КОЛО НАЗВАО "ЗАШТО ЂАВО СРЕЋЕ НЕМА": Ваљевац Драгоман Медуловић Прока (75), врхунски кореограф, осмислио многе народне игре

СРЦЕ Ваљевца Драгомана Медуловића Проке (75), кажу, куца у ритму чувене "српске двојке". То и не чуди, јер је у протеклих пола века, као кореограф у многим културно-уметничким друштвима, више од 10.000 младих научио да играју народне игре, те освојио небројене награде на фестивалима фолклора у бившој Југославији, Србији и иностранству. Врхунски познавалац српског фолклора и баштине, званични је аутор 17 оригиналних кореографија за народна кола.

FOTO: Privatna arhiva

Спада у ретке власнике нулте лиценце стручњака у области културе и нематеријалног наслеђа, које му је издало Удружење кореографа народних игара Србије. Приредио је безброј семинара о народним колима и играма, објавио мноштво приручника из те области.

- Фолклором сам почео да се бавим у чувеном "Абрашевићу", када сам из родног Горњег Лајковца код Мионице, као петнаестогодишњак дошао у Ваљево, где сам у Техничкој школи учио занат - сећа се Драгоман. - Као металац, запослио сам се у Наменској индустрији ваљевског "Крушика", да би убрзо, још као млад играч фолклора, био ангажован да припремам ансамбл "Крушик-Пластике" у Осечини, затим КУД у Пецкој, да би се, потом, потпуно посветио кореографијама и тако без предаха, са истим жаром и ентузијазмом, до данас. Са истим жаром водим и фолклорни ансамбл "Извор" у Ваљеву, који успешно наступа у Србији и иностранству.

Међу кореографије народних кола које је осмислио, нарочито издваја "Стрељали смо кроз прстен јабуку, да венчамо брезу и јаблана" која сликовито, музиком, игром, песмом, приказује свадбене обичаје у Подгорини. Или, "Ђурђевданско другање", које приповеда народне обичаје када две другарице желе да постану посестриме...

- Многе моје кореографије у својим наступима играју многа културно-уметничка друштва у Србији и дијаспори - каже Медуловић. - Једино кореографију "Како ђаво среће нема", коју сам осмислио уз помоћ легендарног фрулаша, покојног Крстивоја Суботића из Осеченице код Мионице, у Србији изводи фолклор који водим. У питању је на први поглед једноставно коло, које после првог дела има један прелаз, цаку, те кад на том месту играч испадне из ритма, тешко успева да после ухвати корак са осталима. До краја кола, остаје у контри у односу на друге играче, зато коло и има необичан назив - "Како ђаво среће нема".

Присећа се Драгоман свог првог учитеља фолклора Слободана Тадића Жуће, од кога је, каже, научио многе тајне народних игара. Стекао је добру основу, технику игре, те је брзо постајао солиста у свим културно-уметничким друштвима чији је бивао члан.

- Нисам желео да користим туђе, па сам почео да осмишљавам своје кореографије, служио сам се ретким уџбеницима и приручницима из те области, објављеним између два светска рата - каже Медуловић. - Много времена проводио сам у селима ваљевског краја, бележио мелодије, кораке народних кола, тако стекао огромно знање. За коло "Стари заплет" осмислио сам кореографију на мелодију познату од давнина, коју ми је одсвирао фрулаш Крстивоје Суботић... У кореографији на тему свадбених обичаја у Подгорини, осмислио сам лик чауша, који по народном веровању има чудесне моћи, могао је да отера зле силе и уроке од младенаца и сватова. Без чауша се нигде, некада, није могло, ни на свадбу, ни у рат...

Док су, истиче, други кореографи чауша приказивали тако што су играча само облачили и шминкали за ту улогу, код њега песмом објашњава ко је и шта је. Тако је, каже, свакоме у публици јасно шта је чауш, која је његова улога у наступу. Сликовито је приказан и обичај позивања на свадбу буклијом.

- Даље, у приказу свадбене церемоније Подгорине, следи кумово коло - каже Прока. - Тако се коло зове, јер га по правилу поведе искључиво кум пре поноћи, а може да се игра докле год он жели, чак док зора не заруди. У то коло по обичају се хватају брачни парови из фамилије младе и младожење који имају деце, како би и младенци имали порода и берићета. Када кум прекине коло, свадба се завршава, а сватови одлазе кући. За ову кореографију добио сам сијасет награда и признања. По оцени мојих колега, "Ђурђевданско другање" и приказ подгорске свадбе спадају у најбоље кореографије уопште, кад су у питању обрасци корака и игре, а базирани су на темељима изворних игара и сценски су изузетно ефектне.

Уз оне из ваљевског краја, потписао је кореографије и за староградске, те игре из Лесковца, Баната, Црне Горе... Поносно истиче да је цела његова породица посвећена фолклору. Супругу Стану, која је пре четири године преминула, својевремено је и упознао када су заједно играли у културно-уметничком друштву. Њихове ћерке Виолета и Биљана, биле су врсне играчице КУД "Крушик" и "Абрашевић" у Ваљеву.

- У глави имам на стотине народних кола - каже Драгоман. - И данас, радо се ухватим у коло и играм истим жаром као када сам био млад. Нема тешког кола за играње. Дешава се да се играчи муче са најједноставнијим колом, а да замршене кораке савладају очас посла. За најједноставније сматра се такозвано коло места, у питању је обичан трокорак, а неретко се играчи у њему саплићу, па кад се збуне све пређе у трчкарање. Ипак, оно што је решето времена просејало, остаје занавек, као "моравац", који оком кореографа гледано има једноставан образац корака, а одвајкада се играо и играће се занавек. Колико су српски фолклор, народне игре и кола вредни, јединствени и квалитетни, најбоље се види кад наша културно-уметничка друштва оду на фестивале у иностранство, ту су неприкосновени. После фолклора из Србије, нема сврхе ико више да наступа...

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације