АМЕРИЧКИ УДАР НА ИРАНСКИ „ДРАГУЉ“: Бомбардовано острво Харг - свет стрепи од нафтног шока

Драган Радојчин
Драган Радојчин

15. 03. 2026. у 14:49

АМЕРИЧКЕ ваздушне снаге извршиле су серију разорних удара на острво Харг у Персијском заливу, што је потез који је читаву светску јавност оставио у стању највеће неизвесности, док су регионалне војне снаге подигнуте на ниво највише приправности.

АМЕРИЧКИ УДАР НА ИРАНСКИ „ДРАГУЉ“: Бомбардовано острво Харг - свет стрепи од нафтног шока

Фото: Профимедиа, Википедија/Јавно власништво

Ову операцију је као потпуно успешну прогласио лично председник САД Доналд Трамп, истакавши да су амерички пројектили прецизно погодили више од 90 војних мета на овом стратешки пресудном чворишту, које је због његовог непроцењивог значаја назвао „иранским крунским драгуљем“. У свом обраћању на друштвеној мрежи „Трут Сошал“ (Truth Social), Трамп је оценио да је реч о једном од „најмоћнијих бомбардовања у историји Блиског истока“, чиме је јасно ставио до знања да Вашингтон више не преза од директних удара на виталне тачке Техерана.

Зашто баш Харг?

Острво Харг није тек обична војна мета, већ истинска „енергетска артерија“ кроз коју пулсира више од 90 одсто укупног иранског извоза сирове нафте. Управо због те чињенице, за званични Вашингтон ово острво представља кључну полугу притиска којом покушавају да приморају Техеран на деблокаду Ормуског мореуза, стратешки пресудне тачке која представља главну жилу куцавицу светске енергетике. Иако је америчка администрација у својим извештајима прецизирала да су синоћњи примарни циљеви били искључиво војни капацитети, из Беле куће је послата недвосмислена порука: уколико Иран не обустави ометање слободне пловидбе, нафтна постројења и терминали – који су овога пута поштеђени из „тактичких и хуманитарних разлога“ – наћи ће се први на листи за следећи талас разарања.

Техеран: Одговорићемо „пепелом“

Реакција Техерана стигла је муњевито и без икаквих дипломатских увијања – иранска Револуционарна гарда (ИРЦГ) запретила је да ће сваки наредни покушај удара на енергетска постројења претворити америчке савезнике у региону, као и комплетну њихову имовину, у „прах и пепео“. Док из врха иранске војске стижу овакве запаљиве поруке, извештаји са самог терена потврђују размере пакла у којем је одјекнуло више од 15 стравичних детонација. Први биланс разарања показује да су у овом таласу напада потпуно онеспособљени кључни радарски системи и ешалони противваздушне одбране, док су витални делови поморске базе на Харгу претворени у рушевине, чиме је иранска способност за брзу реакцију у Заливу значајно осакаћена. Насупрот томе, званични Техеран одлучно демантује веће губитке, тврдећи да се на главном нафтном терминалу на Харгу све активности одвијају потпуно нормално и неометано, упркос сили америчког бомбардовања.

Foto: Printskrin

Европска паника

Експлозије на Харгу истог тренутка су изазвале прави земљотрес на европским берзама енергената, где је цена сирове нафте типа „брент“ моментално пробила критичну психолошку границу од 100 долара по барелу. Овај нагли скок гурнуо је Европу, која се већ дуго бори са хроничном нестабилношћу снабдевања, у стање опште панике због страха од потпуног прекида дотока нафте из Персијског залива, што би неминовно довело до рекордно високих цена дизела и бензина на читавом континенту. Будући да се цене на српским пумпама директно формирају према кретањима на светским берзама и вредности долара, овај берзански пакао се са европских тргова брзо и немилосрдно би се прелио и на домаће тржиште.

За просечног потрошача у Србији, као и у већем делу остатка света, сваки овакав војни сукоб у далекој пустињи већ кроз неколико дана постаје врло конкретан и болан терет на бензинским пумпама. Скупља нафта за нашу земљу не доноси само веће рачуне возачима, већ покреће опасан ланац поскупљења трошкова транспорта и пољопривредне производње, што су кључни чиниоци крајње цене хлеба и осталих намирница. С обзиром на то да Србија већину својих енергетских потреба набавља преко европских рута, дестабилизација острва Харг директно подстиче нови инфлаторни притисак, претећи да додатно оптерети кућне буџете и учини овај блискоисточни рат свакодневним проблемом сваког грађанина у нашој земљи.

Између „хируршких" удара и глобалног колапса

Свет се у овом тренутку налази на опасној ивици на којој свака следећа ракета може означити дефинитиван прелазак са локалног војног сукоба на свеопшти енергетски рат несагледивих размера. 

СРЦЕ ИРАНСКЕ ЕКОНОМИЈЕ

Смештено на око 25 километара од иранске обале, острво Харг представља гигантски логистички чвор и кључно извозно постројење са резервоарима који могу да складиште десетине милиона барела сирове нафте. Будући да је овај терминал витални извор прихода за Техеран, његово потпуно избацивање из строја не би значило само економски колапс Исламске Републике Иран, већ и катастрофалан енергетски шок за остатак планете. Свако озбиљније оштећење ових постројења изазвало би несташицу енергената незамисливих размера и гурнуло би глобалну економију у дубоку и дуготрајну рецесију.

Док Сједињене Америчке Државе својим „хируршким“ ударима покушавају да ослабе војну моћ Ирана без директног разарања нафтних терминала, судбина глобалне економије и даље виси о танкој нити иранске суздржаности.

Питање свих питања остаје – да ли ће Техеран, притеран у ћошак, повући потез очајника и затворити нафтне славине свету, што би планету гурнуло у енергетски мрак и економску рецесију каква се не памти у новијој историји.

БОНУС ВИДЕО: 

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ХРВАТИ ВЕЛИКИ И ЈАКИ ЖАЛЕ СЕ ЦЕНТРАЛИ НАТО ЗБОГ СРПСКИХ РАКЕТА: А не смета им војни савез Загреб-Тирана-Приштина

ХРВАТИ "ВЕЛИКИ И ЈАКИ" ЖАЛЕ СЕ ЦЕНТРАЛИ НАТО ЗБОГ СРПСКИХ РАКЕТА: А не смета им војни савез Загреб-Тирана-Приштина

ПРЕМИЈЕР Хрватске Андреј Пленковић рекао је данас, коментаришући то што Војска Србије располаже новом хиперсоничном квазибалистичком ракетом кинеске производње ЦМ-400, да ће "разговарати са партнерима у НАТО и упозорити их на такво наоружање".

12. 03. 2026. у 19:25

Мирослав 33 године живи под земљом, без струје и воде: Хуманитарац поделио причу која је расплакала многе (ВИДЕО)

Мирослав 33 године живи под земљом, без струје и воде: Хуманитарац поделио причу која је расплакала многе (ВИДЕО)

ДЕКА Мирослав из села Дворска код Крупња већ 33 године живи у земуници без струје и воде, а његов вапај за помоћ дирнуо је хуманитарца Марка Николића.

14. 03. 2026. у 11:54

Коментари (0)

ТРАМП И АМЕРИ У ШОКУ! Ево шта је Иран затражио од њих