ЈЕРМЕНИЈА НА ИСТОРИЈСКОЈ ПРЕКРЕТНИЦИ: Избори који ломе кавкаски лед и окрећу Јереван ка Западу

ЈУНСКИ парламентарни избори у Јерменији далеко превазилазе оквире редовног политичког изјашњавања – за близу 2,5 милиона регистрованих бирача они представљају историјски геополитички референдум о опстанку и будућности нације.

Фото: Танјуг/Turkish Presidency via AP, File/(HOGP)

Актуелни премијер Никол Пашињан и његова владајућа партија „Грађански уговор” ушли су у овај неизвестан изборни циклус како би осигурали нови мандат за дефинитивно учвршћивање прозападног курса и убрзано приближавање Вашингтону и Бриселу. Овај суштински заокрет долази као директна последица трагичног губитка Нагорно-Карабаха у септембру 2023. године и потписивања свеобухватног Вашингтонског мировног споразума са Азербејџаном у августу прошле године, чиме је Јереван и практично отпочео болни процес напуштања традиционалне руске безбедносне сфере утицаја.

Пашињанов ход по мукама и узмицање Москве

Упркос паду популарности на око 32 одсто уочи самог изласка на биралишта, Пашињан је у изборну трку ушао као фаворит, пре свега захваљујући дубоко подељеној опозицији. Његов главни геополитички и политички изазивач у овом циклусу био је проруски милијардер Самвел Карапетјан и његов новоформирани покрет „Јака Јерменија”. Карапетјан, који је кампању водио из кућног притвора због оптужби за покушај државног удара и насилно преузимање власти, предводио је блок који је захтевао моментално обнављање и учвршћивање стратешких веза са Москвом.

Јереван је претходно већ замрзао своје учешће у Организацији уговора о колективној безбедности (ОДКБ), уклонио руске граничаре са међународног аеродрома „Звартноц” и безбедносни фокус преусмерио на набавку наоружања из Француске и Индије. Званични Брисел није крио отворену подршку овом кавкаском заокрету. Након што је маја у Јеревану одржан историјски, први ЕУ-Јерменија самит, Европска комисија је почетком јуна хитно одобрила финансијски пакет од 50 милиона евра намењен ублажавању последица руских економских санкција и трговинских рестрикција.

Бес Москве и дипломатски притисци

Реакција Кремља на потенцијални губитак свог традиционалног „кавкаског чувара капије” била је  брза је, немилосрдна и добро прорачуната. Руско Министарство спољних послова повукло је свог амбасадора у Јеревану Сергеја Копиркина на консултације у Москву, што је у дипломатији јасан сигнал дубоког захлађења односа. Истовремено, Москва је активирала своје моћне економске полуге. Користећи „санитарне разлоге” као изговор, Руска федерална служба за ветеринарски и фитосанитарни надзор покренула је талас ембарга, забранивши увоз јерменских пољопривредних производа, свежег воћа, минералне воде и планетарно популарног јерменског коњака.

Међутим, главни руски адут јесте чињеница да Јерменија и даље драматично зависи од руских енергената, покривајући чак 82 одсто свог увоза природног гаса из сибирских извора. Кремљ је отворено ставио до знања колика је реална цена окретања Западу. На недавном самиту Евроазијске економске уније (ЕАЕУ) у Астани, руске савезнице – Белорусија, Казахстан и Киргистан – заједнички су извршиле притисак на Јереван, захтевајући хитно расписивање националног референдума о спољнополитичком статусу земље. Москва је истовремено упозорила да би институционални излазак из ЕАЕУ значио губитак слободног тржишта, укидање повластица за јерменске раднике у Русији и драстичан скок цена гаса, што би економију ове земље гурнуло у губитак од чак 14 одсто националног БДП-а.

Танго са Паризом и веза са Анкаром

У овој комплексној геополитичкој ситуацији, Француска се јасно профилисала као кључни и најгласнији европски заштитник Јерменије. Француски председник Емануел Макрон пружио је Јеревану не само чврсту политичку подршку, већ је кроз испоруке савремених радарских и ПВО система, као и кроз програме војне обуке, директно ушао у безбедносни вакуум који је настао повлачењем Русије. Са друге стране, највеће изненађење и истовремено најболнија тачка изборне кампање било је прагматично приближавање Турској. Након обављеног гласања, премијер Пашињан је поручио да очекује брзу нормализацију односа и отварање деценијама блокираних граница, што у потпуности кореспондира са помирљивим поракама шефа турске дипломатије Хакана Фидана. Ипак, за значајан део дубоко поларизованог јерменског друштва овај прагматизам представља недопустиву „националну предају” и прелазак преко историјског наслеђа отоманског геноцида, због чега према потезима Анкаре и даље влада дубоко неповерење.

Држава против олтара

Поред бруталних спољних притисака, Јерменију изнутра потреса незапамћен, отворени сукоб између извршне власти и вековног чувара националног идентитета – Јерменске апостолске цркве. Пашињанова владајућа партија „Грађански уговор” направила је преседан уврстивши у свој званични предизборни програм радикалан захтев за уклањање католикоса Гарегина II са чела Цркве и покретање политички вођене реформе њеног унутрашњег устројства. Сукоб је ескалирао након што је влада укинула свештеничку службу у војсци, а харизматични лидер црквених протеста и покрета „Света борба”, архиепископ Баграт Галстањан, ухапшен под оптужбом за покушај насилног рушења уставног поретка, због чега је у изборном процесу могао да учествује искључиво уз посебно одобрење правосудних органа.

Овај унутрашњи „рат трона и олтара” добио је међународну димензију почетком јуна кроз драматично саопштење руске Спољне обавештајне службе (СВР). Руски обавештајци су јавно оптужили Европску унију да као услов за евроатлантске интеграције од Јеревана захтева потпуно кидање вековних духовних и верских веза са Москвом. Према тврдњама СВР-а, новоформирана Партнерска мисија ЕУ у Јерменији покренула је „жесток напад на руско православље”, са циљем да Епархији Руске православне цркве у Јеревану одузме право на коришћење црквене имовине и трајно блокира њен традиционални дијалог са локалним црквеним јерарсима.

Дијаспора између Париза и Јеревана

У овој судбинској једначини, традиционално моћан фактор – глобална јерменска дијаспора – нашао се пред историјским и моралним расколом. На Свејерменској националној конференцији за мобилизацију дијаспоре, одржаној у Паризу у априлу текуће године, више од 150 еминентних делегата из 26 земаља отворено је анатемисало Пашињана због „политике капитулације, одрицања од националних интереса и маргинализације питања признања геноцида”. Тиме је огољен дубок парадокс који већ дуго прожима јерменско национално биће: док милионска емиграција на Западу с једне стране отворено поздравља безбедносну и политичку помоћ Вашингтона и Париза, истовремено не пристаје на било какве територијалне и политичке компромисе са Бакуом и Анкаром. С друге стране, за званични Јереван ти компромиси нису ствар избора, већ прагматична нужност за физички опстанак у суровом географском окружењу.

Ови јунски избори у суштини су оголили дубоку трагедију малог хришћанског народа на кавкаској ветрометини. Бирачи у Јеревану, Гјумрију и пограничним регионима заправо су бирали између две крајности. Једна је неизвесна, магловита евроатлантска будућност која са собом носи бруталне економске санкције и хладну освету Москве. Друга је повратак под безбедносни, али сурови и често уцењивачки загрљај Кремља. Нација је гласала на прекретници са које више нема повратка на старо, и која ће редефинисати политичку мапу не само Кавказа, већ и ширег црноморског басена.

БОНУС ВИДЕО: Митрополит рашко-призренски Теодосије гласао је данас у Грачаници

Препоручујемо

Свет

0 0

ПАШИЊАН ПАДА ЗБОГ ИЗДАЈЕ РУСИЈЕ И НАГОРНО-КАРАБАХА? Сутра избори у Јерменији - Ево ко је главни противник актуелном премијеру

06. 06. 2026. у 08:15

Свет

0 0

ЕУ ЋЕ МОРАТИ ДА САЧЕКА: Пањишан признао да земља није спремна за чланство

07. 06. 2026. у 14:35

Свет

0 0

ЗАБРАНА СТРАНАКА: Русија види покушаје Јеревана да почини злочин против демократије

06. 06. 2026. у 19:30

Свет

0 1

ОД ЈЕРЕВАНА ТРАЖЕ РАСКИД ВЕРСКИХ ВЕЗА С МОСКВОМ Захтев ЕУ: Јерменија да протера Руску православну цркву

04. 06. 2026. у 15:57

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације