БАЈДЕНОВА ФОРМУЛА ЗА РАЗМИРИЦЕ: Амерички Сенат спреман да гласа о пакету од 1,9 билиона долара помоћи угроженима од короне

НАД амерички закон о помоћи угроженима од пандемије вируса корона, вреднoj 1,9 билиона долара, чије усвајање у Конгресу с нестрпљењем очекује посустала привреда САД и милиони незапослених Американаца, надвила се сенка напетости.

Фото АП

У Сенату, подељеном "фифти-фифти" по партијским линијама око овог закона, само је један, "златни глас" демократске потпредседнице Камале Харис утро пут његовом усвајaњу, и нади угрожених да би председник Џозеф Бајден могао да га потпише до средине марта.

Обе партије сложиле су се о потреби финансијске "инјекције" грађанима и привреди земље која је највише у свету погођена ковидом 19. Неверицу је, међутим, пробудио начин расподеле "колача" од 1.900 милијарди помоћи.

Конзервативци примећују да, захваљујући новој формули расподеле коју је установила администрацијa Џозефа Бајдена, та помоћ претеже на страну њему партијски блиских, демократских држава и оних које су му донеле победу на председничким изборима у новембру. Републиканци су револт у Сенату исказали у расправи, али и захтевом да се наглас чита свих 628 страница Бајденовог закона.

Председник Џо Бајден, Фото АП

План помоћи обухвата, између осталог, једнократни чек од 1.400 долара најугроженијима од вируса корона, као и 300 долара недељно незапосленима до септембра, уз 20 милијарди долара програму вакцинације и 50 милијарди за тестирање на ковид 19. Но, из целог пакета ће, према новој Бајденовој формули, само три од 50 америчких држава - Калифорнија, Тексас и Њујорк - примити скоро трећину, тачније 29 одсто, односно 350 милијарди долара помоћи.

Формула се, наиме, приликом расподеле помоћи, ослања на број незапослених у појединачној држави, а не на њену укупну популацију, па се Бајденов план одмах нашао и на мети напада 21 републиканског гувернера. Они тврде да се планом помоћи "кажњавају" државе које се нису "закључале" због вируса корона, док је "пристрасан" према демократским државама, склонијим затварању.

Најнасељеније државе ће добити највише, најмањим иде најмање долара. Но, када се као критеријум истакне незапосленост, разлике у процентима се мењају.

Према подацима Одбора за надзор Представничког дома америчког Конгреса, Калифорнија, најнасељенија америчка држава, примиће највише новца, 42,3 милијарде долара, а друга најбројнија, Тексас, 27,3 милијарде. Но, на трећем месту се нашао Њујорк коме иде 23,4 милијарде, упркос томе што је Флорида трећа најбројнија држава.

Као разлог се наводи да Њујорк, иначе демократска држава и једна од првих у САД која се закључала због пандемије, има 8,2 одсто незапослених, скоро два процента више од Флориде, са републиканским гувернером и 6,1 одсто људи без посла. Тиме се образлаже што ће Флорида, где иначе тренутно живи и Бајденов републикански претходник Доналд Трамп, примити мање од Њујорка, односно 17,3 милијарде долара.

И Џорџија, на чијем челу је такође републикански гувернер, добиће по Бајденовој формули, око 14 процената мање, па ће своје губитке морати да покрије са 8,2 милијарде долара. С друге стране, демократска Калифорнија ће, према истој формули, примити око 15 процената више, Њујорк око 10 одсто више, а Тексас пет одсто више.

За разлику од Бајденовог плана, Трамп је делио помоћ сразмерно броју становника, повећавајући тиме "колач" најмањим државама. Бајденова помоћ дели се сходно броју незапослених, па ће, тако, Вермонт примити најмање, 852 милиона долара, иако је Вајоминг најмање насељена америчка држава. То се образлаже чињеницом да је Вајоминг имао већу стопу незапослености од Вермонта, децембра прошле године.

Амерички медији уочавају да ће три од пет долара директне помоћи, према Бајденовом закону, ићи државама где је он освојио на новембарским председничким изборима.

Највише новца слиће се, после Калифорније, Тексаса и Њујорка, према Флориди, Илиноису, Пенсилванији и Охају. Најмање ће добити Вермонт, Вајоминг, Јужна Дакота и Аљаска. Њихови износи помоћи се "врте" око једне милијарде долара.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације