СЛАВИЛИ СРПСКУ НОВУ ГОДИНУ И ПОД ЧАУШЕСКУОМ: Како су Срби у Румунији у тајности чували своју традицију
БИТИ Србин у Румунији осамдесетих година прошлог века нимало није било лако, јер је строги Чаушескуов режим пратио и кажњавао сваки „погрешан“ корак наших сународника, који су тамо живели.
Фото: Приватна архива
Ипак, успевали су и у таквим околностима да сачувају своје обичаје. Међу њима и прославу Српске нове године.
У то време српска музика је у Румунији била забрањивана, јер су власти сматрале да она има велики утицај на румунски народ и да се превише „умешала“ у румунски фолклор. Истина, тамошњи певачи су, знајући да Румуни воле српски мелос, препевали велики број хитова наше народне музике и представљали их као своје.
Како би томе стала на пут, власт је формирала посебну комисију, која је контролисала текстове свих песама које су у Румунији изводили српски музички ансамбли. Неподобне, попут оне „од Вардара па до Триглава“, нису смеле да се певају.
Чланови комисије су били присутни на сваком наступу наших извођача и полицији пријављивали све „неправилности“. Међутим, међу тим контролорима је било и оних који су истински волели српску музику, па су понекад умели да нашим певачима прогледају кроз прсте.
Тако су Срби из Темишвара, уз њихову подршку, у тајности прослављали православну Нову годину, чак и када је у Југославији то било забрањено.
Према сведочењу актера, те новогодишње забаве су у полицији пријављивали као обележавање јубилеја Добровољног удружења ватрогасаца или неког сличног друштва. Присутни су били и Срби и Румуни. Међу њима и чланови злогласне комисије, али не као контролори, већ као гости.
Симптоматично је то да Румуни и данас обележавају Српску нову годину. У великом броју они 13. јануара долазе у Србију на организоване дочеке. Вршачки локали вечерас ће бити пуни гостију из Румуније, који су ту били и за дочек 31. децембра.
Препоручујемо
Пратите нас и путем иОС и андроид апликације
Pratite vesti prema vašim interesovanjima
Прочитајте више
ОГЛАСИЛА СЕ АЛЕКСАНДРИНА СТАРИЈА СЕСТРА: Преран одлазак ћерке Булета Гонцића
АЛЕКСАНДРА Гонцић је завршила студије енглеског језика и кратко радила као преводилац. За пријатеље је била позната као Аки, а њена борба с болешћу трајала је више од две године.
17. 03. 2025. у 12:41 >> 12:43
ДЕО ЗАПАДА У НЕВЕРИЦИ: Откривено шта је Мађарска управо урадила за Русију
Русија је, откако је почео рат у Украјини, или "специјална војна операција" како то зове Руска Федерација, углавном била скрајнута у међународном спорту. И то услед бројних санкција руским спортистима, било да се ради о екипној или појединачној конкуренцији. У појединачној је, истина, било и неких "попуста", под условом да постоји пристанак да се наступа као "неутрални" спортиста. Али, изгледа да су дошла нека друга времена.
17. 03. 2025. у 12:26
ЈЕЛЕНА ТОМАШЕВИЋ СЛОМЉЕНА ЗБОГ СМРТИ КОЛЕГЕ: "Прерано у царство Господње, нека су ти светли путеви"
"Дубоко саосећам са вама."
17. 03. 2025. у 07:40
"НАЂИ ДРУГУ, СА МНОМ НЕ ИДЕ": Наша глумица преживела агонију, 12 година покушавала да добије дете
ГЛУМАЧКИ пар Јелена Ћурувија и Александар Ђурица данас су поносни родитељи двоје деце, а њихова борба за потомство није била лака.
17. 03. 2025. у 08:22
АУТОПСИЈА ПОКАЗАЛА: Ево од чега је угинуо пас Џина Хекмана - ужасна смрт
ОБЈАВЉЕНИ су резултати аутопсије паса Џина Хекмана и његове супруге. Тело животиње пронађено је 26. фебруара, истог дана када су пронађена и тела славног глумца и његове вишедеценијске партнерке, Бетси Аракаве.
16. 03. 2025. у 21:56
"Не могу да верујем да ово пишем! Умрли су тако млади, били су моји гости"
"НЕМА речи утехе за бол родитеља који су ноћас изгубили своју децу."
16. 03. 2025. у 21:45
УМРО НАКОН ШТО ЈЕ ЦЕЛУ НОЋ ВОЗИО ДЕЦУ КОЈА СУ ГОРЕЛА: Возач Хитне помоћи у Северној Македонији преминуо после целоноћне драме
ВОЗАЧ Хитне помоћи који је читаву ноћ превозио повређене у стравичном пожару у Северној Македонији преминуо је јутрос.
17. 03. 2025. у 08:50
РОДИТЕЉИ ПОГИНУЛЕ ДЕЦЕ ФОРМИРАЛИ ЖИВИ ШТИТ: Не дозвољавају да се тела однесу на обдукцију
РОДИТЕЉИ који су у пожару изгубили своју децу у дискотеци "Пулс" у Кочанима не дозвољавају да се тела настрадалих однесу на додатну обдукцију у Скопље, тражећи да им се одмах предају како би припремили сахране, јавља Плусинфо.
16. 03. 2025. у 19:40
ЦЕЦА У АРКАНОВОМ РОДНОМ МЕСТУ: Обузеле је нарочите емоције
ПЕВАЧИЦА Цеца Ражнатовић, синоћ, 15. марта, приредила је спектакуларан концерт пред пуном халом у Брежицама, у Словенији.
16. 03. 2025. у 13:17
Најновије из рубрике
СНАЈПЕРИМА У СРЦЕ, ПАЛИЛИ И ЖИВЕ ЉУДЕ: Мучна сећања Срба из покрајине, који су и данас на удару насиља Албанаца
ТОГ 17. марта 2004, као и дан раније, протестовали смо у центру Грачанице јер су Албанци 15. марта ножем ранили Јована Ивића (18), ученика Економске школе у Лапљем Селу.
17. 03. 2025. у 14:00
ТРАГАЊЕ ЗА КОРЕНИМА: Годишњак "Стари Влах" пише о ризници старина, настанку презимена, јунацима, неимарима...
СВЕ што је поседовала - кућу са плацем, три дућана, шталу и башту са благородним воћем - госпођа Софијана из Нове Вароши 1789. године поклонила је манастиру Ковиље у селу Смиљевац између Јавора и Голије, "за душу и вечни спомен" упокојеним члановима породице.
16. 03. 2025. у 18:59
ЛИК СУПРУГА ПРЕНЕЛА НА ИКОНУ: Књижевник Ненад Новак Стефнаовић оживео љубавне приче познатих научника и уметника из Београда
МАЛО је познато да је сликарка Полексија Тодоровић насликала архангела Михаила у Вазнесењској цркви у Београду.
14. 03. 2025. у 07:00
БРАЋА ИЗБЕГЛИЦЕ ПРУЖИЛИ УТОЧИШТЕ ИНВАЛИДУ: Епски пример хуманости Ненада и Недељка Крајишника
ДВОЈИЦА браће, иако и сами болесни и са сталним примањима од само 80 евра месечно, пружили су у свом скромном дому - у Гложану код Бачког Петровца - уточиште инвалиду на штакама, којег су упознали током ходочашћа у манастиру Острог.
14. 03. 2025. у 06:45
УБИЦА ПРИЗНА САМО ЈЕДНОМ И НИКАД ВИШЕ: Професор Остоја Крстић, први српски полиграфиста, током каријере решио хиљаде случајева
ДА се истина не може сакрити Остоја Крстић доказивао је деценијама, препознајући оно што многима промакне - несвесне гестове, покрете очију, несклад између речи и дела. Први српски полиграфиста, професор Криминалистичко-полицијског факултета и аутор 21 књиге, осам уџбеника и четири речника, знао је како да открије оно што други желе да сакрију.
12. 03. 2025. у 07:00
Коментари (0)