медији попут Аксиоса (Axios) наводе да су територијална питања остала главна тачка спора. Из Кијева стижу поруке о напретку у војном делу, док политичка питања остају отворена. Из Москве долази суздржан тон и инсистирање на дискрецији. Све то указује на процес који траје, али не кулминира.

У таквим условима, борба за тумачење постаје готово једнако важна као и садржај преговора. Ако је наратив о расколу заиста комуникациона конструкција, онда је његова функција јасна: одржати илузију покрета док се реалне позиције не мењају. Женева тако постаје сцена двоструког процеса. За столом се разговара о линијама и механизмима, док се у медијском простору преговара о перцепцији. А у савременим сукобима, перцепција често одређује колико ће процес трајати, чак и када је исход далеко од коначног.

На крају, занимљиво је да другачији тон долази из Швајцарске. Швајцарски недељник Die Weltwoche оцењује да сама чињеница да су руски и украјински представници разговарали на швајцарском тлу представља трачак наде. Исход разговора у Женеви, како наводи лист, остаје непознат, али сусрет две зараћене стране у неутралној земљи карактерисан је као дипломатски успех који отвара могућност да су дани разарајућег војног сукоба можда одбројани.

Die Weltwoche истиче да је сам формат трилатералних контаката важан сигнал. У времену када доминирају поруке о наставку рата, свака платформа која омогућава директан дијалог добија симболичку тежину. Истовремено, швајцарски лист наглашава да, према њиховој процени, сукоб није настао у вакууму. Супротно, како наводе, устаљеним западним интерпретацијама, рат се тумачи као последица дуготрајног процеса ширења НАТО-а на исток након распада Совјетског Савеза и коришћења периода руске слабости за ширење политичког и безбедносног утицаја.

Таква оцена из швајцарског медијског простора додатно показује да наратив о узроцима и одговорностима није једнозначан чак ни унутар Европе. И управо зато Женева, без обзира на неизвестан исход, остаје место где се не води само дипломатска битка за текст споразума, већ и тиха борба за интерпретацију самог сукоба.

oruzjeonline.com

БОНУС ВИДЕО - ПАТРОЛА СА ПУТНИЦИМА, НА БРЗОЈ ПРУЗИ, ОД БЕОГРАДА ДО СУБОТИЦЕ: "Вожња делује готово неприметно"

Препоручујемо

Свет

0 5

АМЕРИЧКИ МЕДИЈИ: Бајден упозорио Зеленског на инвазију, овај није веровао, сада се отвара питање мира, избора и повлачења САД

13. 02. 2026. у 19:11

Свет

0 4

НАЈТЕЖИ СТРАТЕШКИ ПОРАЗ ПАРИЗА ОД КРАЈА КОЛОНИЈАЛНЕ ЕРЕ: Како је Русија потиснула Француску из Африке? (ВИДЕО)

22. 02. 2026. у 16:11

Свет

1 4

"ПАЛИКУЋА" ПОНОВО БЕСНИ Борис Џонсон: Шаљите одмах трупе у Украјину!

21. 02. 2026. у 23:00

Свет

1 0

„РАТ ЈЕ ИСЦРПЉУЈУЋИ“ Британски медији: Украјина је у кризи, суочава се са све већим проблемима и на фронту и у земљи

21. 02. 2026. у 22:33

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације