КРУШЕВАЦ ЈЕ 1911. ГОДИНЕ ПЛАНИРАН ЗА ПРЕСТОНИЦУ: Купљена зграда за двор, писали су и Влади у Београд

ИАКО је у историји Крушевац био престоница тек нешто више од 20 година, трагови жеље да средњовековни Лазарев град поново буде главни још су врло живи.

ФОТО: С. Бабовић

И пре него да машту распали потоње тумачење креманског пророчанства, које је подразумевало да ће се престоница вратити у Лазарев град, једна готово непозната иницијатива била је актуелна у првој половини 20. века.

Крушевац се као предлог нове/старе престонице спомиње, практично неочекивано, 1911. године. Овом конкретном предлогу претходила је полемика о начелном премештању престонице две године раније, у време Анексионе кризе (1908-1909), настале као последица прогласа аустроугарског цара Франца Јозефа.

Босна и Херцеговина је анектирана, а у Србији се одиграо политички земљотрес: расположење народа почело је да скреће значајно удесно. Тада није било конкретних предлога у вези са "повратком" престонице у Крушевац, све док се касније није сазнало да је "Окружни одбор поклонио окружно крушевачко здање за двор", а општина наложила да се "земљиште поклони за проширење двора".

"Из округа и из вароши доћи ће кроз неколико дана у Београд нарочита депутација, која ће пред краљем, Владом и Народном скупштином изнети своје разлоге, да је најјачи њихов разлог у томе што је Крушевац некада био престоница, па би и сад требало да буде, ако се већ хоће да премешта из Београда - објавила је штампа у зиму 1911. године.

Исход разговора крушевачких депутата и државних власти није забележен, али је жал што град Крушевац није постао главни - остао. И поново се актуелизовао када се у фокусу интересовања нашло креманско пророчанство.

Јован Тарабић је 2012. године испричао медијима да су његови преци поред еколошких катастрофа, епидемија и економских криза у свету предвидели и да ће "престоница Србије бити управо Крушевац". У историјској пракси, иницијативе и пророчанства се никада нису оствариле, осим једном, у години када је основан Шаренград, како су га Турци звали. Кнез Лазар је основао престоницу 1371. године, а први пут се спомиње 1387. године, у повељи, којом родоначелник Хребељановића потврђује трговачке привилегије Дубровчанима. Слава је потрајала до 1389. године и пораза на Газиместану.

- Један од најелоквентнијих српских владара, деспот Стефан Лазаревић је до пунолетства 1393. године ту владао са мајком кнегињом Милицом, која потом прелази као монахиња Евгенија у манастир Љубостињу код Трстеника, док млади деспот престо сели у Београд - предочава за "Новости" историчар Горан Васић.

Иза Лазара остала је знаменита црква Лазарица, подигнута поводом рођења деспота Стефана, остаци Донжон куле и трагови некадашње грађевине надомак данашње зграде Народног музеја. Пре тачно 90 година, Крушевац је поново блеснуо у српској историји. Било је то на Видовдан 1934. године, када је Велики молепствени сабор прогласио Крушевац светим историјским местом, а више од 3.000 верника из целе земље и света који су прослављали овај дан у Крушевцу, обавештено је да ће се од тада у Лазарев град долазити као на хаџилук.

- Владика Николај Велимировић и владика нишки др Јован одржали су тог дана велике беседе пред верницима, а Крста Новаковић, тадашњи председник општине, захвалио је на иницијативи да Крушевац буде централно место где ће се славити Видовдан - открива за "Новости" Горан Ерчевић, аутор филма "Залог небу" из 2014. године, који је посвећен историји Споменика косовским јунацима на истоименом тргу.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације