Француски "кишобран" над Европом: Нукеларна доктрина Француске о одвраћању изазвала рекацију Москве

Француски нуклеарни кишобран могао би да покрије Европу, али и да изазове гнев Русије.

Foto: Unsplash/ Emanuel Kypreos mankip67

Као председник једине нуклеарне силе унутар ЕУ, Емануел Макрон у последње време интензивно промовише ту идеју, али је кључно разумети да се не ради о класичном НАТО моделу "нуклеарног дељења", какав постоји под окриљем САД. Француски концепт се заснива на ономе што Париз назива "проширено одвраћање", односно на политичко-стратешкој заштити европских савезника без преноса контроле над нуклеарним оружјем.

У том оквиру, Француска је већ постигла споразум са Данском, а води разговоре са више других европских земаља, међу којима се издвајају Немачка и Пољска, али и Холандија, Белгија, Шведска и Грчка, уз већ постојећу тесну сарадњу са Великом Британијом.

Ове државе неће бити корисници нуклеарног оружја у техничком смислу, већ партнери у ширем систему консултација и потенцијалне војне координације. Сарадња подразумева стратешки дијалог о безбедносним претњама, учешће у заједничким војним вежбама, као и разматрање евентуалног распоређивања средстава способних за нуклеарно одвраћање, пре свега ваздухопловних платформи попут авиона "рафал".

За сада се једино Данска формално договорила о ближој сарадњи са Француском у области нуклеарног одвраћања, али тај договор има пре свега политичко-стратешки карактер и не подразумева размештање нуклеарног оружја нити дељење контроле над њим. Реч је о продубљеним консултацијама и могућим заједничким вежбама.

Као најзаинтересованији партнер профилисала се Пољска, због безбедносног контекста на истоку Европе. Макрон је почетком седмице био у Гдањску где је с премијером Доналдом Туском давао нови замах француско-пољском партнерству. На дневном реду самита били су нуклеарни штит, војни сателити и одбрамбена индустрија. Макрон је најавио да ће до лета бити омогућен конкретан напредак у области нуклеарног одвраћања између две земље.

- Међу стварима које ћемо свакако размотрити налазе се размена информација, заједничке вежбе, а може бити и распоређивања у Пољској француских авиона који носе нуклеарно оружје – рекао је Макрон на заједничкој конференцији за новинаре са Туском.

Самит у Гдањску представљао је прву конкретну примену споразума о пријатељству и појачаној сарадњи, потписаног у  мају прошле године у Нансију, којим је Пољска подигнута на ниво главних савезника Француске, међу којима је и Немачка.

Суштинска разлика између француског и америчког модела је у томе што Париз не дели нуклеарно оружје нити оперативну контролу над њим. Одлука о евентуалној употреби остаје искључиво у рукама француског председника, што значи да ни Берлин, ни Варшава, нити било која друга европска престоница не би имале директан утицај на активирање тог арсенала.

Оно што Париз нуди партнерима није, дакле, физичко размештање нуклеарног оружја по европским територијама у класичном смислу, већ политичко и војно увезивање кроз сигнал да би напад на кључне европске државе могао бити третиран као претња виталним интересима Француске. У том смислу, потенцијална ротација борбених авиона са нуклеарним капацитетом, заједничке вежбе и унапређена координација имају пре свега функцију одвраћања и демонстрације спремности, а не стварања новог система распоређених нуклеарних снага.

Варшава, због своје геополитичке позиције и перцепције безбедносне претње са истока, снажно заговара јачање европских гаранција и отворено подржава идеју француског нуклеарног кишобрана. Берлин, с друге стране, као кључни политички и економски актер Европе, приступа овој иницијативи опрезније, балансирајући између ослањања на америчку заштиту и потребе за јачањем европске стратешке аутономије. Управо су ове две земље одиграле централну улогу у томе да се та тема из теоријског домена пребаци у конкретне политичке и војне разговоре на европском нивоу.

У том контексту, додатну димензију расправи даје и реакција Москве. Руски званичници су више пута упозорили да би свако даље приближавање нуклеарне инфраструктуре западних савезника руским границама могло да доведе до редефинисања потенцијалних циљева у случају ескалације. Посебно су помињане балтичке државе као могуће мете у сценарију у коме би Русија проценила да се суочава са директном нуклеарном претњом. У актуелној ситуацији, део аналитичара поставља питање да ли би таква логика могла да се евентуално прошири и на друге европске земље које би биле обухваћене француским концептом проширеног одвраћања.

Препоручујемо

Свет

0 0

Беживотно тело новинарке извучено из рушевина: Убијена током израелског напада на југу Либана

23. 04. 2026. у 07:40

Свет

0 0

Рат на Блиском истоку: Није било говора о нуклеарној опцији; Иран разбио мрежу МОСАД-а

23. 04. 2026. у 07:06

Свет

0 2

Марта лагала да није била доушник Удбе? Комесарка ЕУ оптужена за шпијунирање у време некадашње Југославије

23. 04. 2026. у 07:00

Свет

0 4

Ослобођена цела Луганска република: Објављено колико територија Руска Федерација контролише после четири године рата у Украјини

23. 04. 2026. у 06:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације