Свет

КО ЈЕ ВОЂА ПУЧА У МЈАНМАРУ: Генерал који је на удару Америке, похапсио политички врх земље (ФОТО)

Танјуг

01. 02. 2021. у 11:31

ВОЈНИ командант Мјанмара, високи генерал Мин Аунг Хлаинг, у центру је пажње након што је војска данас ухапсила политичаре из владајуће Националне лиге за демократију (НЛД) и објавила да преузима власт у земљи, а од 2019. налази под санкцијама САД због оптужби за геноцид на Рохинџа муслиманима.

КО ЈЕ ВОЂА ПУЧА У МЈАНМАРУ: Генерал који је на удару Америке, похапсио политички врх земље (ФОТО)

Војска Мјанмара, познатија као Татмандав, врло је затворена и стручни аналитичари мало знају о њеном унутрашњем организовању и деловању, као и о њеном врховном команданту, преноси Ројтерс.

Агенција наводи неколико кључних чињеница о војном вођи Мјанмара и улози војске у политичком систему земље.

Војска је владала директно скоро 50 година након пуча 1962. године и дуго је себе доживљавала као чувара националног јединства, а пошто је стварала мјанмарски устав из 2008. године, себи је обезбедила трајну улогу у политичком систему земље.

Она има по уставу 25 одсто посланичких места, а њен командант именује министре одбране, унутрашњих послова и граничних послова, кључне позиције у политичком животу земље, наводи агенција.

Врховни командант Мин Аунг Хлаинг (64) клонио се политичког активизма који је био широко распрострањен у време док је студирао право на Универзитету Јангон 1972-1974.

Док су се колеге бавиле демонстрацијама, Мин Аунг Хлаинг подносио је сваке године пријаве за пријем на Војну академију (ДСА), успевши у свом трећем покушају 1974.

Према једном питомцу са његове класе ДСА, који је 2016. године разговарао са Ројтерсом и који још виђа команданта војске на годишњим окупљањима класе, Хлаинг био је просечан питомац, а касније је унапређиван само редовним путем, па је био јако изненађен када је Мин Аунг Хлаинг достигао највише војничке положаје.

Мин Аунг Хлаинг преузео је вођење војске 2011. године када је започела и транзиција земље ка демократији. Дипломате у Јангону су рекле агенцији да се до почетка првог мандата Су Чи 2016. године, генерал трансформисао из војника у политичара и јавну личност.

Врховни командант никада није показао ниједан знак да је био спреман да се одрекне војних 25 одсто места у парламенту, нити да би дозволио било какву промену одредбе у уставу која Су Ћи забрањује да постане председник земље, наводи Ројтерс.

Мин Аунг Хлаинг продужио је свој мандат на челу војске за још пет година у фебруару 2016. године, што је корак који је изненадио посматраче који су очекивали да се те године повуче током термина редовне смене руководства.

Војна акција у Мјанмару из 2017. године прогнала је више од 730.000 муслимана Рохинџа мањине у суседни Бангладеш, а амерички истражитељи рекли су да је војна операција Мјанмара укључивала масовна убиства, групна силовања и да је извршена са "геноцидном намером".

Као одговор, Сједињене Државе увеле су санкције Мин Аунг Хлаингу и још тројици војних лидера 2019. године и за њих је покренутно неколико судских процеса у различитим међународним судовима, укључујући Међународни суд правде.

Такође 2019. године, истражитељи УН позвали су светске лидере да уведу циљане финансијске санкције компанијама повезаним са војском, наводи агенција.

01. 02. 2021. у 07:19

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

ТРАМП ШОКИРАН И ОГОРЧЕН ЗБОГ НАПАДА НА ПУТИНОВУ РЕЗИДЕНЦИЈУ: Детаљи разговора америчког и руског председника

Свет

0 15

ТРАМП ШОКИРАН И ОГОРЧЕН ЗБОГ НАПАДА НА ПУТИНОВУ РЕЗИДЕНЦИЈУ: Детаљи разговора америчког и руског председника

АМЕРИЧКИ председник Доналд Трамп био је шокиран и огорчен покушајем Кијева да изведе напад на државну резиденцију председника Русије Владимира Путина, изјавио је помоћник председника Руске Федерације Јуриј Ушаков.

29. 12. 2025. у 17:38

РУСИ ЋЕ НАПАСТИ ЕУ МНОГО РАНИЈЕ: Велико упозорење из Украјине, позната година и главна мета

Свет

0 11

РУСИ ЋЕ НАПАСТИ ЕУ МНОГО РАНИЈЕ: Велико упозорење из Украјине, позната година и главна мета

РУСИЈА је померила своје планове за директну агресију са 2030. на 2027. годину, а Европа је све гласнија о ризику од директног сукоба, у којем би се балтичке државе могле наћи под окупацијом.

20. 12. 2025. у 09:41