УЧИО И ДЕЦУ И КАЛЕМАРЕ: Како је Војислав Катунац из Селишта извео пољопривредну револуцију у трстеничком крају
ВОЈИСЛАВ Катунац (1872-1965) из Селишта код Трстеника био је угледни начелник Министарства финансија.
Foto: Biblioteka Jefimija,S.Babović
Пре него што ће постати истакнути чиновник Владе, Воја Катунац, учитељ по струци, био је први пољопривредник који је донео праве француске сорте садница и тиме помогао да његов родни крај и данас важи за незваничну престоницу калемарства у Србији.
- Катунац се школовао у Беликој Дренови, а Учитељску школу завршио је 1890. у Београду - описује Иван Величковић, библиотекар завичајног одељења трстеничке библиотеке. - Службовао је у крајинском селу Чубри, у Пољни, Медвеђи и Дворишту код Деспотовца.
Воћним и виноградарским калемарством бавио се још док је био учитељ. Осим што је први донео саднице из Француске, био је један од оснивача Калемарске задруге. И као што је подучавао ђаке сабирању и ћирилици, тако је и обучавао мештане калемарству - несебично.
Foto: Biblioteka Jefimija,S.Babović
- Произвођачи су га прихватили са одушевљењем и са пуно ентузијазма - наводи даље Величковић. - И данас је овај трстенички крај познат по врхунском калемарству.
Катунац се није зауставио само на педагогији и пољопривреди. Изучава Вишу финансијску школу 1911. године и запошљавања се у Пореском одељењу Министарства финансија Краљевине Србије. Већ је у Великом рату био главни чувар државне благајне, а од 1924. године на више високих функција у Пореској дирекцији. У пензију одлази 1928. и стиче две виле у центру Врњачке Бање. Вила "Катунац" имала је 42 собе.
Foto: Biblioteka Jefimija,S.Babović
Између два светска рата, иако пензионер, помаже да се Врњачка Бања прослави као лечилиште и туристички центар, а до смрти је помагао здравствену, земљорадничку и опанчарску задругу у Великој Дренови. Имао је петоро деце.
Foto: Biblioteka Jefimija,S.Babović
Иако су Трстеничани радо проводили одморе у оближњој Врњачкој Бањи, родни крај Катунца више ће памтити његове заслуге у развоју калемарства. Историју калемарства и виноградарства истраживале су и научнице из Трстеника, историчарка Јелена Вукчевић и туризмолог Јелена Стојковић. Престоница калемарства било је Катунчево село - Селиште али и суседна Велика Дренова. Занат се брзо ширио и на Медвеђу, Рујишник, Страгаре, Мијајловац.
Брат Степин писар
РОЂЕНИ брат Војислава Светозар Зола Катунац, био је писар у дреновачким задружним установама, а у ослободилачким ратовима Србије писар у Штабу Друге армије и то код војводе Степе Степановића. Оставио је "Ратни дневник" у рукопису о кретању Коњичког дивизиона Тимочке дивизије другог позива за период од 22. септембра 1915. до 16. јануара 1916. године.
- Произвођачи су 1920. године производили 50.000, а 1927. године - 3,4 милиона калемова - износи туризмолог Јелена Стојковић. - У самој вароши се продавало и до 50 вагона свежег грожђа и 120 вагона вина. Педесетих година 20. века се калемило пет-шест милиона садница винове лозе годишње, од чега су више од половине били калемови прве класе.
Рекордни приноси наставили су и се и после Другог светског рата, заједно са оснивањем задруга, чије је темеље постављао и Војислав Катунац. Просечна производња лозних калемова у трстеничкој крају данас је значајно мања, али упркос сталној борби против градоносних падавина и поплава, народ и даље сади калемовце: годишње око 15 милиона комада само лозних калемова.
Препоручујемо
ЈЕДНА ОД НАЈСТАРИЈИХ ВИЗАНТИЈСКИХ ЦРКАВА У СРБИЈИ: Храм на путу каравана из Дубровника
05. 08. 2023. у 07:00
КРАЈИНА ЈЕ У ПРИЈЕДОРУ ЈАУКАЛА КАО '42: Овде је данима трајао хор плача
04. 08. 2023. у 15:45
Пратите нас и путем иОС и андроид апликације
Pratite vesti prema vašim interesovanjima
Прочитајте више
ЗАТВОРЕНА КАФАНА ЗОРИЦЕ МАРКОВИЋ: Ево шта је разлог
ПЕВАЧИЦА је саопштила да њена кафана престаје са радом...
23. 04. 2025. у 14:17
АЛТА банка наставља акцију инклузије и племенитости: Поклони за малишане у Центру за социјални рад у Шапцу
АЛТА банка, у сарадњи са Центром Инклузивна Србија, наставља реализацију акције „АЛТА за дечје осмехе“.
17. 04. 2025. у 16:40
"ВУЧИЋ СТИЖЕ У МОСКВУ" Цео разговор Путина и патријарха Порфирија: Обојена револуција у Србији мора бити побеђена
У Москви је одржан значајан састанак између председника Руске Федерације Владимира Путина, Патријарха московског и целе Русије Кирила, патријарха Порфирија и митрополита бачког Иринеја Буловића. Састанак је протекао у атмосфери међусобног поверења и историјског пријатељства, уз снажно истицање заједничких вредности и потреба за духовним јединством православних народа.
23. 04. 2025. у 08:00 >> 10:39
ТВОЈА ШТИТНА ЈЕ ТВОЈ ШТИТ: Бесплатни прегледи штитне жлезде уз подршку Фондације Mozzart
ПОЧЕТАК каравана заказан је за 23. април у Београду
20. 04. 2025. у 10:00
ИНТЕРВЈУ МИЛАН РАКИТА, ГЕНЕРАЛНИ ДИРЕКТОР "ДАНУБИУСА": Од златних зрна стварамо здраву основу сваке трпезе
КАО део "Делта Холдинга", "Данубиус" данас заузима лидерску позицију у индустрији брашна и тестенине, ослањајући се на јасно дефинисане стратешке правце, континуирана улагања и посвећеност квалитету.
19. 04. 2025. у 10:00
"ВУЧИЋ СТИЖЕ У МОСКВУ" Цео разговор Путина и патријарха Порфирија: Обојена револуција у Србији мора бити побеђена
У Москви је одржан значајан састанак између председника Руске Федерације Владимира Путина, Патријарха московског и целе Русије Кирила, патријарха Порфирија и митрополита бачког Иринеја Буловића. Састанак је протекао у атмосфери међусобног поверења и историјског пријатељства, уз снажно истицање заједничких вредности и потреба за духовним јединством православних народа.
23. 04. 2025. у 08:00 >> 10:39
МАКРОН ПОСЛЕ РУСКОГ НАПАДА: Хитно нам је потребан мир
РУСКИ ракетни напад на град Суми на северу Украјине наглашава хитну потребу за наметањем примирја Русији, изјавио је данас председник Француске Емануел Макрон.
13. 04. 2025. у 15:34
ТУГА НА РТС-у: Водитељка Дневника сломљена, опростила се од колегинице: "Мирно спавај, нећу те заборавити" (ФОТО)
"МИРНО спавај, а ја те никада нећу заборавити..."
23. 04. 2025. у 13:02
Најновије из рубрике
УНИШТИЛИ СИМБОЛ МОДЕРНОГ УЖИЦА: Пројектили алијансе, пре 26 година, сравнили пошту
ТОКОМ НАТО агресије, 22. априла 1999, уништен је један од симбола модерног Ужица - пројектил је погодио зграду поште у најужем центру града, део заштићене архитектонске целине око Трга партизана. У следећем налету 7. маја, зграда је сравњена са земљом, а остало је забележено да је из америчког авиона напад извршила жена-пилот, два пута у размаку од 15 минута.
23. 04. 2025. у 11:34
БРУТАЛНИ ЗЛОЧИН ЈОШ БЕЗ КАЗНЕ: Током агресије 1999. на данашњи дан извршен је срамни, вандалски напад на зграду РТС
НАПАД НАТО на зграду Радио-телевизије Србије у Београду, изведен 23. априла 1999. током емитовања вести у 2.06, један је од најстрашнијих догађаја током агресије на нашу земљу. Први пут у историји ратовања бомбардована је једна медијска кућа која је претходно проглашена за легитимну војну мету. Погинуло је 16 запослених, а њихова родбина, пријатељи и колеге још чекају правду.
23. 04. 2025. у 07:00
И МЕНЕ БОЛЕ РАНЕ СРПСКОГ НАРОДА: Дарија Исакович, супруга дипломате Белорусије у Београду, о потресним успоменама из 1999.
ИМАЛА је Дарија Исакович девет година када је, у родном Минску, са родитељима гледала напад НАТО на СРЈ. Упамтила је да су говорили: ово је велика трагедија за српски народ.
23. 04. 2025. у 06:30
МИЛОШЕВАЦ, СИГУРНА ЛУКА И ТОПЛА РУКА ЗА ОСТАВЉЕНЕ: У селу код Велике Плане, које је уточиште за нежељену, напуштену и занемарену децу
СТИЖУ одасвуд, данас их је 196. Болни су растанци са нашим хранитељима - кажу углас. Однеговано њих око 6.000.
22. 04. 2025. у 16:56
И "ГОСПОЂА МИНИСТАРКА" КРИЈЕ СЕ У СМЕДЕРЕВУ? Захваљујући оцу који је банкротирао, Београђанин нушић 1870. године постао Смедеревац
КОД мога рођења није само датум био споран, већ и само место. Једни су биографи бележили Београд као место мога рођења, а други Смедерево.
22. 04. 2025. у 16:18
Коментари (0)