ОПЕРАЦИЈА КОЈУ ТРАМП (НЕ)СМЕ ДА ЗАПОЧНЕ: Америка се хвали да има најјачу војску али се плаши ове акције против Техерана

САД су 14. марта 2026. године бомбардовале острво Харг, мало острво код обале Ирана, дом великог нафтног терминала који се сматра економском жилом куцном земље.

Фото Профимедиа, Depositphotos, Јавно власништво/Википедија/телеграм рибар/РВвоенкор/принтскрин Јутјуб

Председник САД Доналд Трамп рекао је да су војни објекти острва Харг „потпуно уништени“, али да су се уздржали од циљања његове нафтне инфраструктуре.

Посматрано заједно, ово сугерише да се САД вероватно спремају да заузму острва у Ормуском мореузу у наредним недељама.

Америчка војна контрола над иранским острвима у критичном Ормуском мореузу осигурала би безбедан пролаз танкера за нафту кроз уски пловни пут.

Нафтни танкери који пролазе кроз Ормуски мореуз суочавају се са сталним иранским нападима од почетка рата.

Обезбеђивање безбедног проласка нафтних танкера кроз Ормуски мореуз је кључно за САД, јер би свака дуготрајна криза тамо могла да окрене неутралне земље против САД, па чак и отуђи америчке партнере у Заливу, који зависе од извоза нафте.

Како су нафтни танкери нападнути, америчка морнарица разматра пратњу танкера кроз Ормуски мореуз, а мобилисана је и морнаричка пешадија од 2500 војника за могући напад на иранска острва у критичном енергетском коридору. Многи стручњаци за безбедност назвали су ту ситуацију без преседана.

Фото: Профимедиа, Depositphotos

Међутим, ова ситуација има блиску паралелу са ситуацијом од пре скоро четири деценије.

Године 1988, танкери за нафту су рутински били циљани у Ормуском мореузу, америчка морнарица је пратила танкере под заставом Кувајта кроз поморски пролаз, иранска морнарица и америчка морнарица су циљале једни другима бродове, а према исказу бившег официра америчке морнарице, који је учествовао у војним операцијама на Блиском истоку током тог времена, на кратко, САД су чак разматрале инвазију на иранска острва у Ормуском мореузу.

Док Трамп окупља своје маринске снаге на Блиском истоку за вероватну инвазију на иранска острва, овај инцидент од пре 38 година могао би да пружи непроцењиве лекције америчкој војсци и њеним стратезима.

Фото US NAVY

ПРВИ ТАНКЕРСКИ РАТ

Иран и Ирак су водили крвави рат осам дугих година, од 1980. до 1988. године.

До 1987. године, обе земље су редовно циљале једни другима танкере за нафту у Ормуском мореузу.

Током овог рата, више од 450 међународних трговачких бродова је било гађано у Ормуском мореузу. Од њих, скоро 250 су били танкери за нафту.

Међу жртвама је било преко 400 цивилних помораца погинулих током кампање, стотине рањених, а економске последице су биле огромне.

Да би се обезбедило снабдевање енергијом, америчка морнарица је почела да прати кувајтске бродове који су променили заставу у америчке бродове у Ормуском мореузу.

У мају 1987. године, фрегата са вођеним ракетама америчке морнарице УСС Старк, након очигледно случајног напада ирачког авиона ракетом Егзосет, имала је 37 мртвих. Иронично, управо је ирачки напад на УСС Старк помогао да се изврши притисак на Вашингтон да убаци своје поморске снаге у Залив како би заштитио међународно бродарство од иранских удара.

Заправо, између 1979. године, почев од иранске револуције, и 1987. године, САД су претрпеле низ понижења на Блиском истоку.

Године 1979, ирански револуционари су узели 52 америчка таоца и држали их 444 дана. Мисија спасавања “Орлова канџа” (Operation Eagle Claw, на локацији „Desert One“) је пропала следеће године, а осам војника је погинуло у иранској пустињи. Бомбаш самоубица је убио 241 маринаца и морнара у Бејруту 1983. године.

Напад ирачког авиона на амерички брод „Старк“ ракетом „Егзосет“, који је резултирао смрћу 37 америчких војника, показао се као последња провокација, а Вашингтон је одлучио да војно интервенише.

Затим, у априлу 1988. године, иранска мина је тешко оштетила, али није потопила, америчку фрегату, „Семјуел Б. Робертс“, што је довело до тога да америчке снаге покрену нападе одмаздне.

Америчке снаге су се упустиле у велику једнодневну поморску битку са иранском морнарицом, познату као Операција „Богомољка“.

Фото U.S. Navy

ОПЕРАЦИЈА „БОГОМОЉКА“

18. априла 1988. године, америчка морнарица је уништила две иранске нафтне платформе, „Сасан“ и „Сири“, потопила једну фрегату и ракетни чамац, осакатила другу фрегату, уништила најмање три наоружана глисера и отерала иранске авионе „Ф-4 Фантом“ ракетном ватром. За само неколико сати, америчке снаге су уништиле скоро половину иранске оперативне флоте.

Циљ операције био је смањење иранске способности деловања у Персијском заливу током завршне фазе Танкерског рата.

Према неким извештајима, ово је била највећа поморска битка од Другог светског рата.

Тензије између САД и Ирана остале су високе током целе 1988. године, укључујући и обарање иранског путничког авиона на лету 655 од стране америчког брода УСС Винсенс 3. јула 1988. године.

Фото принтскрин Инстаграм/the.sonar.shack

Тада, САД нису покренуле копнену инвазију на Иран.

Међутим, према речима бившег официра америчке морнарице, Вашингтон је озбиљно разматрао копнену инвазију на иранска острва у Ормуском мореузу. Малколм Ненс, бивши виши главни подофицир америчке морнарице (специјалиста за обавештајне послове) који је служио у обавештајном особљу на броду УСС Коронадо (АГФ-11), рекао је да су САД спровеле ратну игру или вежбу процене снага за хипотетичку операцију заузимања кључних острва под контролом Ирана у Ормуском мореузу.

Иако детаљи таквог плана нису откривени, према Малколмовом сећању, прва фаза инвазије би се фокусирала на заузимање острва Ларак, малог, стеновитог положаја са потенцијалним радарским/ракетним локацијама, острва Ормуз (стратешки важног за надзор мореуза), острва Кешм (највећег острва са војним базама и насељеним центрима) и острва Хенгам, које се користи за осматрачнице.

Заузимање ових острва би помогло у блокирању Бандар Абаса, главне иранске поморске базе на копну, контролисањем прилаза и спречавањем снабдевања или појачања.

Ово би омогућило САД да доминирају Ормуским мореузом.

Али САД су одлучиле да не спроведу овај план. Према Малколму, то је било зато што би то значило да САД изврши инвазију на Иран.
-Стотине хиљада припадника Иранске револуционарне гарде и Басиџа би изашло и бомбардовало/самоубилачки напало ова острва са планина које се надвијају над њима, написао је Малколм.

Малколм даље објашњава да исти разлози због којих су САД одлучиле да не нападну иранска острва 1988. године важе и данас.
-Снабдевање би било из база УАЕ/Катара, које ће поново бити погођене. Можда се неће сложити да то ураде. То онда значи ланац снабдевања који би морао да прође кроз жестоко брањени Ормуску мореуз, додао је.

-MEU (Маринска експедициона јединица) би морала да лансира десантне бродове/ЛАВ-ове/лебдеће летелице (ховерхафте) са истока полуострва Мусандам, под призором иранских планина, под ватром летелица „Шед“, подморских дронова, беспилотних чамаца самоубица или мина које нисмо открили у Ормуском мореузу.

Фото Танјуг/АП

-Немамо довољно гусеничних амфибијских оклопних возила, десантних чамаца LCU или лебдећих летелица LCAC-100 да бисмо довели снаге праве величине на плажу... а те снаге би биле бомбардоване беспилотним летелицама самоубица дању и ноћу.“

Такође је упозорио да су чак и 1988. године команданти Блискоисточних снага моделирали ратну игру са снагом од најмање 6.000 маринаца, а ипак су одлучили да не спроведу план.

Распоређивање само 2.500 маринаца је, стога, жалосно недовољно.

Упозорио је да ако САД одлуче да користе падобранске снаге за јуриш на иранска острва, могле би да се нађу у ноћној мори сличној руском експерименту у Хостемелу.

Русија је одлучила да заузме Хостемел, аеродром удаљен само 36 км од Кијева, у првим данима рата у Украјини.

Русија је успела да падобранима избаци своје специјалне командосе; међутим, није успела да створи безбедан ваздушни мост, а руске снаге тамо су се нашле под јаком контра-ватром украјинских снага, што је резултирало великим жртвама за руску војску.

Чак ће и мала америчка војна кампања на иранским острвима у Ормуском мореузу бити тумачена као инвазија на Иран. Земље Залива можда неће дозволити САД да користе њихове војне базе, и стога ће линије снабдевања САД бити растегнуте и изложене иранскојконтра-ватри.

Операција би могла да се покаже као катастрофа за САД, баш као операција „Орлова канџа“ за спасавање америчких талаца 1980. године.

(eurasiantimes.com/Sumit Ahlawat)

БОНУС ВИДЕО - ПАТРОЛА СА ПУТНИЦИМА, НА БРЗОЈ ПРУЗИ, ОД БЕОГРАДА ДО СУБОТИЦЕ: "Вожња делује готово неприметно"

Препоручујемо

Свет

0 2

ДА ЛИ АМЕРИКА ИМА „ВАЗДУШНУ НАДМОЋ“ НАД ИРАНОМ? Ево шта су САД и Израел постигли до сада, а тиче се и нас

23. 03. 2026. у 07:00

Свет

0 0

АМЕРИЧКА ВОЈСКА ИМА ХИТАН ПРИОРИТЕТ Пентагон најавио промене: Тражи од Конгреса 13 милијарди долара за ово оружје (ВИДЕО)

23. 03. 2026. у 16:00

Свет

0 1

МОЋАН ОДГОВОР ТЕХЕРАНА НА ТРАМПОВЕ ПРЕТЊЕ: Ормуз ће бити затворен, ПОТПУНО!

22. 03. 2026. у 17:33

Свет

0 10

САТЕЛИТСКИ СНИМЦИ ПОТВРДИЛИ: Амерички „Патриоти“ нису успели да зауставе иранске нападе на кључну ваздухопловну базу у Бахреину

22. 03. 2026. у 18:22

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације