ЗАБРИЊАВАЈУЋЕ ЗА ЦЕО СВЕТ: Научници открили цурење метана са Антарктика

У ПОДМОРЈУ око јужног поларног континента на планети научници процењују да се налази чак четвртина свих подземних количина метана на свету.

Фото: Танјуг АП

Метан је гас који чак 84 пута снажније загрева атмосферу него CO2. Одраније се знало да навелико почиње да цури с отапањем пермафроста у Сибиру, али никад на поларном континенту. Због будућности живота на Земљи и човечанства, научници су згрожени открићем.

У подморју око јужног поларног континента научници процењују да се налази чак четвртина свих подземних количина метана на свету. Објављено истраживање троје научника у часопису „Ројал сосајети“ открива не само прво познато велико цурење метана на Антарктику, него и то тамо да годинама од почетка цурења око извора метана на морском дну нема бактерија које би тај метан прождирале и спречавале његов одлазак у атмосферу.

- Тај недостатак конзумације метана (од бактерија) најважније је откриће. То није добра вест. Микробима је требало више од пет година да се уопште тамо појаве, а чак и тад метан је наставио рапидно да цури с дна - коментарисао је за „Гардијан“ Ендру Турбер са Универзитета државе Орегон који је радио на истраживању.

- Метански циклус је апсолутно разлог за то да се друштво забрине. Сматрам то неописиво забрињавајућим - додао је екстремно драматичан опис стања, преноси портал Бука.

Цурење метана с морског дна у водама око Антарктика, наводи се у истраживању, рониоци су први пут уочили још 2011, пуком случајношћу.

На исто место у Росовом мору успели су да се врате тек после пет година како би место цурења детаљно проучили. А потом је следио лабораторијски део посла.

Ту на ред долази и најдраматичнији део открића. Цурење метана с дна мора, прво кроз морске воде према површини, а онда даље у атмосферу, део је природних циклуса. Такви испади повремено се догађају и услед бушења подморја у потрази за нафтом и плином, на пример у Северном мору, што понекад досеже размере катастрофе.

Међутим, природна заштита у тим случајевима су кемосинтетске бактерије које енергију за свој живот црпе из молекула метана. Овде се догодило то, наводе научници у свом опису истраживања, да је и пет година од открића око извора цурења пронађено да од свих микроорганизама, на оне који конзумирају метан, практично га једу, отпада само 4 посто од свих популација микроба.

- Заједница микроба није се развила довољно да створи довољан филтер како би се спречило цурење метана из седимента - стоји у резултатима истраживања.

Као разлози за то наводи се врло ниска температура мора и високе концентрације сулфата. Разлози за цурење метана највероватније нису последице већ постојећег глобалног загревања. Колико год је драматична вест о новом великом цурењу метана као још једног великог убрзивача климатских промена, битно је знати да овај инцидент не спада у спиралу самогенеришућих климатских промена.

Колико је метан опасан по природу, односно по климатске промене, показују илустрације америчких ЕПА-е и ЕДФ-а. Према њиховим подацима, емисије стакленичких гасова, у еквивалентима CO, 2018. године биле су такве да се 81 посто односило на CO, чак 10 посто на метан, 7 посто на азотове оксиде и 3 посто на гасове на бази флуора.

Метан у атмосфери не остаје тако дуго као CO, али у првих 20 година атмосферу загрeва чак 84 пута снажније него CO. Метан долази у атмосферу из природних и уметних извора, али се у свим случајевима, осим једног, односи на процесе око нафте, гаса и угљеника. Онај један случај односи се на сточарство, односно на пробавне плинове које испуштају животиње које човек масовно узгаја у месној индустрији.

Пре неколико година 16 истраживања довело је до закључка да метан из човековог света или онога што је човек проузроковао, цури у атмосферу чак 60 посто горе него што се мислило.

Реч је о великој разлици по судбину света. Од Климатске конференције у Паризу постало је јасно да је праг избегавања најгорих последица по човечанство и природу загревање од 1,5 степена. Сљедећи праг је 2 степена.

Преко 2 степена, сматра се, климатске промене широм света више се не би могле зауставити, бивале би све горе и довеле до вишеструко горих загревања и катаклизме.

(Спутњик)

Препоручујемо

Свет

0 1

ЛЕК ЗА НАЈВЕЋУ РАНУ ПЛАНЕТЕ? Научници направили тест који открива рак четири године пре појављивања симптома

22. 07. 2020. у 18:30

Панорама

0 2

НОВО ОТКРИЋЕ: Фосили мамута пронађени на полуострву Јамал у Сибиру

21. 07. 2020. у 22:55

Свет

0 1

ВАТРА ДИВЉА НА КОРИНТУ: Пожар се не смирује, послати додатни ватрогасци

22. 07. 2020. у 22:25

Свет

0 0

ДЕЧАЦИ СКОЧИЛИ СА ТРЕЋЕГ СПРАТА: Бежали од пожара, ухватиле их комшије - све као на филму! (ВИДЕО)

22. 07. 2020. у 19:11

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације