КИНА ГРАДИ НОВУ ДОКТРИНУ РАТА: Ројеви дронова као оружје које исцрпљује противника (ВИДЕО)

КИНЕСКИ војни аналитичари последњих година веома пажљиво проучавају искуства савремених ратова, посебно сукоба на Блиском истоку и у Европи.

Фото Танјуг/АП/Иранска војска

У тим конфликтима јасно се показало да лавирајућа муниција и беспилотне летелице више нису само помоћно оружје, већ фактор који може променити динамику целог бојишта. У Пекингу се овај феномен не посматра као изолована појава, већ као део шире стратегије у којој ројеви дронова постају први талас напада, задужен за засићење противничке одбране.

У тој концепцији дронови нису намењени да сами одлуче битку. Њихова улога је другачија, они преоптерећују радаре и противваздушне системе, стварају пукотине у одбрани и отварају простор за прецизно вођене ракете и друге ударне системе. У кинеским анализама такав приступ се све чешће описује као нова форма асиметричног ратовања у којој се релативно јефтина средства користе против екстремно скупих одбрамбених система.

Таква логика данас постаје основа развоја нових програма у оквиру Народноослободилачке армије Кине. Балистичке ракете, хиперсонично оружје и ројеви дронова замишљени су као део јединственог система удара, где свака компонента има своју улогу у сложеној секвенци напада.

ЕКОНОМИЈА РАТА КАО СТРАТЕШКО ОРУЖЈЕ

Кинески стратези сматрају да кључна предност ројева дронова није у технолошкој софистицираности, већ у економији ратовања. Када се против система противваздушне одбране истовремено појави десетине или стотине циљева, чак и најмодернији комплекси суочавају се са озбиљним проблемима.

Радари постају преоптерећени, канали за навођење ракета пресретача брзо се попуњавају, а залихе пресретача почињу да се троше брзином која може постати неодржива. Свака противракетна ракета може коштати стотине хиљада долара, док је цена производње појединих дронова вишеструко нижа.

У војној теорији тај процес се назива „исцрпљивање одбране“. Противник је приморан да троши скупе пресретаче на јефтине циљеве. У једном тренутку долази до тачке када таква размена постаје економски неодржива.

Када се одбрамбени системи исцрпе или дезоријентишу, на сцену ступају следећи таласи оружја. Крстареће и балистичке ракете ударају на кључне инсталације које су остале без поуздане заштите. Након тога могу бити употребљени хиперсонични системи против најзаштићенијих циљева које је у завршној фази лета готово немогуће пресрести.

Оваква комбинована тактика све чешће се сматра новом нормом модерног ратовања. Недавни сукоби су показали да лавирајућа муниција даје највећи ефекат управо када делује заједно са другим прецизним оружјем. У Пекингу из тога извлаче јасан закључак: будући ратови неће бити одлучени једним доминантним системом, већ координисаном употребом више различитих средстава напада.

ДЕМОНСТРАЦИЈА ТЕХНОЛОГИЈЕ РОЈЕВА

Кина је већ демонстрирала технолошке могућности које подржавају овакав приступ. У фебруару 2026. године изнад једног кинеског града у ваздух је истовремено подигнуто чак 22.580 дронова. Формално је догађај представљен као спектакл и нови рекорд, али за војне аналитичаре он је имао много дубљи значај.

Истовремена контрола десетина хиљада беспилотних летелица захтева решавање неколико изузетно сложених технолошких проблема. Први је прецизно позиционирање сваке појединачне летелице у простору уз минималну грешку. Други је развој алгоритама који омогућавају координисано кретање великог броја уређаја без судара или међусобног ометања. Трећи је стабилан комуникациони систем који може у реалном времену преносити команде хиљадама дронова.

Такве демонстрације заправо представљају тест кључних технологија потребних за будуће борбене примене. Оно што јавности изгледа као импресиван светлосни спектакл, за војне стручњаке представља вежбу масовне контроле беспилотних система.

ИНДУСТРИЈСКА БАЗА ИЗА РАЗВОЈА ДРОНОВА

Овакав технолошки напредак не би био могућ без снажне индустријске базе. Кинеска провинција Гуангдонг, у којој се налази седиште компаније ДЈИ, једног од највећих светских произвођача цивилних дронова, бележи изузетно брз раст извоза.

Аналитички подаци показују да је извоз дронова из овог региона 2024. године достигао приближно 2,3 милијарде долара. Већ наредне године та цифра порасла је на око 3,2 милијарде долара, што представља повећање од скоро 41 проценат.

Већина производње намењена је цивилним секторима као што су логистика, надзор инфраструктуре, пољопривреда, картографија и аерофотографија. Ипак, таква индустрија истовремено ствара технолошку базу која се у случају потребе може брзо прилагодити војној производњи.

Исте фабрике, исти ланци снабдевања и исти инжењерски тимови омогућавају брзу производњу великог броја беспилотних летелица уз релативно ниске трошкове.

НОВИ МАТЕРИЈАЛИ И ЛАКШЕ КОНСТРУКЦИЈЕ

Кинески истраживачки институти паралелно раде на унапређењу саме конструкције дронова. Један од важних праваца развоја је смањење тежине структуре.

У једном недавном научном раду кинески истраживачи предложили су нову методу конструкције оквира дрона користећи композитне материјале распоређене у тродимензионалну решеткасту структуру. Такав приступ омогућава смањење тежине оквира за око десет процената, уз истовремено повећање чврстоће.

У свету беспилотних летелица сваки грам тежине има значај. Мања маса значи дуже време лета, већи оперативни радијус и могућност дужег задржавања изнад циља.

БАМБУС КАО ВИСОКОТЕХНОЛОШКИ МАТЕРИЈАЛ

Један од занимљивијих експеримената кинеских инжењера односи се на употребу бамбусових композита у конструкцији дронова. У једном тесту развијен је дрон са распоном крила већим од два и по метра чија конструкција користи управо такав материјал.

Летелица тежи свега седам килограма, што је око четвртину мање у односу на сличне моделе израђене од угљеничних влакана. Истовремено, дрон може да лети брзином већом од сто километара на час и да остане у ваздуху више од једног сата.

Трошкови израде главне структуре притом су смањени за више од двадесет процената. Бамбус поседује занимљиву комбинацију особина, релативно је лаган, али истовремено крут и чврст. Када се комбинује са модерним полимерним матрицама добија се композит који у неким параметрима може чак надмашити традиционалне материјале.

Још једна предност таквих композита је њихова радио-прозирност, што значи да су мање уочљиви за радарске системе.

Фото: принтскрин јутјуб

ДРОНОВИ ВЕЛИЧИНЕ КОМАРЦА

Кинески истраживачи раде и на другом екстрему развоја беспилотних летелица, минијатуризацији. Један од пројеката резултирао је развојем дрона чије су димензије приближне величини комарца.

Такви уређаји намењени су за тајне извиђачке мисије где је прикривеност кључни фактор. Инспирацију за конструкцију инжењери су пронашли у начину лета правих инсеката.

Дрон користи ултралаке материјале, микроелектронику и механизам који опонаша махање крилима. Због тога је при визуелном посматрању веома тешко разликовати га од правог инсекта.

У урбаним срединама или унутар зграда овакви уређаји могу омогућити извиђање у просторима који су недоступни већим беспилотним летелицама.

КАКО КИНА ВИДИ РАТ БУДУЋНОСТИ

Када се сви ови елементи сагледају заједно, од технологије ројева и индустријске производње до нових материјала и микро-дронова, постаје јасније како кинески стратези замишљају будуће сукобе.

Уместо ослањања на појединачне софистициране платформе, нагласак се ставља на комбинацију великог броја релативно јефтиних система који делују координисано. У таквом приступу дронови, ракете и хиперсонично оружје не функционишу одвојено, већ као део интегрисаног ударног система.

За многе војне аналитичаре управо та синергија представља једну од најважнијих промена у начину размишљања о савременом ратовању.

oruzjeonline.com

БОНУС ВИДЕО - ПАТРОЛА СА ПУТНИЦИМА, НА БРЗОЈ ПРУЗИ, ОД БЕОГРАДА ДО СУБОТИЦЕ: "Вожња делује готово неприметно"

Препоручујемо

Свет

0 0

ЕВРОПА СЕ НАОРУЖАВА ДО ЗУБА: Скок раста увоза оружја од 210% за пет година као пре 60 година, Америка и даље доминира

09. 03. 2026. у 18:22

Свет

0 2

КИНА ИЗ СВЕМИРА ПРАТИ СВАКИ АМЕРИЧКИ ПОТЕЗ: Рат против Ирана постао школа за Пекинг – знају где су базе, колико треба ПВО да регује...

09. 03. 2026. у 16:11

Свет

0 16

„ДА ЛИ ВАМ РУСИЈА И КИНА ПОМАЖУ?“ Ирански министар пред америчким новинаром дао одговор усред рата

07. 03. 2026. у 07:00

Свет

0 0

АМЕРИЧКИ МЕДИЈИ: Кина би могла да пружи Ирану финансијску и војну подршку

06. 03. 2026. у 20:33

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације