ПАРАЛИШЕ ЛИ "ЗЕЛЕНИ ДИКТАТ" ФРАНЦУСКУ ПРЕСТОНИЦУ? Град светлости добија новог градоначелника у другом кругу локланих избора

Битка за Градску кућу Париза на актуелним општинским изборима, чији се други круг одржава данас, поприма обрисе једне од најзначајнијих политичких конфронтација у Француској, у којој се, иза локалних тема, јасно преламају и националне линије поделе између левице и деснице.

Фото: Горан Чворовић

После дугих година управљања главним градом од стране социјалиста, уз снажан утицај "зелених" савезника, избори представљају својеврсни референдум о моделу развоја Париза, између еколошке трансформације и либерално-конзервативне визије града.

У средишту политичког дуела налазе се кандидат левице Емануел Грегоар, дугогодишњи сарадник одлазеће градоначелнице Ан Идалго и представник континуитета садашње политике, и кандидаткиња деснице Рашида Дати, Саркозијева министарка, искусна политичарка која покушава да обједини различите десне струје, од класичне републиканске деснице до бирача ближих суверенистичким и идентитетским опцијама. Њихов сукоб прераста у судар два модела града.

Леви блок, предвођен социјалистима, улази у други круг са реалном перспективом да, као и у претходним изборним циклусима, добије прећутну или неформалну подршку крајње левице, пре свега покрета Непотчињена Француска. Иако формалне коалиције тренутно често изостају због програмских и стратешких разлика, изборна математика и потреба да се спречи долазак деснице на власт готово по правилу доводе до преливања гласова у корист левице. Овај "републикански рефлекс" остаје једна од кључних неписаних законитости француске политике на локалном нивоу.

Са друге стране, Рашида Дати покушава да прошири свој политички простор према десно. У том контексту, пажњу привлачи питање односа према бирачима и структурама око Саре Кнафо и покрета "Поновно освајање". Иако није дошло до формалног савеза, због ризика од одбијања умеренијих бирача, очекује се да ће део гласова са крајње деснице ипак ићи у правцу Датијеве, више на основу идеолошке блискости по неким питањима, као што су безбедност или мигранти, и индивидуалних опредељења, него као резултат организованог договора.

Кампања је обележена снажним међусобним оптужбама. Десница предвођена Датијевом оштро критикује досадашње управљање градом, посебно политику саобраћаја и урбанизма. Увођење ограничења брзине на 30 километара на сат, смањење простора за аутомобиле и ширење бициклистичких стаза представљају, према њеним речима, идеолошки пројекат који је "парализовао" град и отежао свакодневни живот грађана. Данас је права уметност милећи по суженим булеварима Града светлости стићи на време с тачке А на тачку Б. Критике се односе и на високе цене паркинга, које у централним зонама достижу и више од 12 евра по сату, као и на, како тврди десница, хаотично управљање јавним простором и недовољну бригу о безбедности.

Посебно место у аргументацији деснице заузима оптужба о "еколошком диктату", односно наметању правила која, према њиховом виђењу, неразмерно погађају средње и ниже слојеве становништва. Дати инсистира на томе да је Париз постао град у коме је живот све скупљи и компликованији, уз недовољно ефикасне јавне политике у области становања, чиме се додатно продубљују социјалне разлике.

Леви блок узвраћа оптужбама да десница нуди повратак на модел који занемарује еколошке изазове и друштвену кохезију. Грегоар и његови савезници истичу да су мере попут ограничења саобраћаја и развоја алтернативних видова мобилности део нужне транзиције ка одрживијем граду, који мора одговорити на климатске промене и проблеме загађења. Они наглашавају да је циљ био да се побољша квалитет живота, смањи бука и повећа простор за пешаке и породице.

Када је реч о социјалној политици, левица упозорава да би долазак деснице на власт могао да довее до смањења јавних улагања у социјално становање и јавне услуге, што би, како тврде, додатно погоршало положај најугроженијих слојева. Такође, често се чују оптужбе да би десница могла да заоштри приступ према мигрантима и придошлицама, уводећи рестриктивније и, по оцени левице, дискриминаторне мере.

У средишту сукоба налази се и питање идентитета самог Париза, односно дилема да ли треба да се настави са трансформацијом у "зелени град" са снажном регулацијом саобраћаја по цену тежег коришћења аутомобила, или се окренути моделу који даје више простора економским активностима, мобилности и већој флексибилности за грађане и предузетнике. Док левица инсистира на дугорочној користи од еколошке транзиције, десница наглашава непосредне проблеме свакодневног живота и потребу за "нормализацијом" функционисања града.

Париз је постао политичка лабораторија у којој се тестира не само локална политика, већ и будући правац француске политичке сцене уочи наредних председничких избора.

Препоручујемо

Свет

0 0

ПАКАО ЗА САНЧЕЗА! После брата, и супруга пред поротом због оптужби за трговину утицајем

16. 07. 2026. у 17:54

Свет

0 0

ГОРИ ИРАН: САД брутално напале шести дан заредом, Трамп испунио обећање да ће бити све горе

16. 07. 2026. у 17:50

Свет

0 0

Оптужен да је радио за Русе: Украјинцу (18) у Пољској прети доживотна робија

16. 07. 2026. у 17:33

Свет

0 0

(МАПЕ) РАЗОРАН ЗЕМЉОТРЕС: Издато упозорење на цунами

16. 07. 2026. у 17:06

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације