ПОДИГНУТА РУЧНИМ АЛАТОМ - ОД КАМЕНА И НА КАМЕНУ: Мала хидроелектрана „Вучје“, понос југа Србије (ФОТО/ ВИДЕО)

УЗАНИМ путем омеђеним коритом реке Вучјанке и ободима планине Кукавица стижемо до прелепог објекта мале хидроелектране „Вучје“.

фото: И.Митић

Скуткана на левој обали реке, у кањону који је стварала снага овог водотока, камена зграда подигнута, без темеља, на стени већ 120 година одолева зубу времена и сваког посетиоца оставља без даха.

Она сведочи да прогрес и природа могу заједно - руку под руку, а од државе је недавно добила статус споменика културе. Традиција, коју су визионарски започели лесковачки индустријалци када су, 1903. године, одлучили да граде другу хидроелектрану и први далековод у Србији, чува се и данас.

фото: И.Митић

Нико не може ни да наслути колико је труда и зноја уложено у то да ова електрана, која се, од јуна 2005. године, налази и на листи светске баштине електротехнике, почне са радом. Подигнута ручним алатом, у време када није било механизације, као да је срасла са околином и брдом на које се „наслања“. Са десном обалом ћудљиве Вучјанке спојена је дрвеним мостом. Одатле се најбоље чује хук водотока невероватне снаге који дочарава моћ укроћене, али нетакнуте природе.

То је место које су стари Лесковчани, удружени у „електричарско друштво“, изабрали како би производили струју и тако убрзали развој града удаљеног 17 километара од Вучја. У прелепу електрану камених зидова, од једног метра, сместили су два генератора, од по 135 киловата, набављена од чувене компаније „Сименс и Халске“, који су и данас у исправном стању, а од 1930. и „Асеин“ генератор којим је увећана њена инсталисана снага на нешто мање од једног мегавата.

Радници на изградњи хидроелектране 1903. годинеFoto: фото: приватна архива

POGLEDAJ GALERIJU

Када се уђе у овај објекат стиче се утисак да су у сваком његовом ћошку делићи историје који, када се сложе у једну целину, дају импресивну слику о томе како су наши преци ишли у сусрет модерним временима. Изградњом комплекса руководио је Ђорђе Станојевић, професор на Великој школи у Београду, схватајући значај Теслиних дела захваљујући којим се овде годишње добија између 4,5 и пет милиона киловатсати електричне енергије.

- Електрана има „Пелтонове“ турбине које се користе за велике падове и мање протоке воде, чиме се постиже највећи степен искоришћења. Лопатице су тако постављене да користе сву снагу воде која напушта турбину готово без икакве брзине – објашњава Саша Цветковић(45), пословођа експлоатације.

фото: И.Митић

Доводни канал дуг 986 метара, широк и дубок око једног метра, на појединим местима је уклесан у стену, а на његовом крају је мала водна комора из које канал прелази у цевовод. Висинска разлика од акумулације до постројења је 139 метара, а дужина доводне цеви, чији је профил око пола метра, износи 235 метара. Вода се после проласка кроз електрану враћа у матични ток. О сваком делу овог система, неприкидно током целе године, брине десеторо запослених.

- Овде су сви обучени да раде све и нема класичне поделе посла. Поносан сам што сам, већ 15 година, део овог колектива. Циљ нам је да електрану одржавамо у беспрекорном стању. У своју смену долазим испуњен вољом за рад, а када је то потребно сви смо ту и без шефовог позива – прича нам Горан Митровић(50), самостални машиниста.

Његов шеф додаје да ово није посао као сваки други и да се сви труде да мали колектив функционише као и њихово домаћинство.

- Као и сви, радимо за плату, али мотив је и већи од тога, јер чувамо и бринемо о објекту који је понос српске електропривреде, нашег Вучја и лесковачког краја – додаје Саша Цветковић.

фото: И.Митић

Електроинжењера Марка Павловића(35), са осмогодишњим радним искуством, реорганизација ЕПС-а је пре две и по године „довела“ у хидроелектрану.

- У почетку ми је било мало чудно, али пошто живим у близини знао сам колико овај посао може да буде инспиративан. Наишао сам на диван пријем колега и задовољан сам колективом који функционише као породица. Нема свако прилику да ради на месту које је овако изгледало и пре 120 година. Много је оних који су томе допринели и трудим се да и део себе уградим у ту богату историју на коју смо сви веома поносни – казао је Марко.

Тренутно је у току ревитализација овог објекта. Уграђен је нови генератор „Нари“, чија је снага 1,3 мегавата. Приликом тог посла саграђена је „зграда у згради“ како се не би нарушио спољни изглед хидроелектране и да би се спречило да вибрације генератора утичу на њену стабилност.

- За разлику од старих, то је вертикални генератор, са турбином истог типа као и постојеће само што, уместо по две, има шест млазница чиме ћемо постићи веће искоришћење воде. Нова турбина ће трошити 1,2 кубика воде у секунди, као и постојеће заједно, али ће производити 30 одсто енергије више – истиче Саша Цветковић – Када нови почне са радом, стари генератори служиће му као алтернатива. Они у сваком тренутку могу бити активирани, у случају ремонта или ниског водостаја.

Саша, Горан и Марко поносни на малу хидроелектрануFoto: фото: И.Митић

POGLEDAJ GALERIJU

Не постоји ни један гост Лесковца, а да му се домаћини нису похвалили својом хидроелектраном која није нарушила склад и лепоту кањона Вучјанке. Изнад ње су вирови, слапови и водопади... Ту је и средњевековни град некадашњег владара Дубочице - Николе Скобаљића. Испод ње покретна брана, купалиште, па онда низ воденица од којих су неке старе скоро два века.

Низводно је и варош Вучје, некада познато по пољопривредном комбинату, а пре тога и по текстилној индустрији. Захваљујући мекоћи воде Вучјанке и Теокаровићима широм Европе се знало за врхунски штоф који се, између два рата, производио у њиховим фабрикама... Вучјанци кажу да треба обновити виле ове породице индустријалаца, проширити пут ка електрани, а већ је најављено уређење видиковца „Соколица“ са кога се пружа поглед који ће мамити госте у место као створено да живи и то само од туризма.

Препоручујемо

Србија

0 0

НОВИНЕ У ЛЕСКОВАЧКОМ ЈАВНОМ ПРЕВОЗУ: Бесплатан превоз за бројне категорије грађана

14. 11. 2023. у 15:30

Пензионери

0 0

НОВА ПОМОЋ ЗА НАЈСТАРИЈЕ ЛЕСКОВЧАНЕ: Почело паковање пакета за пензионере

13. 11. 2023. у 19:47

Култура

0 0

"ЕВРОПА НОСТРА" ОБЈАВИЛА ЛИСТУ СЕДАМ НАЈУГРОЖЕНИЈИХ СПОМЕНИКА КУЛТУРЕ: Помоћ бистричким воденицама

13. 04. 2023. у 18:22

Култура

0 1

ШЕСТ ЦРКАВА ПРОГЛАШЕНО ЗА СПОМЕНИКЕ КУЛТУРЕ: Влада Србије донела одлуку

29. 12. 2022. у 14:27

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације