ГЕОПОЛИТИЧКИ ЗЕМЉОТРЕС НА ПРУТУ: Да ли је уједињење Молдавије и Румуније увертира у нови сукоб са Русијом?

ПОЛИТИЧКА мапа Источне Европе могла би ускоро да претрпи најрадикалнију измену још од распада Совјетског Савеза.

ГЕОПОЛИТИЧКИ ЗЕМЉОТРЕС НА ПРУТУ: Да ли је уједињење Молдавије и Румуније увертира у нови сукоб са Русијом?

Foto: Unsplash/aboodi vesakaran

Све гласније најаве из Кишињева и Букурешта о потенцијалном уједињењу Републике Молдавије и Румуније покренуле су лавину геополитичких питања, док истовремено тињајући конфликт у сепаратистичком региону Придњестровља прети да прерасте у потпуни колапс безбедности на самој граници НАТО савеза. Док је за једне обнова Велике Румуније једини сигуран спас од руског утицаја, за друге овај историјски пројекат представља директну позивницу за нови рат на европском тлу.

„План Б“ Кишињева: Кроз Букурешт у Европску унију

Идеја о спајању двеју држава које деле заједничку историју, културу и језик већ деценијама циркулише са променљивим ентузијазмом. Међутим, званичници из Кишињева недавно су први пут отворено признали да би уједињење са Румунијом могло да послужи као званични „План Б“. Ову тезу је додатно учврстио заменик премијера Молдавије, Еуђен Осмоческу, јасно нагласивши у Бриселу да ће ова опција ступити на снагу уколико приступни преговори Кишињева са Европском унијом наиђу на трајну блокаду након зацртаног рока за потписивање споразума.

Председница Молдавије, Маја Санду, такође је утицала на динамику ове дебате потврдом да би на евентуалном референдуму лично гласала за заједничку државу. Овакав сценарио би по кратком поступку усисао територију Молдавије под заштитни кишобран НАТО пакта и Европске уније, где Букурешт већ заузима стабилну позицију. Ипак, расположење на терену открива дубоку подељеност грађана. Док у Румунији идеју о спајању подржава око 70 одсто становништва, у самој Молдавији тај број већ дуже време варира на нивоу од око једне трећине, тачније 33,4 одсто. То јасно показује да већина Молдаваца и даље преферира улазак у европску породицу као независна и суверена држава, чувајући сопствени државни континуитет.

Придњестровље као руска тврђава и темпирана бомба

Главна и наизглед непремостива препрека било каквом прекрајању граница јесте Приднестровље, уски појас земље на левој обали Дњестра који се отцепио почетком деведесетих година прошлог века уз директну војну помоћ Москве. У овом проруском сепаратистичком региону и даље је стациониран контингент од око 1.500 руских војника, док истовремено у селу Кобасна тиња безбедносна претња у виду огромног, застарелог совјетског складишта муниције, које се сматра највећим те врсте у Источној Европи.

Уколико Кишињев крене у формалну реализацију уједињења са Румунијом, Придњестровље ће готово сигурно одговорити проглашењем потпуне сецесије и званичним захтевом за припајањем Руској Федерацији. Ову опасну геополитичку једначину додатно усијава недавни потез руског председника Владимира Путина, који је потписао указ о драстичном поједностављивању процедуре за добијање руског држављанства за становнике овог отцепљеног региона. Док Москва оправдава овај корак заштитом људских права и оптужује Молдавију и Украјину за спровођење економске блокаде Дњестра, Кишињев оштро узвраћа тврдњама да Кремљ убрзаном „пасошизацијом“ заправо спроводи тиху анексију, користећи Тираспољ као полигон за хибридно ратовање и дестабилизацију молдавске демократије.

Да ли је могућ нови рат на ободу црноморског басена?

Питање које највише брине војне аналитичаре јесте да ли би овај геополитички маневар могао да послужи као окидач за отворени оружани сукоб ширих размера. Директан рат између Румуније, а тиме неизбежно и самог НАТО савеза, са једне стране, и Русије са друге, око суверенитета Молдавије у овом тренутку је мало вероватан, али никако и немогућ сценарио.

Највећи војни хендикеп Москве на овом пољу представља потпуна географска изолација Придњестровља, будући да је Украјина херметички затворила своју границу, док Кишињев контролише ваздушни простор, што руској команди практично онемогућава било какву безбедну руту за снабдевање сопствених трупа на Дњестру. Управо због тога, Кишињев тренутно прибегава економским и енергетским полугама како би тихо интегрисао отцепљени регион, укидајући му дугогодишње царинске олакшице и успостављајући строгу контролу над токовима гаса. Све док се војне операције у суседној Украјини држе подаље од молдавских граница, рат пуних размера на обалама Прута остаће под контролом, највише због јасно исцртаних црвених линија Северноатлантске алијансе. Сваки евентуални улазак руских трупа или ракетни удар на територију која би се формално ујединила са Румунијом аутоматски би активирао члан 5 НАТО споразума о заједничкој одбрани. Из тог разлога, војни стручњаци су једногласни у процени да ће се сукоб за сада задржати у сивој зони хибридног рата, коју карактеришу сајбер напади, мреже дезинформација и агресивне енергетске уцене.

Између историјског сна и реалне опасности

Идеја о уједињењу Молдавије и Румуније више није само пусти историјски сан романтичара, већ реалан геополитички инструмент који Кишињев држи на столу као адут у случају затварања врата у Бриселу. Ипак, цена тог потенцијалног уједињења могла би бити превисока — трајни губитак Придњестровља и отварање потпуно новог, непредвидивог ратног жаришта на самом истоку Европе. Налазећи се на вечитој геополитичкој ветрометини, Молдавија ће у наредном периоду морати хируршки прецизно да балансира између својих европских амбиција и сурове безбедносне реалности коју диктира Москва. Кључни изазов за Кишињев остаје како да осигура своју будућност, а да притом пази да сваки корак ближе Букурешту не постане, заправо, пут у неповрат ка новом ратном понору.

БОНУС ВИДЕО: 
Велика подршка колега новинара Андријани Нешић

Молдавија и Придњестровље у бројкама

Подељени суверенитет: Република Молдавија простире се на око 33.800 квадратних километара, од чега сепаратистички регион Придњестровља контролише уски појас од 4.163 квадратна километра уз границу са Украјином.

Демографски мозаик: Од око 2,5 милиона становника у Молдавији, већину чине Молдавци (румунско говорно подручје). Насупрот томе, у Придњестровљу живи око 350.000 људи, где Руси и Украјинци заједно чине преко 60 одсто популације.
Војни контингент: Званична војска Молдавије броји око 6.500 активних војника, док сепаратистичке снаге у Тираспољу имају око 5.500 људи под оружјем, појачане са око 1.500 припадника Оперативне групе руских снага.
Енергетска омча: Иако Кишињев убрзано гради далеководе према Румунији како би се повезао на европску мрежу, Молдавија се и даље у великој мери ослања на електричну енергију из термоелектране у Кучургану, која се налази под контролом Придњестровља и ради на руски гас.
Руски пасоши: Процењује се да више од 220.000 становника Придњестровља већ поседује држављанство Руске Федерације, што Москви служи као формални правни основ за потенцијалну „заштиту сопствених грађана“.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Klikni na zvezdicu u gornjem desnom uglu i zaprati Novosti na Google News platformi

СУПРУГА ГА ДРЖАЛА 5 МИНУТА ЗА НОГЕ ДА НЕ БИ ИСПАО Нови детаљи драме држављанина Србије на лету Рајанера

"СУПРУГА ГА ДРЖАЛА 5 МИНУТА ЗА НОГЕ ДА НЕ БИ ИСПАО" Нови детаљи драме држављанина Србије на лету Рајанера

ДРАМАТИЧНЕ тренутке доживели су у петак ујутру путници на лету компаније Рајанер са аеродрома „Македонија“ у Солуну за Минхен, када је пукао прозор, а ваздушна струја повукла једног путника напоље. Он је у последњем тренутку спасен захваљујући супрузи, која је седела поред њега и задржала га, пише Прототема.

10. 07. 2026. у 12:18

Коментари (0)

НОРВЕШКА БАЈКА ЈЕ ЗАВРШЕНА! Џуд Белингем одвео Енглеску у полуфинале Светског првенства