НАДЈАЧАЋЕМО СВА ИСКУШЕЊА: Манастир Девич у општини Србица, у присуству великог броја верника обележио своју славу

СВЕТИ Јоаникије Девички чудотворац сабира нас овде у светој обитељи са свих страна да бисмо потврдили ко смо, којег смо имена, чији смо и коме тежимо у овом животу. И поред свих страдања овог манастира, он се силом Божјом обнавља, али се његовом обновом и ми обнављамо.

ЗНАМЕЊЕ Манастирски извор и црквица Светог Јоаникија, Фото Д. Зечевић

Ово је у беседи поводом славе манастира Девич у општини Србица на северу Косова и Метохије рекао епископ рашко-призренски Теодосије, поручивши верницима да је присуство наших светитеља, Светог Јоаникија Девичког, Светог краља Стефана Дечанског као и Светог Петра Коришког у Црној Реци, потврда и залог да ћемо и поред свих страдања, невоља и искушења - опстати.

- Они који се увек, када им је најтеже, уздају у Бога и светитеље, они се никада постидети неће. И све невоље и страдања Господ нам даје да би нас што више очврстио, прекалио, како бисмо могли да опстанемо на овим просторима - навео је даље у беседи епископ Теодосије.

- Не можемо замислити колико је велико бреме које су наши очеви, мајке, сестре... носили и оставили овде код кивота преподобног Јоаникија.

Владика Теодосије је нагласио да се обраћамо нашим светитељима у тренуцима када смо свесни своје немоћи и када немамо поузданих пријатеља који би нас могли заштитити и сачувати.

- Док смо са њима, не треба да се бојимо колико год имали претњи, опасности, они ће наћи и начина како да нас заштите и сачувају на Христовом и Божијем путу - закључио је епископ Теодосије додајући "да смо и ове године празник дочекали у љубави, сабрани са свих страна са Косова и Метохије, централне Србије, Црне Горе".

Манастирска капија, Фото Д. Зечевић

Преневши поздраве патријарха српског Порфирија, викарни епископ новобрдски Иларион захвалио се мати Анастасији, игуманији светиње, и монахињама које брину о манастиру. Нагласио је колико су истрајне у вери и подвигу, поготово што није лако опстати у светињи оивиченој шумом и у непријатељски расположеном албанском окружењу.

- Иако нас наводно обезбеђује косовска полиција, ми се уздамо у Божју помоћ, али и псе који су нам једини поуздани чувари - говорила нам је својевремено мати Анастасија, подсећајући да је светињи узурпирано на десетине хектара имања, да Албанци краду манастирску шуму, да су их нападали, а светињу 1999. године спалили до темеља, али моштима светитеља, којем се моле верници и којем долазе чак и Албанци, нису наудили.

Манастир је с почетка 15. века, сазидан изнад потока крај кога се у шуми подвизавао Свети Јоаникије Девички.

- Први пут сам овде, благодат је велика и без страха сам дошла, јер знам да је ово Божје место и да нас Свети Јоаникије чува - каже Сања Белић из Новог Пазара док је први пут у светињи као и Александар Машић из Прилужја на Космету.

- Ово је заиста велика светиња коју свако треба да обиђе и оваква места чувају нашу традицију, веру, језик и писмо, а пре свега нашу духовност - истиче Машић.

Витомирка Ковачевић из Жиче долази други пут и каже да је доласком у светињу испунила радост коју не може да опише речима.

Верници испред цркве, Фото Д. Зечевић

Сачуване мошти

СРЕДИНОМ јула 1999. године на хиљаде Албанаца упало је у светињу и опколило монахиње које су хеликоптером избавили француски војници Кфора. Тада је светиња од стране припадника тзв. ОВК потпуно уништена, али су мошти светитеља које су "покопане" у једном делу цркве - остале нетакнуте. Данас се о моштима светитеља стара неколико храбрих монахиња, док манастир обезбеђују и припадници косовске полиције.

Градња и опстанак

ПРВИ ктитор манастира Девич био је Свети Јоаникије, док је 1434. године деспот Ђурађ Бранковић подигао другу цркву Ваведења Пресвете Богородице у знак захвалности за оздрављење своје кћери - девице, по чему је манастир и добио име, а светитељ назван - Девички. Делећи судбину Срба са овог подручја у општини Србица односно Дреница, како је називају Албанци, манастир је страдао више пута. И сада у потпуно албанском окружењу, удаљен неколико десетина километара од Косовске Митровице, монахиње остају овде као симбол опстанка и вере.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације