ЗАШТО РУСИЈА НЕ УДАРА ДОВОЉНО СНАЖНО? Ратни дописник открива како би Москва могла да промени ток рата у Украјини (ВИДЕО)

Предраг Стојковић
Предраг Стојковић

19. 03. 2026. у 06:33

ДОК се пажња међународне јавности последњих месеци често преусмерава на Блиски исток и друге кризне тачке, рат у Украјини наставља се истим интензитетом дуж читаве линије фронта.

ЗАШТО РУСИЈА НЕ УДАРА ДОВОЉНО СНАЖНО? Ратни дописник открива како би Москва могла да промени ток рата у Украјини (ВИДЕО)

Foto: Profimedia/Гемини


У таквом контексту, руски ратни дописници и војни аналитичари све чешће износе сопствене процене о томе како се операције одвијају и какав би правац требало да поприми даљи ток сукоба.

Један од таквих гласова је и ратни дописник Јуриј Котенок, који је у опширној анализи изнео став да Русија, упркос великим ресурсима и ватреној моћи, у овом тренутку не користи пуни потенцијал својих оружаних снага. Он сматра да би начин вођења операције могао бити много одлучнији и да би то, према његовом виђењу, променило динамику рата.

Котенок своју аргументацију започиње тврдњом да је исход сукоба у Украјини за Москву много више од територијалног или политичког питања. По његовом мишљењу, начин на који ће се рат завршити одредиће безбедносни оквир за будуће генерације у Русији.


ЕНЕРГЕТСКИ УДАРИ И ГРАНИЦЕ ЊИХОВЕ ЕФИКАСНОСТИ

Један од централних елемената његове анализе односи се на ударе руске војске на енергетску инфраструктуру Украјине. Током последњих месеци руске снаге су, према доступним информацијама, извеле велики број напада ракетама и беспилотним летелицама на термоелектране, трафостанице и друге кључне објекте електроенергетског система.

Према Котеноковом виђењу, резултати тих удара често се у руским извештајима представљају као изузетно успешни. Ипак, он тврди да стварни ефекти нису толико драматични колико се понекад приказује.

Прекиди струје у украјинским градовима, каже он, заиста постоје и понављају се, али су углавном привремени. Становништво се, како тврди, на такве ситуације временом навикло и третира их као још једну потешкоћу у рату.

Управо због тога Котенок закључује да сама кампања удара на енергетску инфраструктуру не доводи до брзог слома украјинског система, нити присиљава Кијев на капитулацију.

Фото Мо Русије/Профимедиа/МО Ирана


НУКЛЕАРНЕ ЕЛЕКТРАНЕ КАО „ЦРВЕНА ЛИНИЈА“

Посебно место у његовој анализи заузима питање нуклеарних електрана. Украјина значајан део своје електричне енергије производи у нуклеарним постројењима, а руска страна, према његовим тврдњама, увела је једнострани мораторијум на нападе на такве објекте.

Котенок наглашава да тај мораторијум траје практично од почетка рата и да Москва није прешла ту линију. Према његовом тумачењу, разлог је страх од међународне реакције и могућих последица по Европу у случају нуклеарне катастрофе.

Истовремено, он тврди да украјинска страна, за разлику од Русије, нема таква ограничења и да је у више наврата покушавала нападе на руске нуклеарне објекте, укључујући Запорошку, Курску, Калињинску и Смоленску нуклеарну електрану.

Као пример наводи и догађаје из 2022. године, када је, према његовој верзији догађаја, дошло до покушаја напада на постројење у Чернобиљу, које је тада било под руском контролом.


МАСОВНИ НАПАДИ ДРОНОВИМА

Котенок у анализи подсећа и на талас напада беспилотним летелицама на руску територију. Посебно издваја догађаје из средине марта 2026. године, када су, према руским извештајима, украјинске снаге покушале масовни напад дроновима на Москву.

Ти напади трајали су више од једног дана, а руска противваздушна одбрана је, према званичним тврдњама, пресрела око стотину летелица пре него што су стигле до циља.

Ипак, Котенок упозорава да такви напади вероватно неће престати. По његовом мишљењу, Украјина уз подршку западних земаља постепено повећава домет и прецизност свог ракетног и беспилотног наоружања.

У том контексту он наглашава да готово ниједан руски регион не може бити потпуно сигуран од напада, осим можда удаљених области на Далеком истоку.

Фото телеграм монитор_уа

 


КРИТИКА СТРАТЕГИЈЕ УДАРА

Највећи део његове критике усмерен је на оно што види као превише опрезан приступ руског војног планирања.

Он наводи да Москва, према његовом мишљењу, оставља велики број важних циљева у Украјини нетакнутим. Као пример наводи железничку инфраструктуру која омогућава долазак страних делегација у Кијев, као и поједине објекте за које тврди да се користе за планирање операција против Русије.

Посебно наглашава чињеницу да руске снаге ретко нападају мостове у главном граду Украјине, иако би њихово уништење, према његовом мишљењу, могло значајно отежати логистику.

Котенок такође износи тврдњу да руска страна избегава директне ударе на политичко руководство Украјине, укључујући председника Владимира Зеленског и највише војне команданте.

Он спекулише да би таква одлука могла бити резултат политичких калкулација или међународних притисака.

Фото: Depositphotos, Профимедиа, Руско министарство обране


РАТ БЕЗ ОДЛУЧУЈУЋЕГ УДАРЦА

У завршном делу своје анализе Котенок говори о психолошком аспекту рата. Он сматра да спор темпо операција и недостатак одлучујућих удара код дела руске јавности ствара утисак да се рат води без пуне одлучности.

Истовремено, наглашава да су борбе на линији фронта и у пограничним областима изузетно интензивне и да свакодневно доносе нове губитке.

По његовом мишљењу, кључни проблем није у недостатку војне моћи, већ у организацији и начину на који се она користи. Због тога позива на реформу војног система и јачање војно-индустријског комплекса како би руске снаге биле ефикасније.

Котенок тврди да без таквих промена Русија не може остварити стратешку предност у дуготрајном сукобу.


ИЗМЕЂУ ЕМОЦИЈЕ И СТРАТЕГИЈЕ

Позив на максималну силу увек долази из осећаја хитности, али велике силе не ратују по логици тренутне фрустрације. Рат се не добија спектакуларним ударцем, већ одрживом способношћу да се темпо намеће противнику.

Уништити мост или политичку мету може донети краткотрајан ефекат, али може и отворити врата ескалацији коју више нико не контролише. Држава која поседује стратешку дубину и ресурсе не мора да доказује одлучност ватрометом, већ стрпљењем и континуитетом.

Удар без калкулације је емоција, удар са мером је стратегија. Истинска моћ није у томе да покажеш да можеш да срушиш све, већ да знаш када то не треба да урадиш. Рат исцрпљивања делује спор, али управо такав модел омогућава контролу над границом између конвенционалног и неконвенционалног.

Зато питање није зашто се не удара снажније, већ да ли би такав удар дугорочно служио циљу или само задовољио тренутни бес.

oruzjeonline.com

БОНУС ВИДЕО - ПАТРОЛА СА ПУТНИЦИМА, НА БРЗОЈ ПРУЗИ, ОД БЕОГРАДА ДО СУБОТИЦЕ: "Вожња делује готово неприметно"

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
КУЛТ ПРЕДАКА У ПЛАМЕНУ МРЖЊЕ: 45 година од паљења конака Пећке патријаршије – Злочин који је најавио Мартовски погром

КУЛТ ПРЕДАКА У ПЛАМЕНУ МРЖЊЕ: 45 година од паљења конака Пећке патријаршије – Злочин који је најавио Мартовски погром

ОВЕ седмице пре тачно 45 година, српски народ и Српска православна црква занемели су пред призором који је наговестио деценије страдања на Косову и Метохији.

17. 03. 2026. у 19:10

ПУТИНЕ, ИЗАЂИ! Позвао руског председника на двобој - бизаран видео кружи интернетом

"ПУТИНЕ, ИЗАЂИ!" Позвао руског председника на двобој - бизаран видео кружи интернетом

НЕОБИЧАН снимак кружи мрежама, а на њему се види младић који стоји на Црвеном тргу и изазива председника Русије Владимира Путина на двобој. Међутим, снимак није стваран, већ је направљен уз помоћ вештачке интелигенције, али са јасним циљем.

18. 03. 2026. у 18:34

Коментари (0)

КАДА СУ ЦВЕТАЛЕ ЛАЖИ: Моћ пропаганде у нашем добу - Лаж се прошири светом пре него што истина устане из кревета