ЕВРОПУ ИЗ ДРУГОГ РЕДА УВЛАЧЕ У СУКОБ: Иако европске престонице истичу да не учествују у рату на Блиском истоку, све су ближе црвеној линији

Блиски исток гори, а Европа поново гледа из прикрајка као актер другог реда шта се догађа на светској сцени, без могућности да се усагласи и реагује.

Фото US NAVY

Брисел и водеће престонице одабрали су политику уздржавања, инсистирајући на повратку мира, уз подсећање да је нападом на Иран прекршена повеља УН. Ипак, Европљани истовремено шаљу борбене бродове у регион и подижу авионе рушећи, у одбрамбеној мисији, дронове над својим базама. У томе предњаче Французи, који су подигли "рафале", а у близину узбурканих вода упутили су и једини европски нуклеарни носач авиона "Шарл де Гол". Бродове су послали и Шпанија, Грчка, Италија.

Французи су се војним и стратешким уговорима обавезали да ће помоћи државама у региону, као што су Катар, Саудијска Арабија или Уједињени Арапски Емирати. Такође, Париз има историјски чврсте везе с Либаном на који падају израелске бомбе услед акција Хамаса.

Против своје воље, европске земље се, тако, фактички на мала врата увлаче у рат. Нападнуте су америчке базе које се налазе на европској територији, попут оне на Кипру.

Сада се отишло и корак даље. Дронови су полетели и на базе у којима су стационирани француски војници, због слања носача авиона "Шарл де Гол" чији би задатак требало да буде да ослободи Ормуски мореуз за пловидбу, имајући у виду енергтску омчу која виси о врату Европљанима.

 Али, иако је "Шарл де Гол" послат из леденог мора у источни Медитеран, укотвљен је око обала Крита, без јасне визије у овом тренутку како кренути у акцију, а не бити део сукоба. Свеједно, довољно је било да се носач авиона упути ка региону, па да проиранска шиитска милиција Ашаб ал Кахф преузме одговорност за напад дроновима на базу код Ербила, уз поруку да ће убудуће француски интереси у региону за њих бити легитимни циљ. Већ је пало и упозорење да се грађани склоне на пола километра од базе у Киркуку где су такође стационирани француски војници. Иако нису ту због рата с Ираном, већ због борбе против тероризма, то, очигледно, мало значи нападачима.

Пала је и прва европска жртва. Погибија француског подофицира Арноа Фриона од дрона послатог као одмазда за присуство "Шарл де Гола" у региону, додатно је затегла ситуацију и поставила питање докле Европљани могу да буду у непосредној близини ратних дејстава, а да у њих не буду и укључени. Француски председник Емануел Макрон је поручио да ће задржати хладнокрвност, али и затражио од војних стручњака анализу целокупне ситуације.

Више је разлога због којих неки аналитичари сматрају да западноеврпске земље неће још дуго моћи да се држе по страни. Сукоб се све више интернационалнизује. Очекује се француски одговор због убиства њеног војника и рањавање још шесторо, али и јаче укључивање у одбрану њених база које су сад прокламована мета за проиранске милиције.

Такође, поставља се и питање европске солидарности. Приликом напада на британску базу на Кипру фактички је погођена територија ЕУ. Очекивало се да тада буде активиран члан 42.7 европског уговора о узајамном прискакању у помоћ. Француски председник Емануел Макрон је поручио да је, када је нападнут Кипар, нападнута и ЕУ, али Европљани, ипак, нису ушли у рат, макар био и одбрамбени.

Узнемирени европски грађани преко друштвених мрежа и форума постављају питање да ли ће ЕУ или НАТО реаговати, ако још нека земља буде циљ иранске одмазде. Кипар није члан НАТО, али Турска јесте. Трећи мисил упућен ка америчкој бази на овој територији срушиле су у петак управо снаге Алијансе. Тиме се и НАТО приближава "црвеној линији", јер ситуација полако увлачи све више актера у сукоб.

Европљани су приморани на акцију и због тога што тренутно плаћају најскупљу нафту, услед блокаде Ормуског мореуза. Литар бензина премашио је два евра на бензинским пумпама и таква ситуација тешко на дуже стазе може да буде одржива. Управо зато је у близину упућен носач авиона "Шарл де Гол". Његово евентуално кретање у деблокирање поморског пута у пратњи савезничке коалиције био би, међутим, веома захтеван и неизвестан подухват.

На све то треба додати и традиционалну европску подељеност. Немачка на пример много више подржава америчко-израелски напад на Иран, од Италије. Шпанија и Пољска су одлучно против стављања на располагање база америчкој војсци за вођење операција на Блиском истоку, али не и Румунија.

У таквој ситуацији, у Бриселу, Паризу и Берлину, спас најпре виде у брзом повратку мира и одлуци коју би евентуално могао да донесе амерички председник Доналд Трамп, да ускоро прекине напад на Иран, ако буде сматрао да су му сви циљеви испуњени. Али, Европљани могу само да чекају. Нико их ништа не пита за завршетак рата, баш као што их није питао ни када је овај сукоб започет и у који су, на мала врата, увучени.

Препоручујемо

Свет

0 0

ПОНОВО ДРОН ПОГОДИО ИТАЛИЈАНСКУ БАЗУ: Овога пута у Кувајту уништивши један авион

15. 03. 2026. у 23:43

Свет

0 0

БЛИСКИ ИСТОК ЋЕ ТЕК ДА ДЕТОНИРА ИРЦГ: Залихе ракета углавном нетакнуте; ИДФ - имамо још хиљаде мета

15. 03. 2026. у 23:22

Свет

0 1

ЗЕЛЕНСКИ ЗА ЦНН: Украјина онемогућила велики руски напад крајем 2025. године

15. 03. 2026. у 23:17

Свет

0 1

ШТА ЋЕ РАДНИЦИ КАДА ИМАЈУ АИ: Америчка компанија са седиштем у Порто Маргери отпустила све запослене

15. 03. 2026. у 23:11

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације