КО ЈЕ РЕКАО “НЕ” ТРАМПУ НА БЛИСКОМ ИСТОКУ: Поједине земље забраниле Американцима нападе на Иран из база на њиховој територији

ДОК америчке војне снаге распоређене широм Блиског истока чекају евентуално наређење из Пентагона, у Вашингтону се паралелно води интензивна дипломатска рачуница.

Foto: Profimedia/Chat GPT

Председник Доналд Трамп, према наводима више западних медија, разматра не само војну изводљивост удара на Иран, већ и политичку цену коју би таква операција могла имати у региону.

Много тога се променило од последњег директног сусрета две земље лета 2025. године. Данас, део америчких савезника у региону јасно ставља до знања да њихова територија неће бити одскочна даска за нову офанзиву против Техерана.

КО ЈЕ РЕКАО „НЕ“

Према информацијама које су пренели европски медији и амерички недељник Неwсwеек, неколико држава домаћина америчких база поручило је да неће дозволити коришћење својих објеката за нападе на Иран.

Јордан је међу првима прецизирао свој став. У ваздухопловној бази Мувафак Салти Сједињене Државе имају распоређене борбене авионе, транспортне летелице и системе за електронско ратовање. Ипак, јорданске власти су саопштиле да, иако постоји споразум о одбрани са САД, „неће дозволити да се земља претвори у одскочну даску за нападе на Иран“.

Фото Танјуг/АП/Alejandro Granadillo

Аман је истовремено послао поруку и Техерану, наводећи да у случају избијања рата неће дозволити иранским авионима да нарушавају јордански ваздушни простор.

Сличан сигнал стигао је и из Саудијске Арабије. Престолонаследник Мохамед бин Салман, који одржава блиске односе са Трампом, наводно је нагласио да неће дозволити коришћење саудијског ваздушног простора за војне операције против Ирана или било које друге мете.

Ова порука је посебно значајна јер америчка војска у ваздухопловној бази Принц Султан држи системе за рано упозоравање у ваздуху, авионе за допуну горивом и друге кључне капацитете.

Према истим изворима, владе Катара, Кувајта, Бахреина и Уједињених Арапских Емирата последњих дана дале су сличне изјаве. Укупна слика показује да би евентуални напад морао да узме у обзир не само војну изводљивост, већ и озбиљне дипломатске последице по односе Вашингтона са тим државама.

Одељење за обавештајне послове, надзор и извиђање у Центру за комбиноване ваздушне операције у ваздухопловној бази Ал Удеид, у Катару, пружа заједничку слику претње и циљања који су кључни за планирање и извођење ваздушно-космичких операција широм позоришта како би се испунили циљеви команданта ваздушне компоненте Комбинованих снага. Они су такође средства помоћу којих се мере ефекти ваздушних и свемирских операција. Фотографија ваздухопловних снага САД

СТРАТЕГИЈА ИЗА ЗАТВОРЕНИХ ВРАТА

Истовремено, портал Политико објавио је да се у ходницима Беле куће разматра сценарио у којем би Израел први напао Иран, чиме би се створио политички оквир за шире америчко војно учешће.

Према том извештају, део Трампових саветника сматра да би израелски напад готово сигурно изазвао иранску одмазду, укључујући нападе на америчке циљеве у региону. Такав развој догађаја послужио би као снажан аргумент за отворену америчку интервенцију.

Политичка логика иза тога је јасна. Истраживања јавног мњења у САД показују да део америчких бирача, посебно међу републиканцима, подржава идеју промене режима у Ирану, али не показује спремност да прихвати америчке жртве као цену таквог циља. Уколико би САД или блиски савезник били први нападнути, подршка рату могла би да порасте.

НЕТАЊАХУ, ПЕНТАГОН И РИЗИК ЕСКАЛАЦИЈЕ

Израелски премијер Бењамин Нетањаху, који је недавно боравио у Белој кући, наводно је вршио притисак да се трајно елиминише ирански нуклеарни програм и инфраструктура балистичких ракета, теза која се понавља од 80-тих година.

Међутим, Пентагон упозорава на размере могућег одговора. Уколико би циљ операције био потпуна промена режима, Техеран би, према проценама америчких званичника, употребио цео свој расположиви арсенал. Америчке базе и снаге распоређене у региону нису под заштитом израелског система „Гвоздена купола“, што отвара могућност значајних губитака.

Један амерички званичник изјавио је да је „велика вероватноћа америчких жртава“, што носи озбиљан политички ризик. Додатна забринутост односи се на могућност да би продужени рат са Ираном исцрпео америчке залихе муниције, остављајући простор Кини да делује према Тајвану.

Фото US navy

ВОЈНА КОНФИГУРАЦИЈА И ОПЦИЈЕ

Америчка војска је, према наводима из Вашингтона, акумулирала највећу ватрену моћ на Блиском истоку од инвазије на Ирак 2003. године. У региону су распоређене две ударне групе носача авиона, као и десетине напредних борбених авиона.

На листи потенцијалних мета налазе се преостала иранска нуклеарна постројења, након удара из јуна прошле године, као и мрежа балистичких ракета. Разматрају се и циљана дејства против високих припадника Корпуса исламске револуционарне гарде, а у спекулацијама се помиње чак и могућност напада на врховног вођу, ајатолаха Алија Хамнеија.

У исто време, амерички преговарачки тим, предвођен специјалним изаслаником Стивом Виткофом и Џаредом Кушнером, припрема се за разговоре са иранском страном у Женеви. Ипак, према тврдњама појединих америчких званичника, обавештајне службе располажу подацима да Техеран покушава да обнови свој нуклеарни програм, што је, како је навео председник Одбора за оружане снаге Представничког дома Мајк Роџерс, „убедљива основа за хитну интервенцију“.

ДИПЛОМАТСКА РАВНОТЕЖА НА ИВИЦИ

Поруке из Амана, Ријада и других заливских престоница показују да регионални савезници нису спремни да безрезервно стану иза нове војне ескалације или барем такав желе утисак да пренесу. За Вашингтон то значи да би свака одлука о нападу морала да узме у обзир и потенцијално преобликовање односа са кључним партнерима.

У тренутку када је војно опкољавање Ирана већ интензивирано, питање више није само да ли ће доћи до удара, већ под којим политичким и регионалним условима ће он бити изведен. Блиски исток, чини се, овог пута не жели да буде само логистичка платформа, већ активни фактор у одређивању граница америчке стратегије.

oruzjeonline.com

БОНУС ВИДЕО - ПАТРОЛА СА ПУТНИЦИМА, НА БРЗОЈ ПРУЗИ, ОД БЕОГРАДА ДО СУБОТИЦЕ: "Вожња делује готово неприметно"

Препоручујемо

Свет

0 1

ТРАМП ПОДИЖЕ УЛОГ НА БЛИСКОМ ИСТОКУ: Америчка војска почела да премешта још шест стелт ловаца

25. 02. 2026. у 23:45

Свет

0 2

ТЕХЕРАН ЦРТА МЕТЕ НА АМЕРИЧКИМ БРОДОВИМА Иран набавио моћну ракету? Да ки је Кина испоручила “убицу носача” савезнику

25. 02. 2026. у 18:11

Свет

0 4

КРЕНУЛИ НА ИРАН КАД... Фекалије “потопиле” најмоћнији амерички носач: Проблеми на УСС Џералд Форд током распоређивања (ВИДЕО)

25. 02. 2026. у 16:33

Свет

0 0

АМЕРИЧКИ МЕДИЈИ: САД захтевају да могући нуклеарни споразум са Ираном траје на неодређено време

25. 02. 2026. у 20:45

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације