ОБНАВЉА СЕ СЕЋАЊЕ НА НЕВИНЕ ЖРТВЕ СТАРОГ САЈМИШТА: Постављен врх централне куле Меморијалног центра

ДИЗАЛИЦЕ су јуче ујутро подигле сегменте врха Централне куле предратног Београдског сајма, чиме је завршен најкомпликованији део обнове будућег средишта Меморијалног центра Старо сајмиште.

Логораши на Старом сајмишту, Фото Приватна архива

Директорка ове установе Кринка Видовић Петров каже да се реконструкција куле одвија добро и у року, али и да је Меморијални центар изложен нападима организација које злонамерно политизују културу сећања.

фото:Зоран Јовановић Мачак

- Обнова Централне куле је парадигма процеса конструкције, деконструкције и реконструкције сећања на догађаје на Старом сајмишту. Предратни сајам је изграђен као симбол напретка и модерности Београда, а од 1941. је постао немачки логор на територији коју је окупирала НДХ. Иако је у њему страдало око 17.000 људи, после рата је Старо сајмиште одстрањено из културе сећања. Тек 2022. доношењем закона о Меморијалном центру омогућено је да се формира и врати у колективно сећање логор у коме су највише страдали Срби из НДХ и Србије, Јевреји са подручја Србије под окупацијом немачке нацистичке власти и Роми - каже Кринка Видовић Петров.

НВО политизација жртава нацизма

Конференција за медије поводом завршетка подухвата обнове куле укључила је и одговоре кампањи против Меморијалног центра.

- Људи који нису стручни да се баве културом сећања критикују Закон о меморијалном центру, јер је то, по њиховим речима, "десничарски" државни пројекат којим се занемарују Јевреји и Роми иако Меморијални центар има изузетну сарадњу и са јеврејском и са ромском заједницом, а меморијални центри су у целом свету државни пројекти! Пример је Јад Вашем, као врхунски државни пројекат државе Израел. Некада се чини да тим критичарима смета историјска чињеница да су на Старом сајмишту бројчано највеће жртве имали Срби. Тим НВО смета што пројекат подржава Министарство културе, а највише то што је иза њега снажно стао председник Вучић. Ми као проблем пак видимо то што ниједан председник раније није стао иза Закона о меморијалном центру и враћања Старог сајмишта у колективно сећање - каже Кринка Видовић Петров.

фото:Зоран Јовановић Мачак

Стручњаци Меморијалног центра и Завода за заштиту споменика културе Београда указују да је историја простора Старог сајмишта изузетно слојевита и да је циљ пројекта да се представе све њене фазе, од сјаја до очаја.

- Управо због одсуства из колективног сећања о Старом сајмишту се без основа износе политизовани и научно неутемељни подаци - каже истакнути историчар др Милан Кољанин, захваљујући чијим вишедеценијским истраживањима имамо чињенице о Старом сајмишту. - Када буде обновљена, кула ће постати централни део меморијала у коме ће људи најзад моћи да сазнају и виде шта се овде дешавало и да то сместе у историјски и географски контекст. Многи још не разумеју да се логор није налазио на подручју тадашње немачке окупационе области Србије, већ у НДХ, која је окупирала Срем, а да је то био немачки логор којим су управљали СС официри.

Старо сајмиште је било табу тема

Оливера Вучковић, директор београдског Завода за заштиту споменика, подсетила је да је ова институција 1980. почела да се бави Старим сајмиштем, када то из политичких разлога није било једноставно ни безазлено. Јер, после прве фазе, у којој су крајем 1941. и почетком 1942. Немци користили "Јеврејски логор Земун" за истребљење око 6.000 Јевреја и неколико стотина Рома, он мења име у "Пролазни логор Земун" за Србе за НДХ, али и заробљене партизане и четнике из Србије. Смртност у нељудским условима била је огромна. Када су Немци на сајмиште довели Србе са Козаре, "пролазни логор" им је служио за тријажу: јаче појединце су узели за робове у радним логорима, а око 3.000 углавном жена и деце послали су у Јасеновац, где су одмах побијени. То је у СФРЈ била непожељна истина.

- Старије колеге које су 1980. започеле процес истраживања Старог сајмишта морале су да раде веома пажљиво јер је оно било табу тема. Тек 1987. сајмиште на папиру добија статус споменика културе, али реално, оно то постаје тек 2022, када је донесен Закон о меморијалном комплексу - каже Оливера Вучковић.

После рата, у кулу је смештен део Дирекције за изградњу Новог Београда, а у некадашњим па логорским просторијама били су смештани бригадири радних акција. Моша Пијаде је кулу дао УЛУС-у да уметници у њој направе атељее, а у околне зграде су усељавани социјални случајеви. Многи од нових станара нису знали да живе на простору где су умирале хиљаде невиних људи, зграде су ненаменски коришћене и немилосрдно руиниране.

Стручњаци Завода наглашавају да је затечено стање бетона и арматуре врха куле било толико лоше да је она морала да се сруши и изнова сазида у изворном облику. Тај подухват је крунисан подизањем решеткасте конструкције, на чијем ће врху стајати оригинални јарбол.

фото:Зоран Јовановић Мачак

СЛИКА НЕМАРА

ВРЕМЕНОМ су  делови Централне куле претварани у станове, а затим напуштани и девастирани.

- То је права слика досадашњег односа према култури сећања. Зато обнова куле има изузетан значај: споља ће приказивати слику Београда, када се он изградњом сајма придружио модерним европским престоницама, а поставка у кули ће приказивати ужас логора само неколико година касније - каже Алксандра Шевић.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације