Свет

ВАТИКАН ЗАБРИНУТ, АФРИКА ПРЕТИ РАСКОЛОМ: Историјски преокрет у Кентерберију, Сара Малали прва жена на челу Англиканске цркве

Драган Радојчин

26. 03. 2026. у 17:30

ИСТОРИЈА је јуче у велелепној катедрали у Кентерберију исписана женским рукописом.

ВАТИКАН ЗАБРИНУТ, АФРИКА ПРЕТИ РАСКОЛОМ: Историјски преокрет у Кентерберију, Сара Малали прва жена на челу Англиканске цркве

Дама Сара Малали устоличена је као 106. архиепископ кентерберијски, чиме је и званично постала прва жена на челу ове верске заједнице у њеној 1.400 година дугој повести. Ово именовање представља преседан без премца у хришћанском свету, јер је први пут једна дама стала на чело велике хришћанске цркве као поглавар. Свечана церемонија почела је традиционалним, готово филмским чином: нова архиепископица је три пута пастирским штапом покуцала на западна врата катедрале, симболично означивши улазак новог пастира међу своје стадо.

Свечаности су присуствовали највиши британски званичници, чланови краљевске породице и премијер Кир Стармер, који је поручио да овај чин представља „историјски тријумф равноправности у модерном друштву“. Малалијева (63), која је пре свештеничког позива градила каријеру као главна медицинска сестра Енглеске, наслеђује Џастина Велбија у тренутку када се црква суочава са озбиљним унутрашњим и спољним искушењима.

Теолошки јаз и однос са православљем: Бедем догме и крај екуменских нада

Док званични Лондон овај дан слави као велики „цивилизацијски искорак“, избор прве жене поглавара доноси тектонске поремећаје у екуменским односима са источним црквама. За Православну цркву, баш као и за Римокатоличку, питање женског свештенства и епископата представља суштинску и непремостиву догматску препреку која се директно супротставља вековном Предању.

Православни теолози већ упозоравају: свештенство је нераскидиво везано за лик Христа и апостолску традицију. У том светлу, овај потез се у православној васељени види као дефинитиван крај наде у скоро васпостављање догматског и евхаристијског јединства. Будући екуменски дијалог ће, по свему судећи, бити сведен на куртоазну сарадњу у социјалним питањима, док ће литургијско признање и дубља духовна заједница остати – потпуно искључени.

Поделе у англиканском свету: Ватикан забринут, Африка прети расколом

Док либерални кругови у Лондону у Сари Малали виде „спасиоца“ модерне цркве, реакције широм хришћанске васељене су оштро поларизоване. Света столица пажљиво прати ситуацију, уз незваничне али јасне сигнале да би овакав радикалан заокрет додатно минирао деценијама грађени пут ка јединству хришћана. Ипак, најоштрији отпор стиже из саме Англиканске заједнице, пре свега од конзервативних епископа са Глобалног југа. Стивен Семјуел Казимба Мугалу, архиепископ Уганде и један од лидера покрета ГАФKОН (GAFCON – Глобална конференција о будућности Англиканске заједнице која окупља већину англиканских верника из Африке и Азије), већ је упозорио да је „време дипломатије прошло“. Према његовим речима, инсистирање на праксама које одударају од библијских истина води ка формалном расколу, чиме би Англиканска црква изгубила свој досадашњи глобални интегритет.

Традиција дуга четрнаест векова

Англиканска црква своје дубоке корене вуче још из 597. године, када је монах Августин стигао из Рима у Кент са мисијом да покрсти Англосаксонце. Свети Августин је тада утемељио Енглеску цркву и постао њен први епископ са седиштем у Кентерберију, граду који је до данас остао духовни центар англиканског света. Кроз средњи век, ова катедрала била је поприште кључних историјских догађаја, укључујући и чувено убиство архиепископа Томаса Бекета 1170. године. Због своје мученичке смрти и одбране црквених права, Бекет је канонизован већ 21. фебруара 1173. године од стране папе Александра III, чиме је Кентербери постао једно од најважнијих ходочасничких места тадашње Европе.

Ипак, данашњи догађај представља највећи преокрет у управљању овом институцијом још од XVI века и судбоносног раскида Хенрија VIII са папом. Управо је тада настала независна Енглеска црква са монархом као врховним поглаваром, али је духовни континуитет кроз мушку јерархију остао нетакнут – све до сада. Иако је црква кроз векове пролазила кроз бројне доктринарне преображаје, устоличење жене на место поглавара сматра се најрадикалнијим отклоном од Светог Предања које је, током више од 1.400 година, било заједнички именитељ свим древним хришћанским црквама.

Став Београда: Молитвена тишина и догматска доследност

Из Патријаршије у Београду за сада нема званичних реакција, што је потпуно у складу са досадашњом праксом Српске православне цркве. Ипак, теолошки кругови блиски врху СПЦ подсећају да је став Српске цркве према женском свештенству јасан и непромењен: оно се сматра одступањем од Апостолског предања. Иако је СПЦ кроз историју имала веома блиске, готово братске односе са Англиканском црквом, овакве либералне реформе у Лондону само продубљују догматски јаз. Незванично се сазнаје да ће будућа сарадња бити ограничена искључиво на поља хуманитарног рада и заштите хришћана у свету, док ће било какав виши степен литургијског и догматског јединства, након овог именовања, остати у домену немогућег.

Будућност између традиције и модернизма

Пред новом архиепископицом је готово немогућа мисија: како помирити либералне западне струје са изразито конзервативним заједницама Глобалног југа, које из принципа не признају њен духовни ауторитет? Мандат Даме Саре Малали остаће забележен као ризичан покушај да се модерни друштвени трендови по сваку цену „укроје“ у оквире древне хришћанске доктрине. Овај експеримент ће, без сумње, суштински преобликовати мапу савременог хришћанства, али по цену која би могла бити превисока – губитак јединства једне од највећих светских верских заједница. Док Лондон слави „прогрес“, остатак хришћанског света са зебњом посматра како се вековни темељи у Кентерберију неповратно мењају под налетом политичке коректности.

19. 03. 2026. у 17:46

Друштво

КУЛТ ПРЕДАКА У ПЛАМЕНУ МРЖЊЕ: 45 година од паљења конака Пећке патријаршије – Злочин који је најавио Мартовски погром

17. 03. 2026. у 19:10

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

ТЕК ЋЕТЕ ВИДЕТИ НА ВИДОВДАН ШТА ИМАМО ДА ПОКАЖЕМО Вучић: Само су нам једну ракету видели, пола света окренуше наопачке

Политика

0 20

"ТЕК ЋЕТЕ ВИДЕТИ НА ВИДОВДАН ШТА ИМАМО ДА ПОКАЖЕМО" Вучић: Само су нам једну ракету видели, пола света окренуше наопачке

ПРЕДСЕДНИК Републике Србије Александар Вучић током посете Кули истакао је да ће на Видовдан војска показати ново наоружање.

26. 03. 2026. у 15:56

ПРОВОЦИРАЛИ НА ГОДИШЊИЦУ НАТО АГРЕСИЈЕ: Ухапшена четворица Албанаца у Србији, погледајте снимке (ВИДЕО)

Хапшења и истрага

0 14

ПРОВОЦИРАЛИ НА ГОДИШЊИЦУ НАТО АГРЕСИЈЕ: Ухапшена четворица Албанаца у Србији, погледајте снимке (ВИДЕО)

ПРИПАДНИЦИ Министарства унутрашњих послова, Управе криминалистичке полиције ухапсили су на територији Републике Србије А. С. (1989), Е. В. (1984), Е. Г. (1978) и А. Ц. (2005) држављане Републике Албаније због постојања основа сумње да су извршили кривично дело изазивање националне, расне и верске мржње и нетрпељивости.

24. 03. 2026. у 20:17