БИВШИ ИЗРАЕЛСКИ ПРЕМИЈЕР УПОЗОРАВА: После Ирана, ово је следећа тачка сукоба на Блиском истоку

ИЗЈАВЕ бившег израелског премијера Нафталија Бенета последњих дана изазива пажњу у светским али и регионалним безбедносним круговима.

Фото: Илустрација/Unsplash

У интервјуима и јавним наступима он отворено говори о ширем геополитичком сукобу који, према његовој процени, не завршава са Ираном. Бенет сматра да би следећа велика стратешка конфронтација на Блиском истоку могла укључити Турску и њен растући политички и војни утицај у региону.

Према Бенетовим речима, сценарио у којем би Израел могао да уђе у сукоб са Турском није немогућ, нарочито уколико Анкара покуша да формира неку врсту ширег политичког или безбедносног савеза муслиманских држава у региону.

У једном од својих последњих наступа, пре само неколико сати, Бенет је употребио формулацију која се често цитира у израелским медијима. Говорећи о иранском систему савезника у региону, рекао је да Израел сада покушава да удари „главу хоботнице“, а не само њене регионалне „пипке“. Тиме је мислио на мрежу организација и савезника које Иран подржава широм Блиског истока.

Фото: Танјуг/АП Пхото

-Иран је епицентар, глава хоботнице терора. Уместо да се боримо против сваког пипка посебно, сада ударамо директно на главу, рекао је Бенет у разговору за амерички Блоомберг.

У његовим изјавама одавно се појављује и друга димензија регионалне безбедности. Бенет упозорава да би, након решавања иранског питања, следећи изазов могао бити растући утицај Анкаре.

Према његовим речима, Израел мора пажљиво да прати развој догађаја у региону и посебно покушаје стварања политичких или идеолошких блокова који би могли да угрозе безбедност јеврејске државе.

-Морамо бити сигурни да нико неће створити нови радикални исламистички савез, изјавио је бивши израелски премијер. Бенет је додао да би Израел реаговао уколико процени да такав блок представља безбедносну претњу за јеврејску државу.

Он је додао да би Израел реаговао уколико процени да такав блок представља реалну безбедносну претњу.

-Израел ће одговорити ако сматра да такав блок угрожава његову безбедност, рекао је он.

Ове изјаве долазе у тренутку када Израел и Сједињене Америчке Државе настављају заједничке војне операције против Ирана. Напади су почели 28. фебруара и од тада су усмерени на војне објекте, инфраструктуру повезану са балистичким ракетама и делове иранског нуклеарног програма. Техеран и други велики градови више пута су били мета ваздушних удара, док је Иран узвратио лансирањем дронова и ракета према Израелу и свим америчким базама у региону.

У израелским стратешким анализама Турска се све чешће појављује као политички ривал у ширем регионалном оквиру. Реторика председника Реџепа Тајипа Ердогана, посебно када је реч о Јерусалиму и ситуацији у Гази, често је оштра и критична према израелској политици.

Уз то, Анкара је последњих година повећала своје војно и политичко присуство у више региона. Турска има војну базу у Сомалији, активно је присутна у Сирији, а њена морнарица и енергетска политика све су видљивије у источном Медитерану.

Додатну напетост између две државе изазвала је одлука Турске да током 2024. године обустави трговинске односе са Израелом, наводећи као разлог хуманитарну ситуацију у Појасу Газе.

Фото ИАФ/ИДФ

Истовремено, безбедносна ситуација унутар саме Турске представља сложен изазов. Иако Анкара води активну кампању против тероризма, безбедносне службе су током 2025. и почетком 2026. године спровеле стотине хапшења особа осумњичених за везе са организацијом Исламска држава, укључујући припаднике огранка ИСКП.

У децембру 2025. године забележен је и инцидент у граду Јалова, где су се полицијске снаге више сати сукобљавале са милитантима повезаним са екстремистичким мрежама. Сукоб је трајао око осам сати и било је жртава.

Аналитичари наводе да Турска данас представља сложен регионални фактор јер комбинује војну моћ чланице НАТО-а са снажним политичким утицајем у муслиманском свету. Поједини истраживачи тај феномен описују као спој турског национализма и политичког исламизма, док се владајућа Партија правде и развоја често доводи у везу са идеолошким наслеђем Муслиманске браће.

У том ширем геополитичком контексту, ривалство између Анкаре и Тел Авива могло би у наредним годинама постати један од важнијих фактора регионалне безбедности.

Бројни аналитичари примећују да се геополитички утицај Турске не ограничава само на Блиски исток. Анкара последњих година развија интензивне политичке и војне везе са више држава Балкана, укључујући Босну и Херцеговину, ткз. Косово и Албанију, кроз војну сарадњу, обуку и испоруке све озбиљнијих система наоружања, у потезу који аналитичари називају “турским полумесецом на Балкану”.

Такви процеси често се посматрају као део шире стратегије јачања регионалног утицаја. У појединим анализама наводи се да таква политика Анкаре има импликације не само на Блиски исток већ и на безбедносну архитектуру југоисточне Европе.

Због тога поједини коментатори повлаче паралелу између забринутости израелских безбедносних кругова и ширег геополитичког окружења у регионима где Турска повећава своје присуство.

oruzjeonline.com

БОНУС ВИДЕО - ПАТРОЛА СА ПУТНИЦИМА, НА БРЗОЈ ПРУЗИ, ОД БЕОГРАДА ДО СУБОТИЦЕ: "Вожња делује готово неприметно"

Препоручујемо

Свет

0 3

ЕРДОГАН ЛЕПО УПОЗОРИО ИРАН, НАТО ПОСТАВИО ПАТРИОТЕ У ТУРСКОЈ: Амерички ПВО системи ће бити "оперативно спремни" након обарањ ракете

10. 03. 2026. у 09:46

Свет

0 2

ТРЕЋА СТРАНА УМЕШАНА У НАПАД ДРОНОМ? Беспилотна летелица улетела у ваздушни простор Азербејџана, Иран тврди да није њихова (ВИДЕО)

05. 03. 2026. у 17:48

Свет

0 2

МАДУРО “ОТИШАО”, ХАМНЕИ УБИЈЕН Амерички атентати на врх власти: Да ли је Ким Џонг Ун следећа мета САД?

11. 03. 2026. у 17:11

Свет

0 2

ПОГЛЕДАЈТЕ - АМЕРИЧКА ВОЈСКА: Уништено 16 иранских бродова за постављање мина у Ормуском мореузу (ВИДЕО)

11. 03. 2026. у 01:02

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације