Свет

ХАНТАВИРУС НА КРУЗЕРУ: Да ли је свет пред новом пандемијом или је реч о непотребној паници?

Драган Радојчин

09. 05. 2026. у 19:57

НАКОН појаве жаришта на броду „МВ Хондиус“ и првих смртних исхода, друштвене мреже су усијане од страха да се понавља сценарио из 2020. године.

ХАНТАВИРУС НА КРУЗЕРУ: Да ли је свет пред новом пандемијом или је реч о непотребној паници?

Ипак, стручњаци умирују јавност и поручују: ово није „нови ковид -19 “, нити грип – биологија овог патогена је потпуно другачија.

Драма на луксузном крузеру који плови под холандском заставом, а на којем је забележено осам случајева заражавања хантавирусом, подигла је светску јавност на ноге. Потврда да су три особе преминуле, као и сазнање да је реч о специфичном соју „Андес“ који поседује способност интерхуманог преноса – односно са човека на човека – подстакла је лавину спекулација о томе да ли је човечанство на прагу нове глобалне блокаде.

Изоловано жариште у затвореном простору

Епидемиолошки низ започео је почетком априла на крузеру који је испловио из аргентинских вода. Према досадашњим резултатима истраге, „нулта особа“ је холандски држављанин који се највероватније инфицирао пре самог укрцавања, током боравка у природи и посматрања птица на локацији у близини Ушуаје, познатој по присуству глодара који преносе овај вирус. Будући да је крузер специфичан, затворен систем са заједничким просторијама за боравак, вирус је успео да се прошири на мањи број људи који су били у најнепосреднијем контакту са „нултим пацијентом“, укључујући његову супругу и бродског лекара.

Међутим, из Европског центра за спречавање и контролу болести (ECDC) стижу умирујуће вести. Они истичу да су овакве епидемије, иако са трагичним исходом, стриктно локализованог карактера. Потврда да је заражено свега осам особа од укупно 147 путника и чланова посаде јасно указује на то да је стопа трансмисије неупоредиво нижа у односу на ону која је забележена код вируса корона.

Зашто хантавирус не може бити нови ковид?

Кључни разлог зашто је поређење са пандемијом из 2020. године неосновано лежи у дијаметрално различитом начину ширења вируса. Док се ковид 19 преносио изузетно брзо, капљичним путем и аеросолом у готово сваком контакту, хантавирус је у својој основи зооноза. То је болест која примарно погађа глодаре, а на људе прелази искључиво директним удисањем прашине која је контаминирана излучевинама мишева или пацова. Чак и у случају специфичног „Андес“ соја, једине варијанте способне за интерхуману трансмисију, пренос се догађа изузетно ретко. За заражавање је неопходан дуготрајан и веома близак физички контакт, што драстично сужава потенцијални круг оболелих.Став Светске здравствене организације (СЗО) по овом питању је кристално јасан и умирујући. Према речима др Марије Ван Керкхове, директорке одсека за управљање епидемијским и пандемијским претњама у оквиру Програма за хитне здравствене ситуације СЗО, ово није почетак нове ковид пандемије јер се хантавирус шири на потпуно другачији начин, па је ризик за општу светску популацију веома низак. Из ове кључне здравствене институције наглашавају да, иако вирус карактерише висока смртност која код варијанте „Андес“ достиже и до 40 процената, он једноставно не поседује биолошки потенцијал за масовно ширење ваздухом какво је забележено код вируса SARS-CoV-2.

Контрола над ситуацијом и међународна рекација

Шпанске и холандске власти, у тесној координацији са СЗО, спроводе строге мере како би спречиле ширење заразе. Док се крузер „МВ Хондиус“ приближава Канарским острвима, предвиђено је да остане на сидришту испред луке Тенерифе, одакле ће путници бити пребачени под војном пратњом директно до аеродрома. Најтежи болесници су већ евакуисани специјализованим медицинским авионима у Холандију, док се долазак преосталих путника очекује под строгим карантинским условима.

Истовремено, епидемиолошке службе широм света, од Сједињених Америчких Држава до Сингапура, прате контакте путника који су напустили брод на претходним стајалиштима. Иако је овај сој вируса опасан, стручњаци подсећају на искуства из прошлости: чак и током најтежег избијања „Андес“ соја у Аргентини 2018. године, показало се да су стандардне мере, попут стриктног карантина и праћења контаката, сасвим довољне да се ланац трансмисије потпуно пресече. Ризик по ширу заједницу је, захваљујући брзој реакцији, сведен на минимум.

Опрез је неопходан, али места паници нема

Све док се вирус не адаптира на лакши пренос путем ваздуха – што водећи светски виролози и даље сматрају биолошки мало вероватним сценаријом у блиској будућности – хантавирус ће остати претња само за специфичне групе. То су превасходно особе које су у директном контакту са природним резервоарима заразе (глодарима) или они који су у најужем породичном кругу са оболелим.

Случај хантавируса на Атлантику заправо је показао снагу глобалних система за рано упозоравање, изграђених на тешким лекцијама из прошлости. Управо захваљујући брзој детекцији и правовременој изолацији на отвореном мору, спречено је да патоген доспе на копно у мери која би могла да угрози јавно здравље шире популације. Свет можда јесте у приправности, али научни подаци говоре јасно: нема разлога за страх од нове парализе планете.

Кључне чињенице о хантавирусу

Симптоми: Први знаци болести често подсећају на обичан грип – јавља се нагла повишена температура, болови у мишићима и изражен умор. Међутим, у тежим фазама болест брзо напредује ка плућном синдрому који карактерише гушење, као и потенцијални отказ функције бубрега.

Лечење: Важно је нагласити да за хантавирус још увек не постоји специфична вакцина, нити антивирусни лек. Кључ опстанка и успешног опоравка је што ранија хоспитализација и примена потпорне терапије у јединицама интензивне неге.
Превенција: Најефикаснија заштита је избегавање било каквог контакта са глодарима и њиховим стаништима. Посебно се саветује појачана хигијена руку и опрез приликом боравка у затвореним, неусловним просторијама (попут подрума или сеоских амбара) где се могу наћи трагови присуства ових животиња.

БОНУС ВИДЕО: Свуда по Београду натписи - Србија побеђује!