ТРАГОВИ ХРИСТОВЕ КРВИ, ПОЛЕН ИЗ ЈЕРУСАЛИМА "Новости" у базилици код Париза: Овде се чува кошуља у којој је Исус разапет (ФОТО)

АРЖЕНТЕЈ, град на северозападној париској периферији, некада познат по краљевским ходочашћима и манастиру из седмог века, опатији која је касније имала кључну улогу, била угледно верско седиште, центар власти повезан с краљевима, економско и културно стециште, данас би, по „шаренилу“ својих становника пре могао да се позове на своју импресионистичку прошлост наслеђену с платна свог чувеног становника Клода Монеа.

Фото: Горан Чворовић

Али, Аржентеј има нешто што га и данас чини несвакидашњим местом на свету. На његовој територији чува се једна од највећих хришћанских реликвија, Христов хитон, односно кошуља или туника, у којој је одведен на распеће.

Петнаестак минута вожње од Париза новим, модерним приградским возом, и стиже се у градић у коме баш, на први поглед, и нема пуно хришћана, ако је судити по начину њиховог облачења, изгледу и навикама. Железничка станица пуна је полиције. Контролишу младе, од перона, све до средишњег булевара.

Нешто више од километар пешке, колико затим траје пут до светиње, прилика је да се сагледа сва раскош француског мигрантског наслеђа. Ко зна, ако бисте некога овде приупитали где се налази аржентејска базилика Сен Дени, можда би помислио и да га провоцирате. Најбоље је зато поуздати се у стару добру навигацију телефоном.

Успут, оријентални тепих распрострт насред тротоара пред кафеом у коме сви, изгледа, пију чај. Ударила врелина. Старина из Магреба на клупи храни голубове. И ово су, ипак, неки срећни људи, у несрећна светска времена.

Звоник се назире издалека. Прилаз реновиран. Испред, на каменом тргу, клинци врте чигре, жена телефонира, двојица дођоша седе на степеницама и чаврљају, један се наслонио на црквени стуб и сунча се. Девојке у модерним димијама шпартају с телефонима у рукама. Како би другачије?

А када се помере тешке двери које воде у цркву изграђену крајем 19. века у неороманском стилу на месту старог здања, кроз чије витраже продире разнобојна светлост падајући на камене стубове у мистичној тмини, све, наједном, добије неку сасвим нову димензију. Близина драгоцене хришћанске реликвије пуни ваздух искрама узбудљивог ишчекивања, пред сусрет с историјом.

Унутра нас чека љубазни домаћин, отац Ги Емануел Карио. Провешће нас кроз несвакидашње сведочанство хришћанске вере, омогућивши нам да у непосредној близини Христовог хитона осетимо непоновљиву језу радости сусрета с комадом тканине која је припадала ономе од кога меримо време и савремено постојање.

Води нас право до реликваријума који се налази у средишту базилике. Многи само због тога овде и долазе. Иза богато украшене витрине, назире се света тканина. Видљив је тек један, мањи део, уроланог платна. Па опет, сама помисао да се налазите у његовој близини, знајући коме је припадало, ствара посебан угођај.

Фото: Горан Чворовић

- Хитон је израђен од смеђе вуне. Вероватно је у међувремену мало и потамнео, ипак је то комад тканине стар чак две хиљаде година – истиче наш саговорник.

Три платна везана за Христа данас се чувају као изузетно важне светиње. Уз хитон у Аржентеју, у Овиједу у Шпанији се налази сударијум, односно марама за коју се верује да је била стављена преко Христовог лица после његове смрти, док се у Торину чува платно, односно Торински покров, у који је Христ након голготе био умотан.

- На свим овим тканинама видљиве су црвене мрље. Пуне су крви. Урађене су и стручне анализе. Откривена је иста крвна група АБ. Има на овим платнима и полена из Јерусалима – истиче отац Карио и указује нам на скорену крв на хитону.

Предање каже да је Христову кошуљу лично исткала Богородица.

- Зато је кошуља тако добро израђена и веома лепа – каже старешина базилике.

Христов нешивени хитон исткан је из једног комада. У Јеванђељу по светом Јовану помиње се да војници нису хтели да га цепају, већ да су бацали коцку ко ће га целог узети. То симболише и јединство вере.

Foto: Фото: Горан Чворовић

POGLEDAJ GALERIJU

Наш водич кроз историју Христове тунике усмерава нас, затим, испод реликваријума, где постоји узан, низак пролаз, у коме ходочасници на тренутак могу да остану сами и изговоре тачно утврђене речи којима позивају Христа, испод његовог хитона, да им пружи спас и утеху. На зидовима исликани иконописи.

- На сликама су представљена три војника приликом узимања одеће, Христ са Девицом Маријом и Свети Јован. Приказани призор је прилично источне традиције. Доста подсећа на оно што можемо да сретнемо код вас, у православним црквама – наглашава отац Карио.

Лево од реликваријума налази се велико насликано платно, које заправо дочарава причу о монахињи Теодради преко које је Христов хитон доспео у Аржентеј. Занимљив је пут који је ово платно прошло. Наш саговорник истиче да током првих векова није постојала баш јасна представа о томе где се налазила света туника.

- Остала је, на почетку, вероватно у Светој земљи. Онда су се догодиле две велике инвазије у 7. веку, персијска и муслиманска. Персијанци, као добри трговци, нису уништиавали реликвије. Скупо су их продавали хришћанима. У Цариграду су се тако у 8. веку нашле веома значајне светиње. Почетком 9. века византијска царица Ирина, у време када су муслимани стално угрожавали њено царство, шаље вредан поклон Карлу Великом, цару Западног царства. Свестан величине поклона, Карло Велики дарује хитон својој кћерки Теодради, која се замонашила у самостану у Аржентеју – преноси нам старешина цркве историјат вредног знамења које се ту и данас налази.

Нарочито је поносан на то што се хитон баш овде чува.

- Веома је важан знак то што се света туника налази у Аржентеју, а не у прелепим париским четвртима. Ово је земља где се укрштају многе културе и религије. И обележена је сиромаштвом. А хитон је вунено платно. Нити је украшено златом, нити драгим камењем. Али, много вреди – наглашава наш домаћин.

Туника се с времена на време износи на поклоњење верницима. Пре годину дана дошло је двеста хиљада људи. Слично је било и 2016. године.

- Сви француски краљеви су овде долазили. У 12. веку, када је изношена, из целе Европе дошло су стотине хиљада верника – каже домаћин цркве.

Следећи пут биће приказана у целости тек 2033, за 2000 година од Христове смрти. Отац Карио нас одводи да нам покаже место од позлаћене бронзе, где се излаже. Кључем отвара гвоздену капију унутар цркве, уводи нас и показује унутрашњост просторије, указавши нам тако велику част.

- Редовно нам долазе и православци. Православни верници су можда и ближи реликвијама него католици. Привржени сте светињама. И веома сте добродошли. Љубав и хришћанство нас уједињују. Осим тога, туника је и знак из времена неподељене Цркве. Подела хришћана је лоша порука – вели наш домачин.

Отац Карио наглашава да је хитон исткан одозго надоле. То значи – од Бога ка народу. И симболизује јединство Цркве. Управо зато га у Јеванђељу војници нису раскомадали.

- Надамо се да данас неће тако раскомадати ни свет. Мир није само циљ, већ и начин живота. Ваш регион је такође много страдао и пропатио због ратова и подела. Ви знате шта то значи – закључује отац Карио.

Препоручујемо

Култура

0 7

РЕМЕК-ДЕЛО КОЈЕ НЕ БЛЕДИ: Зашто је Зефирелијев „Исус из Назарета” и даље недостижан

05. 04. 2026. у 18:17

Друштво

0 6

ДАН КАДА ЈЕ СМРТ ДРХТАЛА: Шта заправо славимо на Велику суботу?

10. 04. 2026. у 20:00

Друштво

0 9

ПРАЗНИК НАД ПРАЗНИЦИМА: Која је суштина Христовог Васкрсења?

11. 04. 2026. у 07:06

Свет

0 14

ЈЕРУСАЛИМ У ПЛАМЕНУ И ТИШИНИ: Затворена Црква Светог Гроба, полиција упала међу вернике испред Ал Аксе – више од 150 повређених

19. 03. 2026. у 17:46

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације