Свет

АМЕРИЧКА ВОЈСКА НА ПРАГУ ИРАНА?! Трампова одлука би могла заувек да промени свет: Ово су 5 паклених сценарија за инвазију

Предраг Стојковић

20. 03. 2026. у 22:33

ПРЕДСТАВЉЕНО је пет могућих сценарија ангажовања америчких снага - од ограничених мисија обезбеђења нуклеарног материјала, до потпуне инвазије по узору на Ирак.

АМЕРИЧКА ВОЈСКА НА ПРАГУ ИРАНА?! Трампова одлука би могла заувек да промени свет: Ово су 5 паклених сценарија за инвазију

Истраживања јавног мњења показују снажно противљење америчке јавности слању војске у Иран - чак 74 одсто испитаника је против, према једној анкети.

Администрација америчког председника Доналда Трампа разматра могућност слања америчких копнених трупа у Иран. Такав потез је до пре само неколико недеља био незамислив, а ако би се то догодило - из корена би се променио карактер, али и интензитет сукоба.

ТРАМП РАЗМАТРА СЛАЊЕ ТРУПА НА БЛИСКИ ИСТОК

Како јавља "Ројтерс", званичници расправљају о могућем распоређивању "хиљада америчких војника" у регион како би се проширила војна флексибилност. Одлука још није донета, али сама расправа указује на потенцијални заокрет - од операције засноване пре свега на ваздушној и поморској сили ка ограниченим, циљаним копненим мисијама.

Неименовани званичник Беле куће изјавио је за "Ројтерс" да одлука о слању копнених трупа није донета, али да Трамп жели да све опције буду на располагању, као и да је фокусиран на остварење свих званично дефинисаних циљева операције "Епски бес":

*демонтирати иранске ракетне капацитете

*ослабити морнарицу

*осигурати да Иран не може да развије нуклеарно оружје

Постоји пет могућих сценарија како би изгледало ангажовање копнених трупа у Ирану, а најекстремнија је потпуна инвазија по узору на Ирак.

1. ОБЕЗБЕЂИВАЊЕ ИРАНСКИХ НУКЛЕАРНИХ МАТЕРИЈАЛА

Једна од најосетљивијих и стратешки најважнијих опција јесте слање америчких снага да заплене иранске залихе високо обогаћеног уранијума. То би била изузетно сложена операција без гаранције успеха.

Иранска нуклеарна инфраструктура није концентрисана на једном месту, већ је распоређена на више локација, од којих су многе дубоко укопане, ојачане против напада и заштићене слојевитом противваздушном одбраном (ПВО). Чак и ограничена операција елитних америчких специјалних снага вероватно би захтевала ширу војну подршку, укључујући ваздушну заштиту и континуирану логистику на терену.

Ризици се протежу и ван бојног поља. Сваки покушај физичког преузимања нуклеарног материјала Техеран би могао да протумачи као егзистенцијалну претњу режиму, што би вероватно довело до брзе ескалације и укључивања регионалних актера.

2. ЗАУЗИМАЊЕ ОСТРВА ХАРГ

Друга опција јесте копнена операција заузимања острва Харг, главног постројења преко којег се одвија приближно 90 одсто иранског извоза сирове нафте. Сједињене Америчке Државе (САД) већ су извеле нападе на циљеве тамо, али се сада разматра да ли би физичка контрола била ефикаснија од уништавања инфраструктуре.

Стратешка логика је јасна: контрола острва би озбиљно ограничила извоз нафте Ирана и прекинула кључни извор прихода, док би Вашингтону дала додатни утицај над глобалним енергетским токовима.

Међутим, ризици су велики. Званичници упозоравају да би таква операција била "веома ризична", јер Иран може да гађа острво ракетама и дроновима, што би могло значајно да повећа америчке губитке. Због мале површине и изложене позиције у Персијском заливу, америчке снаге би биле рањиве, а острво би могло постати тешко одбрањива истурена тачка у активној ратној зони.

3. ОБЕЗБЕЂИВАЊЕ ОРМУСКОГ МОРЕУЗА

Ормуски мореуз остаје најопаснија тачка сукоба, јер су у питању глобалне залихе нафте.

Иако се америчке операције засад ослањају на ваздушне и поморске снаге, обезбеђивање безбедног пролаза за танкере могло би захтевати распоређивање трупа дуж иранске обале.

Иако би таква мисија била представљена као заштита глобалне трговине и енергетских токова, она би представљала значајну ескалацију. Чак и ограничено присуство на иранској територији носи ризик од одмазде и ширења сукоба.

4. ЗАШТИТА КЉУЧНЕ ЕНЕРГЕТСКЕ ИНФРАСТРУКТУРЕ

Ограниченија опција јесте распоређивање снага ради заштите кључних енергетских објеката, попут гасног поља Јужни Парс.

Овај приступ подсећа на раније америчке мисије у Ираку, где су трупе штитиле виталну нафтну инфраструктуру током нестабилности.

Међутим, такве операције ретко су ограничене. Заштита великих и стратешки важних објеката захтева дуготрајно присуство на терену, што снаге чини рањивим на ракетне, беспилотне или нападе побуњеника.

5. ПОТПУНА ИНВАЗИЈА

Најекстремнија опција - потпуна инвазија и окупација Ирана - сматра се веома мало вероватном. Обим, трошкови и војни изазови били би далеко већи него у ратовима у Ирак или Авганистан, који су се претворили у дуготрајне и скупе сукобе без јасног и трајног политичког решења.

Већа популација Ирана, сложен терен и снажније државне институције додатно би отежали сваку окупацију.

СНАЖНО ПРОТИВЉЕЊЕ ЈАВНОСТИ

Док се војне опције шире, подршка јавности не прати тај тренд. Анкете показују снажно противљење слању копнених трупа: 60 одсто према 12, пише "Си-Ен-Ен". Анкета компаније "Квинипијак универзитет" показује још већи јаз - 74 одсто према 20 одсто. Дакле, обе анкете су показале да је већина испитаника против слања копнених трупа у Иран. Чак је и међу републиканцима подршка ограничена - 27 одсто у првој и 37 у другој анкети.

То представља јасан политички ограничавајући фактор за Трампа, који је више пута обећао да ће избећи нове дуготрајне ратове на Блиском истоку, а уз то је свестан да се приближавају избори за Конгрес, пише "Њузвик".

За сада изгледа да администрација настоји да задржи флексибилност, уместо да се определи за ескалацију. Међутим, граница између тренутних операција и слања копнених снага све је тања, што отвара кључно питање: како остварити амбициозне ратне циљеве без уласка у много шири сукоб.

Начин на који ће Сједињене Државе управљати тим балансом у наредним недељама могао би обликовати не само ток рата, већ и његове шире глобалне последице.

(Блиц/Newsweek)

20. 03. 2026. у 17:13

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

ПОТПИСУЈЕ СЕ ИСТОРИЈСКИ УГОВОР: Војводина постаје чвориште Европе, креће градња гигантске саобраћајнице (ФОТО/ВИДЕО)

Економија

1 20

ПОТПИСУЈЕ СЕ ИСТОРИЈСКИ УГОВОР: Војводина постаје чвориште Европе, креће градња гигантске саобраћајнице (ФОТО/ВИДЕО)

ПРОЈЕКАТ Осмех Војводине обухвата изградњу 185 км брзе саобраћајнице, са 46 мостова и 34 надвожњака, чиме се смањује време путовања.

18. 03. 2026. у 09:30

Друштво

КУЛТ ПРЕДАКА У ПЛАМЕНУ МРЖЊЕ: 45 година од паљења конака Пећке патријаршије – Злочин који је најавио Мартовски погром

ОВЕ седмице пре тачно 45 година, српски народ и Српска православна црква занемели су пред призором који је наговестио деценије страдања на Косову и Метохији.

17. 03. 2026. у 19:10