ПРУГЕ И ВОЗОВИ У СРЦУ И ОБЈЕКТИВУ: Јединствен хоби љубитеља железнице у Србији (ФОТО)

У СРБИЈИ петнаестак заљубљеника у железницу путују возовима, о свом трошку, широм наше земље, Балкана и Европе, фотографским апаратом и видео-записима помно бележе најлепше пределе куда пролазе пруге, односно возови.

Фото: Д- Вујовић

Све што објективом забележе, пласирају на друштвеним мрежама, а њихове врхунске фотографије објављују и угледни светски часописи посвећени железници. Међу њима су средњошколци, студенти, запослени, пензионери, из свих крајева Србије. Многи са железницом раније нису имали никаквог додира, нико у породици, или фамилији није био железничар, али су пруге и возове, кажу, на чудесан, необјашњив начин, неизмерно заволели. Припадају, истичу, бројној армији возољубитеља Европе и света, који се, на којој год се прузи нађу, одмах препознају, као род најрођенији...

- Зашто смо заволели железницу, непознаница је и нама самима, код већине се љубав према возовима и пругама јавила још док смо били мали – објашњава асистент на Високој железничкој школи у Београду Душан Вујовић (32), који се убраја међу најзначајније европске возољубитеље. - Стицање знања о железници присутно је од почетка бављења овим хобијем, обогаћује се сваким новим познанством са другим возољубитељима и железничарима који цене и воле свој посао. У мом случају, интензиван хоби прерастао је у професију, а најзначајнија надоградња стечених знања била је током студирања на Саобраћајном факултету и путовања по иностранству.

На шинама је превалио више десетина хиљада километара. Возовима је прекрстарио Балкан и већи део Старог континента, неколико пута. Најинтересантније пруге у региону, нарочито у Србији и Црној Гори, добрим делом превалио је пешице, железничким праговима.

- Све то прати огроман број фотографија и видео записа са железничком тематиком – каже Душан. - Никада нисам успео да прецизно избројим колико сам их начинио, или пласирао на интернет, али сигурно је у питању више од пола милиона фотографија и стотине сати снимака возова и путовања пругама. Значајан део видео-материјала пласирао сам на каналу “Дулевоз” на Јутјубу. Стечена искуства и знања о железници најлепше је размењивати са људима сличног интересовања, али и рад у просвети омогућио је да све то пренесем другима. Популарисање железнице и возољубитељства, као хобија, чиним и помоћу форума са железничком тематиком.

Foto: Фото: Д. Вујовић

POGLEDAJ GALERIJU

Вујовић, који припрема докторат, са нескривеном сетом истиче да је возољубитељство, као хоби, на Балкану у постепеном, али константном одумирању, као уосталом и сама железница. Класични путнички возови, са вагонима које вуче локомотива у Србији су, каже, постали – историја.

- Користећи повољности “интеррејл” путовања, возовима сам прокрстарио скоро целу Европу, упознао модернију и прилично развијенију железницу у односу на ову у нашем региону – каже Душан. - Некада су наши возољубитељи, поготово старије генерације, могли да уживају у возовима, путовањима пругама, квалитетној железничкој инфраструктури. Ипак, овим хобијем можемо да се бавимо у иностранству, где возови углавном великим брзинама, често саобраћају, где је железница у пуној снази.

Међу најактивнијим возољубитељима у Србији су и Велимир Јагодић, Петар Милановић, Лука Вучковић, Бране Ђурђић, Горан Гајић, Данијел Обрадовић, Драгиша Трашевић, Никола Немеш, Илија Стојић, Душан Додић, Вељко Пантелић, Младен Жарковић... Овај хоби, кажу, некада је на Балкану био веома захтеван и компликован, јер су се често суочавали са забраном фотографисања и снимања железничких објеката из страха од тероризма, шпијунаже, диверзија... Данас је то, срећом, веома ретко, јер је очигледно да возољубитељи несебично популаришу железницу.

- Овај хоби, нераскидиво је везан с природом кроз коју пруге пролазе – каже Душан. - Због тога се трудимо да на фотографијама и у видео записима забележимо такве кадрове којима могу да се дочарају лепоте крајолика који железницу окружују. Зато, у потрази за добрим мотивима, често пешачимо по веома неприступачним теренима, уз верање налик алпинизму, што наш хоби обогаћује, спречава да буде статичан и монотон. Посебан је осећај бити у нетакнутој, смиреној природи, у ишчекивању воза, који на кратко поремети ту величанствену тишину и уз оно препознатљиво, ритмично и мелодично клопарање точкова, оде. До наредног наиласка воза који ће остати забележен у објективу неког фотоапарата, или камере...

Foto: Фото: Д. Вујовић

POGLEDAJ GALERIJU

Пруга Бееоград- Бар без премца

- Бројне моје фотографије, нарочито црногорског дела пруге Београд - Бар објављене су у чувеном британском часопису о железници “Today's Railways”, те овдашњем листу “Пруга” - каже Вујовић. - Веома су редакцију британског магазина одушевиле фотографије Барске пруге која, сигуран сам, и поред савремене технологије данас не би могла да буде изграђена, тешко да би се неко усудио да се у тако компликован пројекат упусти. Њена траса, објекти, мостови, тунели су импресивни, она је врхунско достигнуће грађевинара бивше Југославије. Пруга Београд – Бар пружа изванредне услове за фотографисање, али њоме, на жалост, саобраћа веома мало возова.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације