МЕТРОПОЛЕ НЕ ПОСТОЈЕ, У ГРАДОВИМА ЖИВЕ САМО РАДНИЦИ: Да ли нас оваква будућност чека за 28 година?
ЗАМИСЛИТЕ да је сада 2048. година и да сте викенд одлучили провести у једној од великих европских престоница, било да је то Париз било Лондон, Берлин или Беч.
Где год дођете, мук, тишина, пустош, очајне групе грађана тумарају у рушевинама некад славних грађевина. Напуштена су и данас популарна одмаралишта, јер је виши ниво мора учинио своје.
У руралним подручјима је другачија слика. Нижу се блиставе технолошки унапређене куће осмишљене да би заштитиле укућане од пустоши климатских промена и трајних пандемија.
Оваква слика будућег живота за тридесетак година описана је у једном од четири сценарија не тако далеке будућности до којег су дошли истраживачи с 13 познатих европских универзитета, окупљени око пројекта Европске комисије "Имајине", који је саставни део програма Хоризон 2020.
Сценарији за 2048. годину наишли су на велики одјек, а британско-ирски истраживачки двојац Метју Финч и Мари Меон истичу да су осмишљени с намером да "тестирају наш осећај онога што је важно када се свет промени. Они пружају позорницу на којој се могу извести нови начини размишљања када је реч о политичким идејама. Помажу нам у осмишљавању политика које су широко прихваћене и које се могу прилагодити локалним потребама."
- Та се замишљена будућност можда никада неће догодити, али може нас спречити да не тапкамо у месту и припремити на све шокове у којима ће се свет неизбежно сусрести – наводе Меон и Финч уверени да је пандемија короне и наш одговор на њу већ преобликовао друштва, а разговор о неједнакостима учинила још хитнијим.
Неки од сценарија представљају велики културолошки слом широм Европе која се не може сложити око основних вредности.
СЦЕНАРИО 1: 3Д ПРИНТЕР И "ТВРЂАВА ЕВРОПЕ"
У првом сценарију напредне технологије 3Д принтера и производње доводе до високог просперитета у целој Европи. Аутоматизовано пословање производи и дистрибуише робу на локалном нивоу, економија се развила у кружну економју.
Због повећаног благостања, ЕУ се проширила, те укључује Турску, Украјину и Белорусију, што понекад доводи до нових тензија на спољним границама. Након Путинове ере Русија је знатно ослабила.
У том сценарију први муслиман, и то Швеђанин сомалског подрекла, биће изабран за председника Европске комисије 2035. године. Иако је ЕУ због миграција све више и више културно разнолика, свеједно постаје изолованија и протекционистичка.
Климатске избеглице редовно се заустављају на границама јер висок ниво аутоматизације значи да су земље мање зависне о нискоквалификованим радницима.
Позиви на већу политичку слободу све су гласнији. Људи у оваквој Европи осећају снажну оданост породици, настојећи да осигурају да им деца крену путем престижа и просперитета у ширем европском друштву.
СЦЕНАРИО 2: ЖИВОТ НА СЕЛУ УЗ КЛИМАТСКЕ ПРОМЕНЕ
Други сценарио подразумева пустошење великих градова у којима се углавном задржавају сиромашне групе грађана и досељеници. До 2048. урбана подручја су гетоизована места у којима скучено живе радници чији животни услови највише подсећају на данашњу свакодневицу миграната у Сингапуру или социјалних четврти у Мелбурну.
Даље пандемије и климатске промене раселили су многе људе из градова и обалних подручја, а живот на селу постаје све популарнији.
Борба против климатских промена глобални је приоритет и технологија чисте производње следеће генерације брзо се шири. Овде се неједнакост темељи на томе ко има средства да се заштити од климатских промена.
ЕУ мора да плати високе “репарације за климу” земљама на глобалном југу због историјске неједнакости у емисијама CO2. Те 2048. више неће бити капитализма, већ ће фокус бити на малим заједницама те на уметности и култури, што се све више диктира из Азије.
То не значи да је живот у 2048. години увек мрачан. Свет се припрема за 39. Летње олимпијске игре које ће се одржати у Куала Лумпуру у Малезији, с тим што ће осим спортиста ОИ присуствовати књижевници, филозофи, али и хероји номиновани из целог света за напоре у борби против климатске кризе.
Европљани, Американци и Аустралијанци надају се освајању медаља, али 2048. године, као и у већини других, земља која се очекује да доминира јесте Кина, светски лидер у борби за преживљавање климатских промена.
СЦЕНАРИО 3: ДИГИТАЛНА НЕЈЕДНАКОСТ И ИНТЕРНЕТ ДРЖАВЉАНСТВО
У трећем је сценарију велика неједнакост између оних који имају приступ напредној технологији и оних који су из ње искључени. Држављанство је постало дигитални концепт. Могуће је привремено посудити своја права другима, на пример у погледу здравствене заштите, или чак међусобно размењивати права.
Већина економских активности се одвија на мрежи, телекомуникације су норма, а не изутетак. Вероватније је да ћете радити с људима из Кине, Мексика или Сједињених Држава него с људима из властите земље.
Неједнакост се дефинише према томе ко сме да ради и да се окупља у виртуелном простору, а тко не. Они који имају и немају у будућности нису дефинисани местом које се данас назива домом, већ виртуелним простором на ком смеју да раде, играју се и окупљају се.
Напредна технологија привилегованима омогућује истраживање, уживање и зараду од тих дигиталних окружења, док су они мање срећни закључани.
СЦЕНАРИО 4: ЛАЖНЕ ВЕСТИ И ПОДЕЉЕНА ЕВРОПА
У последњем сценарију је Европа подељена на неколико табора, а лажне вести нагризле су поверење у науку и политику.
У неким земљама људи гласају за политичаре који заговарају теорије завере. Тешко је договорити се о поузданим изворима. Иако се неке регије одражавају на “традиционалне” и верске вредности, на другим се местима славе бракови до пет особа.
Једни штите реке и планине, док у неким регијама дигитални системи попут Сири гласовног асистента имају своја лична права па се на злостављање Сирија гледа као на малтретирање кућног љубимца.
Општа солидарност између подручја нагло је пала. Посетиоци из САД, Кине или Индије оценили би ЕУ 2048. године прилично заосталом. Неке заједнице имају напредни појам права животиња која поштује осећаје нељудског створења и третира их као једнаке, док су се други вратили традиционалној конзервативној баштини.
Та је фрагментација покренула све чешће и огорчене културе ратове, са споровима око питања попут рода и културни идентитет.
- Сценарији које смо створили тестирају наш осећај онога што је важно када се свет промијени. Они пружају позорницу на којој се могу извести нови начини размишљања када је реч о политичким идејама. Помажу нам у осмишљавању политика које су широко прихваћене и које се могу прилагодити локалним потребама – кажу истраживачи који кроз пројекат "Имајине" доказују да се неједнакости у ЕУ повећавају, супротно прокламираној политици Европске уније о стварању територијалне кохезије.
(Вечерњи лист)
Препоручујемо
ДНЕВНИК СТЕПИНЦА ЗАГРЕБ КРИЈЕ ДЕЦЕНИЈАМА: Интервју - Проф. др Предраг Илић, аутор тротомне студије о злочинима у НДХ
О НЕКАДАШЊЕМ загребачком надбискупу Алојзију Степинцу (Брезарић, 1898 - Крашић, 1960) и његовој улози у Независној Држави Хрватској током Другог светског рата, објављен је у Републици Хрватској огроман број историографских и хагиографских књига, зборника радова, фељтона, чланака, али не и његов дневник у пет књига, који је водио од 30. маја 1934. до 13. фебруара 1945. године.
15. 12. 2024. у 13:55
ДА ЛИ ЈЕ МОГЛО ГОРЕ? Ево зашто је пред репрезентацијом Србије "немогућа мисија" у квалификацијама за Светско првенство?
Фудбалска репрезентација Србије играће у групи К са Енглеском, Албанијом, Летонијом и Андором у оквиру квалификација за Светско првенство 2026. али је селекција "горди албиона" нешто што ће представљати највећи проблем изабраницима Драгана Стојковића Пиксија. Не само због квалитета, већ и због нечег другог.
14. 12. 2024. у 13:16
БИЛА САМ ТРУДНА, А ОН ЈЕ БИО ГРУБ: Камера забележила Нолетову и Јецину свађу - снимак изненадио све
НОВАК и Јелена Ђоковић у емотивној вези су од 18. године, што значи да су пола живота провели заједно. Важе за један од најскладнијих парова, али и код њих се дешавају несугласице.
15. 12. 2024. у 12:00
Коментари (1)