НАТО ГЕНЕРАЛ УПОЗОРАВА: Русија производи више оружја него што јој треба док се фронт у Украјини шири

ДОК се борбе у Украјини настављају без јасног исхода, паралелно се води и други, тиши рат, онај индустријски и политички.

Фото: Depositphotos, Профимедиа

У том контексту, изјава бившег команданта НАТО снага у Европи, немачког генерала Ерхарда Билера, баца додатно светло на ширу слику сукоба.

Према његовим речима, Русија више не производи оружје само за потребе операција у Украјини. Напротив, производња је већ премашила тренутне потребе фронта, што отвара питање за шта се заправо припрема руска војна индустрија.

Билер упозорава да би, уколико се такав темпо настави, Москва у наредним годинама могла стећи капацитете за шири сукоб, укључујући и потенцијалне операције против држава НАТО-а. Као могуће жариште наводи балтички регион, али наглашава да коначан исход зависи пре свега од политичких одлука унутар саме алијансе.

Његова порука је једноставна, без јасне и правовремене политичке реакције, војни капацитети сами по себи неће бити довољни.

ИНДУСТРИЈА ИЗА ФРОНТА

Изјава о „вишку производње“ не долази у празном простору. Ток борби на терену показује да Русија не само да одржава интензитет операција, већ их шири на више праваца.

Према руским изворима, у Сумској области јуришне групе настављају напредовање, уз свакодневне борбе и одбијање контранапада украјинских јединица. Напредовање од неколико стотина метара дневно може деловати скромно, али у условима интензивне употребе дронова и артиљерије, такав темпо указује на стабилан притисак.

Истовремено, уништавање артиљеријских положаја и премештање украјинских резерви ближе линији фронта сугеришу да Кијев покушава да затвори настале пукотине.

ХАРКОВ И СЕВЕРНИ ФРОНТ ПОД ПРИТИСКОМ

На североистоку, у области Харкова, борбе око Вовчанска показују сличан образац. Руске снаге шире зоне контроле кроз низ локалних напредовања, уз подршку авијације и ракетних удара.

Посебно је занимљива све већа употреба специјализованих јединица и система, укључујући тешке бацаче пламена и прецизне ударе по откривеним положајима.

Овакав начин ратовања указује на комбинацију класичне офанзиве и технолошки потпомогнутог извиђања, где дронови и сензори имају кључну улогу у идентификацији циљева.

ЗАПОРОЖЈЕ, ПОКУШАЈИ ПРОБОЈА И ОПКОЉАВАЊА

На јужном правцу, у Запорошкој области, ситуација остаје динамична. Украјинске снаге покушавају да потисну руске јединице и пробију се ка Дњепропетровској области, али без одлучујућег успеха.

Истовремено, руске трупе покушавају да створе услове за опкољавање кључних тачака попут Воздвижевке. Борбе за Горњу Терсу и околна насеља показују да се фронт помера споро, али уз јасну намеру да се створе локалне тактичке предности.

У овим операцијама све већу улогу имају дронови, не само као средство извиђања, већ и као ударна компонента, што додатно компликује ситуацију на терену.

ЧАСОВ ЈАР И КОНСТАНТИНОВКА, КЉУЧНЕ ТАЧКЕ

У централном делу фронта, правац ка Константиновки остаје један од најважнијих. Контрола висова код Красног Лимана и положаји у Часов Јару и даље представљају препреку за ширу офанзиву.

Борбе се воде у условима константног надзора из ваздуха, где мале пешадијске групе покушавају да заузму или одбране кључне тачке. У таквом окружењу, традиционални концепти линије фронта губе на значају, док логистика и снабдевање постају све рањивији.

Потенцијални пробој ка Рајском могао би додатно да угрози украјинске линије снабдевања, али такви сценарији зависе од више фактора, укључујући и способност обе стране да одрже континуитет операција.

Добропоље као следећи циљ

Даље на запад, у правцу Добропоља, руске снаге постепено повећавају присуство кроз инфилтрацију мањих јединица. Циљ је јасан, успостављање контроле над Гришином и стварање услова за притисак на важан логистички чвор.

Ако би Добропоље било угрожено, то би имало директне последице по стабилност украјинске одбране у овом сектору. Управо такви циљеви, логистички и комуникациони, све више долазе у фокус операција.

ПОЛИТИЧКА ПУКОТИНА УНУТАР ЕУ

Док се ситуација на фронту развија, политичка сцена у Европи показује знаке напетости. Пољски министар спољних послова Радослав Сикорски понудио је посредовање у спору између Мађарске и Украјине око транзита нафте кроз цевовод Дружба.

Овај спор већ има конкретне последице, Мађарска блокира кључне одлуке ЕУ, укључујући финансијску помоћ и нове пакете санкција.

Пољска, која традиционално снажно подржава Украјину, сада покушава да балансира између савезника, што указује на сложеност ситуације унутар саме уније.

Фото Танјуг/АП/Alexander Zemlianichenko

ИНДУСТРИЈА И ПОЛИТИКА

Када се повежу сви ови елементи, изјава генерала Билера добија додатну тежину. Ако Русија заиста производи више оружја него што јој је тренутно потребно, то значи да се сукоб не посматра као ограничена операција, већ као део шире стратегије.

Истовремено, унутрашње разлике унутар ЕУ и опрез појединих чланица НАТО-а показују да политичка кохезија Запада није неупитна, док у Русији неки сматрају да Кремљ наступа сувише благо.

У таквом окружењу, фронт у Украјини остаје само један део много веће слагалице, у којој индустрија, логистика и политичке одлуке често имају једнаку, ако не и већу тежину од самих борби на терену.

oruzjeonline.com

БОНУС ВИДЕО - ПАТРОЛА СА ПУТНИЦИМА, НА БРЗОЈ ПРУЗИ, ОД БЕОГРАДА ДО СУБОТИЦЕ: "Вожња делује готово неприметно"

Препоручујемо

Свет

0 0

МОСКВА ПРИЗНАЈЕ Украјина је успела: Ниједан руски регион више није безбедан, ратујемо против 56 нација!

18. 03. 2026. у 20:33

Свет

0 1

ЗЕЛЕНСКИ ЗА ЦНН: Украјина онемогућила велики руски напад крајем 2025. године

15. 03. 2026. у 23:17

Свет

0 2

КАТАСТРОФА ЗА УКРАЈИНУ Сирски очајан: Руси ће правити 19.000 ФПВ дронова дневно, јединице ће имати 101.000 војника (ВИДЕО)

15. 03. 2026. у 19:03

Свет

0 0

УКРАЈИНСКИ ИЗВОРИ Руска војска се прегрупише: Припрема за пролеће и долазак „зеленог“ времена

12. 03. 2026. у 19:46 >> 19:47

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације