ПЕНДРЕЧИЛИ "ПРСЛУКЕ" МЕЂУ ХАМБУРГЕРИМА, ЗАВРШИЛИ НА СУДУ: Јавност подељења око суђења деветорици француских полицајаца који су тукли учес

БИЈУ "жути прслуци", али бију и полицајци.

Фото: Горан Чворовић

Многи припадници француског бунтовног покрета кажњени су до сада због насиља над снагама реда, али се зна да ни специјалци нису нимало нежни када крену на најнасилније учеснике протесних скупова. Деветорица униформисаних који су се ових дана нашли пред судом оптужени су да су прекорачили овлашћења, а читав овај процес заузео је посебно место у овдашњој јавности, јер ће се на основу њега створити део слике око тога ко је током демонстрација извлачио дебљи крај.

Појављивање девет припадника Републиканске јединице за одржавање реда пред Кривичним судом у Паризу због догађаја од 1. децембра 2018. године, један је од најсимболичнијих предмета који се односе на полицијско насиље. Тог дана Париз је био поприште жестоког таласа протеста који су почели те јесени. Сукоби су били нарочито интезивни на Јелисејским пољима, где су запаљени аутомобили, разбијени излози и интервенисале полицијске снаге.

Група демонстраната, бежећи, склонила се у оближњи ресторан брзе хране. Снимци које су забележили сведоци приказују полицајце како улазе у локал и ударају више особа пендрецима. Ти призори су се брзо проширили друштвеним мрежама и изазвали снажне реакције јавности, уз оптужбе за прекомерну употребу силе.

После вишегодишње истраге, девет специјалаца је изведено пред суд на суђењу које је одржано у првој половини фебруара, у атмосфери напетости и супротстављених тумачења догађаја. Пресуда се очекује 17. марта.

Оптужени су пред судом негирали да су поступали са намером да примене неоправдану силу. Њихова одбрана истицала је изузетно сложене и опасне околности тог дана. Ситуацију су описивали као побуњеничку, уз тврдњу да је интервенција била неопходна како би се успоставио ред. Према њиховом виђењу, особе које су се налазиле у ресторану могле су да буду повезане са насиљем које се дешавало напољу.

Са друге стране, оштећени и њихови адвокати говорили су о паници и ударцима задатим без разлике, тврдећи да су неки од присутних само покушавали да се склоне од сукоба. Заступници жртава оценили су да је сила била несразмерна и противна правилима о употреби принуде.

Тужилаштво је затражило казне у распону од шест до двадесет месеци затвора условно, наглашавајући озбиљност догађаја, али узимајући у обзир и контекст интервенције. Истовремено је истакнуто да код појединих оптужених није уочено јасно преиспитивање сопственог поступања.

Суђење је изазвало снажне реакције полицијских синдиката, који су изразили забринутост због "ретроактивног пресуђивања" у интервенцијама извршеним у изузетно хаотичним условима. Представници синдиката истицали су да је тога дана дошло до праве побуне, у атмосфери великог насиља, уз кола у пламену, опљачкане радње и више стотина повређених, укључујући и припаднике снага реда. Према њиховом тумачењу, полицајци су тог дана деловали под екстремним притиском, у ситуацији у којој су одлуке морале да се доносе у секунди.

Поједини синдикални лидери оценили су и да се суђењем ризикује демотивација полицијских снага и слабљење ауторитета државе у суочавању с насилним нередима. Истовремено су нагласили да индивидуалне грешке, уколико се докажу, не би требало да доведу у питање легитимитет целокупног полицијског деловања.

С друге стране, током вишегодишњег трајања протеста, француско правосуђе процесуирало је и велики број учесника демонстрација због насиља над полицијом, уништавања имовине и напада на јавне институције. Према подацима Министарства правде, хиљаде особа биле су приведене током првих месеци покрета, док су стотине добиле затворске казне, условне али и иза решетака, због напада на припаднике снага реда или учествовања у насиљу.

У појединим случајевима изрицане су казне од више месеци, па и година затвора, нарочито када је утврђено да су демонстранти користили каменице, металне шипке или друга средства против полиције. Судови су у образложењима пресуда често истицали потребу заштите јавног реда и безбедности службеника који интервенишу у ризичним ситуацијама.

Покрет „жутих прслука“ обележио је велики број повређених, како у редовима демонстрантима тако и међу припадницима снага реда. Иако је током година против полицајаца покренуто више истрага, мало их је стигло до судске завршнице. Зато ће пресуду пажљиво пратити, с једне стране полицијски синдикати, а са друге организације за заштиту људских права и удружења жртава.

Док једни у суђењу полицајцима виде потврду начела да нико није изнад закона, други упозоравају да се мора узети у обзир шири контекст насиља које је обележило поједине протесте. Овај случај, тако, превазилази судбину деветорице полицајаца. Све ово отвара и питање индивидуалне одговорности у колективним операцијама и границе примене силе у условима урбаних нереда. Суд сада практично преиспитује докле може да иде грађански бунт, а где почиње државна сила.

Препоручујемо

Свет

0 0

"АМЕРИКАНЦИ СУ ПОКАЗАЛИ СВОЈУ РАЊИВОСТ" Лукашенко јасан: Не постоји земља која може да победи Иран

06. 04. 2026. у 12:06

Свет

0 1

ЖЕНА СЕ ПОРОДИЛА У АВИОНУ: Несвакидашња ситуација на лету, контролор насмејао све предлогом

06. 04. 2026. у 11:51

Свет

0 0

ШПАНЦИ СМАТРАЈУ ДА ЈЕ ВЕЋА ПРЕТЊА ТРАМП НЕГО ПУТИН: Амерички председник убедљиво на првом месту црне листе, али ево ко се још нашао

06. 04. 2026. у 11:37

Свет

0 0

СРПКИЊА УБИЈЕНА У АУСТРИЈИ: Тело пронађено у дворишту, муж је избо шрафцигером?

06. 04. 2026. у 11:20

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације