Репортаже

БИЛА ЈЕ ЛЕПОТИЦА, АЛИ ПОТПУНО СЛЕПА: Зашто се замонашила учитељица код Крушевца

С.БАБОВИЋ

25. 12. 2023. у 19:53

КРУШЕВАЦ – ОЛГА Панић, прелепа учитељица из Земуна, била је прва слепа искушеница, која се замонашила у Манастиру Покрова Пресвете Богородице у Мрзеници недалеко од Крушевца.

БИЛА ЈЕ ЛЕПОТИЦА, АЛИ ПОТПУНО СЛЕПА: Зашто се замонашила учитељица код Крушевца

Догодило се то пре тачно 100 година. Искушеницу и васпитачицу Олгу, предао је у манастир нико други до Вељко Рамадановић, родоночелник школовања слепих и слабоводих у Србији, чије име данас носи школа у Земуну.

Мало је записа остало о овом догађају из 1933.године. Зна се само да је Олга имала 29 година и да је завршила четири разреда гимназије и Учитељску школу. Пре него да свој живот посвети Богу, била је васпитачица слепима у Земуну, са њима делећи исту судбину.

У манастир Мрзеница код Сталаћа дошла је након што је пет година учила слепе ђаке. Сведоци су описивали да је била изванредне лепоте, а да су јој се испод трепавица крила два црна камена, која су представљала давно угашене очи.

Била је искушеница игуманије Теофилије две године, колико и њена другарица Милева Петровић, родом из Бијељине. Заједно су пострижене и предале се Богу, уз благослов, митрополита Господина Доситеја.

- Напуштам земаљски живот, јер више волим да се Богу молим - изговорила је слепа учитељица Олга, пред уплаканим верницима, који су посведочили да никада нису присуствовали духовнијем чину. - Хоћу Њему да се посветим, а да се молим за ближње. Је ли тако, Преосвећени? Да ли сам изабрала најбољи пут од свих мојих другарицаКако су записали верници касније у потресном тексту у листу „Правда“ из 1933.године, где је прибележен овај догађај, Олга Панић постала је монахиња Татјана. После замонашења прешла је у манастир Светог Стефана код Алексинца, где је у то време, како је забележено, било "много младих слепих девојака".

Манастир Мрзеница у општини Ћићевац и данас је веома посвећен чистој вери. Према историјским подацима, прва црква унутар манастирског комплекса била је посвећена Светом цару Константину и царици Јелени,а претпоставља се да ју је подигао кнез Лазар или неко од његових блиских дворанина.

У храму се и чува и позлаћено четворојеванђеље тешко 20 килограма.

Предање говори да је на овом простору, који је познат под именом Мојсињска Света Гора, у у 14. веку било 77 богомоља. Постојање великог броја сакралних објеката на малом простору приписује се групи монаха са Синајске горе, који су, повлачећи се пред Турцима, насељавали мојсињске планине, обнављали манастире и испоснице. На потезу кроз Делиград - Крушевац, кроз три општине, и близу три Мораве, данас је остало 28 цркава.

Поред остатака богомоља су и праисторијска налазишта из доба неолита, стара око 7.000 година пре нове ере, која припадају старчевачкој култури.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације