ПОКРОВ БОГОРОДИЦЕ СПАСАО КНЕЗ ЛАЗАР: Репортер "Новости" са ходочасницима у Турској, трагом најважнијих реликвија хришћанства

БОГОРОДИЦА је неколико пута од опсада спасавала Константинопољ покривајући га својим мафорионом, ешарпом за главу и рамена блискоисточних жена, која се чувала у дворској Влахернској цркви. Прво такво чудо је посведочио Свети Андреј Јуродиви, Словен, врло вероватно из српске колоније око града Гордосербона у Малој Азији. Док се током опсаде молио за спас Цариграда у влахернском храму имао је визију Богородице која узима свој мафорион из црквене ризнице и њиме покрива цркву, а затим и целу престоницу православне васељене. После његове визије опсада града је пропала али су поклоници почели да опседају Влахернску цркву коју је царица Пулхерија подигла у 5. веку крај чудотворног извора на коме се јавила Богородица.

Фото Б. Субашић

У њу су из Јерусалима донети ешарпа којом се Девица Марија покривала док је дојила Христа и појаса којим се опасивала док га је носила. Око светог Богородичиног извора је направљено купатило где се од тада ритуално купао и сам цар.

Фото Б. Субашић

И репортер "Новости" био је у групи поклоника која је постала део саге о Богородичиним реликвијама потврђујући правило да Срби морају да буду мирођија у свакој великој причи. Тако је на основу сведочења Андрије Јуродивог настао празник Покров Пресвете Богородице, али овај аскета није једини Словен са великом улогом. Богородичин појас, или његов највећи део сачуван је у Србији, а у 14. веку га је кнез Лазар поклонио светогорском манастиру Ватопед, где се и данас налази. По предању, Срби су реликвију запленили од Бугара, који су је украли. Лазарев поклон ромејском Ватопеду би се могао протумачити као изузетан политички гест у време преговора о скидању анатеме коју је цариградски патријарх у Душаново доба бацио на Српску патријаршију.

Фото Б. Субашић

Како год било, ватопедски монаси су Богородичин појас ставили у сребрни ковчежић који је повремено изношен изазивајући чуда. Током страшне епидемије колере 1864. која је морила становнике Цариграда, каже једно предање, монаси Ватопеда су похитали у помоћ са Богородичиним појасом и зараза је нестала чим се брод са светињом приближио луци, због чега је и сам султан целивао реликвију. Вера у моћ Богородичиног појаса видела се и 2010. када је из Ватопеда донесен у Русију. Милиони људи, а први председник Владимир Путин, поклонили су се светињи која је, као усталом и цела Света Гора, од 14. до 16. века сачувана захваљујући српским владарима.

Савремени политички трендови гурају у заборав ту историјску чињеницу и по интерпретацијама под утицајем Цариградске патријаршије (која се неосновано назива васељенском), као дародавци Богородичиног појаса Ватопеду наводе се византијски владари из времена у којима нису могли ни да га виде, после крсташког освајања и пљачке Цариграда 1204. године. Латини су тада немилосрно палили и харали православне храмове, осим Влахернске цркве, јер је папа захтевао да се храм са Богородичиним реликвијама сачува и преда његовим изасланицима.

Фото Б. Субашић

Судбина Богородичиног покрова од тада је магловита. Неколико "оригиналних" ешарпи се појављивало у више западних цркава, али нису изазивале чуда па су заборављене. Појас је друга прича. Он је исечен у неколико делова и једна његова честица се данас налази у Сирији, а највећи комад који је кнез Лазар поклонио Ватопеду и данас чини чуда. У том "чуду" је учествовао и репортер "Новости". У замену за ватопедско гостопримство, српски ходочасници су добили послушање у просторији пуној калемова танких платнених трака.

Фото Б. Субашић

Сатима су их сецкали на комаде дужине десетак центиметара и стављали у пластичне кесице, које су монаси у великим кутијама носили на кивот са Богородичиним појасом да их посвете. Следећег дана делили су те "Богородичине појасиће" многобројним грчким ходочасницима који су се просто отимали о реликвије-сувенире за које се верује да лече све женске проблеме, па и неплодност.

Фото Б. Субашић

У Јерусалиму смо у Богородичиној гробници-цркви укопаној двадесетак метара дубоко у стену Кедронске долине присуствовали тискању гомиле верника око саркофага у коме су реликвије пронађене.

У Истанбулу смо се уверили да и муслиманке ватрено верују у чуда која Мерјем (Девица Марија) чини у данашњој Богородичиној цркви подигнутој на темељима Влахернског храма. О њему су се вековима испредале легенде, али нико није знао где су се остаци разореног храма налазили у слојевима шута. У 19. веку се међу цариградским хришћанима пронео глас да је из рушевина сиротињске четврти Ајвансараја, на простору некадашњег дворског комплекса Вахерне, избила лековита вода. Почели су да копају и открили очуване конструкције купатила Богородичиног извора у темељима Влахернске цркве. Добили су одобрење од султана и подигли нови храм, чије су најбројније посетитељке данас Туркиње које флашице са Богородичином водом сматрају чудотворним. Судећи по њиховом броју, мноштву деце коју воде са собом и осмесима, Девица Марија услишава њихове молитве.
Може се рећи да она поново чува цркву у данашњем истанбулском дистрикту Фатих, где су древне ромејске цркве претворене у џамије, а модерније грчке углавном спаљене или напуштене и зарасле у коров.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације