КРУШЕВАЦ ЈЕ 1911. ГОДИНЕ ПЛАНИРАН ЗА ПРЕСТОНИЦУ: Купљена зграда за двор, писали су и Влади у Београд

С.БАБОВИЋ

08. 01. 2024. у 07:00

ИАКО је у историји Крушевац био престоница тек нешто више од 20 година, трагови жеље да средњовековни Лазарев град поново буде главни још су врло живи.

КРУШЕВАЦ ЈЕ 1911. ГОДИНЕ ПЛАНИРАН ЗА ПРЕСТОНИЦУ: Купљена зграда за двор, писали су и Влади у Београд

ФОТО: С. Бабовић

И пре него да машту распали потоње тумачење креманског пророчанства, које је подразумевало да ће се престоница вратити у Лазарев град, једна готово непозната иницијатива била је актуелна у првој половини 20. века.

Крушевац се као предлог нове/старе престонице спомиње, практично неочекивано, 1911. године. Овом конкретном предлогу претходила је полемика о начелном премештању престонице две године раније, у време Анексионе кризе (1908-1909), настале као последица прогласа аустроугарског цара Франца Јозефа.

Босна и Херцеговина је анектирана, а у Србији се одиграо политички земљотрес: расположење народа почело је да скреће значајно удесно. Тада није било конкретних предлога у вези са "повратком" престонице у Крушевац, све док се касније није сазнало да је "Окружни одбор поклонио окружно крушевачко здање за двор", а општина наложила да се "земљиште поклони за проширење двора".

"Из округа и из вароши доћи ће кроз неколико дана у Београд нарочита депутација, која ће пред краљем, Владом и Народном скупштином изнети своје разлоге, да је најјачи њихов разлог у томе што је Крушевац некада био престоница, па би и сад требало да буде, ако се већ хоће да премешта из Београда - објавила је штампа у зиму 1911. године.

Исход разговора крушевачких депутата и државних власти није забележен, али је жал што град Крушевац није постао главни - остао. И поново се актуелизовао када се у фокусу интересовања нашло креманско пророчанство.

Јован Тарабић је 2012. године испричао медијима да су његови преци поред еколошких катастрофа, епидемија и економских криза у свету предвидели и да ће "престоница Србије бити управо Крушевац". У историјској пракси, иницијативе и пророчанства се никада нису оствариле, осим једном, у години када је основан Шаренград, како су га Турци звали. Кнез Лазар је основао престоницу 1371. године, а први пут се спомиње 1387. године, у повељи, којом родоначелник Хребељановића потврђује трговачке привилегије Дубровчанима. Слава је потрајала до 1389. године и пораза на Газиместану.

- Један од најелоквентнијих српских владара, деспот Стефан Лазаревић је до пунолетства 1393. године ту владао са мајком кнегињом Милицом, која потом прелази као монахиња Евгенија у манастир Љубостињу код Трстеника, док млади деспот престо сели у Београд - предочава за "Новости" историчар Горан Васић.

Иза Лазара остала је знаменита црква Лазарица, подигнута поводом рођења деспота Стефана, остаци Донжон куле и трагови некадашње грађевине надомак данашње зграде Народног музеја. Пре тачно 90 година, Крушевац је поново блеснуо у српској историји. Било је то на Видовдан 1934. године, када је Велики молепствени сабор прогласио Крушевац светим историјским местом, а више од 3.000 верника из целе земље и света који су прослављали овај дан у Крушевцу, обавештено је да ће се од тада у Лазарев град долазити као на хаџилук.

- Владика Николај Велимировић и владика нишки др Јован одржали су тог дана велике беседе пред верницима, а Крста Новаковић, тадашњи председник општине, захвалио је на иницијативи да Крушевац буде централно место где ће се славити Видовдан - открива за "Новости" Горан Ерчевић, аутор филма "Залог небу" из 2014. године, који је посвећен историји Споменика косовским јунацима на истоименом тргу.

Град чува наслеђе са Газиместана

ИАКО никада више није постао престоница, Крушевац је постао друго име за Видовдан и место које, услед тужних историјских околности, чува наслеђе са Газиместана. Централна државна церемонија прославе Видовдана одржава се у Крушевцу, где се у посебном легату чува и 120 дела сликара Милића од Мачве, које је првобитно наменио Космету.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ДА ЛИ ЈЕ МОГЛО ГОРЕ? Ево зашто је пред репрезентацијом Србије немогућа мисија у квалификацијама за Светско првенство?

ДА ЛИ ЈЕ МОГЛО ГОРЕ? Ево зашто је пред репрезентацијом Србије "немогућа мисија" у квалификацијама за Светско првенство?

Фудбалска репрезентација Србије играће у групи К са Енглеском, Албанијом, Летонијом и Андором у оквиру квалификација за Светско првенство 2026. али је селекција "горди албиона" нешто што ће представљати највећи проблем изабраницима Драгана Стојковића Пиксија. Не само због квалитета, већ и због нечег другог.

14. 12. 2024. у 13:16

Коментари (0)

ОТВОРЕНА НОВА ФИЛИЈАЛА ADRIATIC БАНКЕ У КОМПЛЕКСУ SKYLINE