Модернизована „Ајкула“ стиже у флоту: Ово је најсавршенија совјетска подморница (ВИДЕО)

Нуклеарна подморница „Вепар“ пројекта 971 класе Штука-Б (Ајкула) Северне флоте морнарице Руске Федерације, прошла је тестирање након поправке и модернизације

Фото: Принтсцреен

Нуклеарна подморница „Вепар“ пројекта 971 класе Штука-Б (Ајкула) Северне флоте морнарице Руске Федерације, прошла је тестирање након поправке и модернизације.

Очекује се да ће бити предата флоти у трећој декади јуна.

То су објавили руски медији, позивајући се на извор у војно-индустријском комплексу.

МАЛО О МАТЕРИЈАЛИМА

Вишенаменске нуклеарне подморнице пројекта 971 „Штука-Б“ су познате на Западу као „Ајкуле“ и један су од најсавршенијих примера совјетског војног наслеђа. Постоји легенда да су Американци подморнице претходних генерација, које су конструисане у СССР-у, називали „бучним кравама“ јер су се чуле издалека. Али све се променило.

Подморнице пројекта „Штука-Б“ су конструисане седамдесетих година прошлог века као совјетски одговор на појаву подморница треће генерације „Лос Анђелес“ и „Охајо“ на Западу. „Штука-Б“ је углавном била слична подморници од титанијума пројекта 945 „Баракуда“, али је у конструкцији уместо титанијума коришћен челик.

Титанијум је, наравно, лакши и чвршћи од челика, али је много скупљи. Зато је конструисано свега неколико примерака „Баракуда“, а подморнице „Штука-Б“ су уврштене у масовну производњу. Истовремено, подморница је била препуна технологија које апсорбују звукове (турбине новог типа, специјалне „јастуке“ испод опреме, гумене танке слојеве) и имала је један од најнапреднијих хидроакустичних система — све то у комбинацији са превасходним карактеристикама брзине и могућношћу да зарони до дубине од 500 метара.

ЗАОБИЛАЖЕЊЕ ЗАПАДНИХ ОГРАНИЧЕЊА

Управо је „Штука-Б“ носила невиђени у то време бродски вијак са побољшаним хидроакустичним карактеристикама и смањеном брзином окретања. Први пут на подморници ове класе, вијак је био опремљен сечивима у облику сабље, што је такође позитивно утицало на буку подморнице. Вијци су били направљени коришћењем високо прецизних машина за обраду метала, купљених од компаније „Тошиба“, заобилазећи ограничења Координационог одбора за контролу извоза, који је током хладног рата био одговоран за то да до СССР-а и других совјетских земаља не доспевају стратешки производи и технологије.

До краја 1970-их година пројектовање подморница пројекта 971 је већ било завршено, али тада су се појавиле информације о опремању америчког ривала — нуклеарне подморнице „Лос Анђелес“, новом хидроакустичном станицом са дигиталном обрадом сигнала, која је значајно смањила утицај сопствене буке на рад акустичара (акустичари су специјалисти који уз помоћ сигнала и буке одређују који објекти се налазе у мору). Поред тога, постало је познато да ће нове америчке подморнице носити крстареће ракете дугог домета које могу да наносе ударе чак и по копненим циљевима. У СССР је већ била у току израда таквих крстарећих ракета „Гранат“, па је донешена одлука да се нове подморнице опреме њима.

РУСИЈА ПОЗАЈМИЛА ИНДИЈИ „ЧАКРУ“

У прве подморнице пројекта није било могуће укључити све иновације, и зато су, с времена на време, бродови били опремљени новим радио-електронским системима, средствима за откривање непријатеља и усавршавани су на различите начине. Серија се показала као једна од најимпресивнијих, укупно је конструисано 15 нуклеарних подморница.

Флота СССР је добила прву подморницу 1984. године, а последњу подморницу пројекта „Штука-Б“, К-335 „Гепард“, одбрамбена индустрија је предала морнарици Русије 2001. године. Касније је завршена још једна подморница К-152 „Нерпа“, коју је под именом „Чакра“ изнајмила морнарица Индије на дужи период.

Конструисање подморница пројекта 971 је било у току истовремено у две фабрике и за две флоте. То је био један од најимпресивнијих програма подводне бродоградње совјетске ере. Подморнице овог пројекта су се показале достојним конкурентима америчкој „Лос Анђелес“. По својим тактичким и техничким подацима, могућностима система наоружања, као и нивоу буке, ове подморнице би могле скоро равноправно учествовати у „дуелима“ са противницима.

РАКЕТЕ „КАЛИБАР“ КАО ЛЕК ЗА СТАРОСТ

Али времена су се променила и сви програми модернизације „штука“ у периоду 1990-2000. година су били замрзнути или значајно успорени.

А године не штеде ни такву технику као што су бродови и подморнице, који могу нормално служити двадесет и више година. Свим подморницама је потребна редовна поправка, и у случају са подморницама пројекта 971 руководство руске флоте је донело одлуку да ће неке од подморница бити поправљене како би се продужио њихов радни век у комбинацији са модернизацијом појединих подморничких јединица и комплекса, а један део подморница ће проћи кроз више поправки уз глобалну модернизацију.

Током овог процеса, подморнице пројекта ће добити нову опрему, која ће им омогућити употребу модерних крстарећих ракета „Калибар“, уместо ракета „Гранат“ које су се користиле за време хладног рата. Овде треба истаћи да је модерни „Калибар“, иако „потиче“ управо од „Граната“, много свестранији ракетни систем и може се користити са конвенцијалним ненуклеарним бојевим главама, за разлику од стратешког комплекса „Гранат“.

Поред тога, „Калибар“ може да гађа и бродове, а не само копнене циљеве, као његов претходник. Наравно да појава оваквог ракетног система на модернизованим подморницама пројекта 971 значајно повећава њихову ефективност у савременим условима и омогућава употребу таквих подморница у великом броју војних операција.

„ВЕПАР“ СЕ ВРАТИО

Наравно, сратешки потенцијал подморница „Штука-Б“ неће нестати. Способност супротстављања нуклеарним подморницама потенцијалног непријатеља само ће се побољшати захваљујући модернизованој рачунарској опреми која омогућава прецизнију претрагу циљева. Поред тога, очекује се промена нивоа буке подморнице. Вероватно ће бити обновљене конструкције трупа и можда ће модернизоване подморнице добити нову хидроакустичну шупљикаву превлаку.

Прва модернизована подморница пројекта је била „Вепар“. Први пут је примљена у морнарицу Русије 1995. године, послата је на поправку 2014. и сада се враћа у службу Северне флоте. После ње ће годишње по једна или две подморнице почети да се враћају са поправке. То ће омогућити до 2025. године значајно модернизовање тренутне групе ударних подморница и пружиће још поузданију заштиту за распоређивање подморничких стратешких снага. И неће више бити „бучних крава“.

rs.sputniknews.com

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације