ДА ЛИ НЕПОТЧИЊЕНИ ПОТЧИЊАВАЈУ ФРАНЦУСКУ: Како се од земље републиканске традиције дошло до подела око миграција, културе и религије

Земља потомака Гала, која је дуго представљана као стуб републиканске интеграције, данас пролази кроз период дубоких идентитетских, друштвених и политичких преиспитивања.

Фото: Горан Чворовић

Иза слике земље привржене универзализму, секуларизму и једнакости грађана, све су видљивије поделе око питања миграција, културе и религије.

Симболи те подељене Француске су Аржентеј с базиликом у којој се чува Христова кошуља, и до које се стиже улицама оријенталног духа, или Сен Дени са некрополом француских краљева где о важним датумима ројалисти долазе у походе праћени знатижељним и понекад суревњивим погледима локалних момака који у кафићма испијају кафу из филџана и лагано повлаче дим из шише.

У том контексту, Непотчињена Француска, покрет који је 2016. године основао Жан-Лик Меланшон, постала је политичка снага са највећим утицајем међу становништвом мигрантског порекла, у радничким и сиромашнијим четвртима, као и међу значајним делом урбане омладине. Присталице у њој виде оличење модерне, разнолике и отворене Француске. Противници, међутим, сматрају да овај покрет подстиче поделе на штету националног идентитета и традиционалног републиканског модела. После низа инцидената заснованих на овим поделама и вербалним иступима њених во|а, француски Државни савет је недавно Непотчињену Француску прогласио екстремном странком.

Све је више оних који постављају дилему да ли је она, као симбол данашњег стања, лабораторија мултикултуралности или апарат за довођење у питање француског модела. Током последњих година странка се учврстила у више градских средина у којима је културна разноликост посебно изражена. На последњим општинским изборима остварили су запажен успех, нарочито у градовима са снажном социјалном и културном мешовитошћу. Најмање седам општина данас воде њени градоначелници, док истовремено има стотине локалних одборника широм земље у срединама где становници мигрантског порекла чине значајан део популације.

За руководство странке, такав развој догађаја само одражава демографску стварност савремене Француске. Из њиховог угла, заступају визију нације засновану на грађанству, а не на пореклу, сматрајући да Република треба да призна све компоненте француског друштва без културне хијерархије. Редовно инсистирају на борби против дискриминације, заштити мањина и једнакости права.

Међутим, такав приступ изазива и вишеструке критике. Суверенисти, али и не само они већ све више и добар део центристичког миљеа, оптужују их да подстичу идентитетско фрагментирање тиме што стално истичу питања расе, религије или порекла. По мишљењу тих критичара, традиционални француски универзализам, заснован на потискивању посебних идентитета у јавној сфери, постепено уступа место логици инспирисаној англосаксонским моделом.

Долази се тако до својеврсног политичког нонсенса, да баш десничари, често с реалним утемељењем, спочитавају идентитетско питање крајњим левичарима, којима би либерална схватања требало да буду уро|ени кодекс.

Више политичких лидера оптужује Непотчињену Француску да првенствено покушава да придобије бираче мигрантског порекла, ризикујући тиме да се удаљи од историјских референци републиканске левице. Неки представници деснице чак представљају овај покрет као претњу националној кохезији, оптужујући га да доводи у питање саме темеље друштвеног модела. Социолози се зато баве и питањем да ли је Француска постала подељена земља и заједница непокорених фрагмената.

У јавности се редовно појављује тема симболичног потискивања традиционалне француске културе. Критичари сматрају да инсистирање на различитости понекад води ка маргинализацији историјског наслеђа Француске и њене традиције. Питају се, на пример, зашто, ако у неким школским мензама нема свињетине, не постоји и могућност поста петком, по католичким узусима?

Присталице мултикултурализма, напротив, тврде да циљ није замена француске културе, већ њено обогаћивање кроз потпуно укључивање многобројних утицаја који данас чине њено друштво. Ова супротност одражава две различите визије Француске. Једна инсистира на асимилацији и историјском континуитету нације изграђене око заједничких вредности. Друга заговара отвореније друштво у коме вишеструки идентитети могу да коегзистирају без потребе да буду потиснути.

За многе посматраче, успех Непотчињене Француске у појединим градовима представља праву политичку и социолошку лабораторију. Иако је Меланшону на недавним локалним изборима предви|ан фијаско, само је ојачао позицију. Зато поручује да ће му локално искуство с доприносом интеграцији и заједничком животу које његов покрет промовише, дати ветар у ле|а на председничким изборима догодине, док остали указују да само додатно продубљује поделе које су већ видљиве у многим деловима француског друштва.

БИТКА ОКО ПРИНЦИПА

Перцепција "подељене" Француске посебно је изражена у појединим општинама где дебате о секуларизму, ношењу верских обележја, школским јеловницима или културној политици редовно изазивају полемике. Противници појединих локалних власти оптужују их да дају предност одређеним заједницама или да попуштају пред захтевима који нису у складу са републиканским принципима. Изабрани званичници на које се те оптужбе односе углавном их одбацују, тврдећи да само спроводе принцип једнаког третмана свих грађана.

Препоручујемо

Свет

0 0

ЗЕЛЕНСКИ ПУШТЕН НИЗ ВОДУ, УКРАЈИНА ЈЕДВА ПОМЕНУТА НА САМИТУ НАТО У АНКАРИ: Бивша секретарка Зеленског открила болну истину за Кијев

11. 07. 2026. у 16:48

Свет

0 0

"НЕ МОЖЕМО ТО ДА ИГНОРИШЕМО" Москва оштро реаговала на војне активности НАТО-а

11. 07. 2026. у 16:37

Свет

0 0

РУСИЈА ЧЕКА: Стиже двојац из САД?

11. 07. 2026. у 16:36

Свет

0 0

"СПЕЦИЈАЛНА ОПЕРАЦИЈА ЈЕ БИЛА НУЖНОСТ, РУСИЈА НЕЋЕ КАПИТУЛИРАТИ" Стивен Сигал подржао Русе па их назвао "најпатриотскијим народом на свету"

11. 07. 2026. у 16:23

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације