ОПШТИНЕ НЕМАЈУ БУЏЕТ ЗА ВАНРЕДНЕ СИТУАЦИЈЕ: Проф. др Владимир Цветковић са Факултета безбедности о смањењу ризика од катастрофа

ПОЖАР у кинеском тржном центру на Новом Београду јe само врх леденог брега сличних катастрофа, што је већ исте вечери показала ватрена стихија у бањи у Бездану

В. Цветковић

Огромне последице изазивају банално незнање из области безбедности и неисправни ситни кућни уређаји, упозорава експерт ангажован у писању нове Националне стратегије смањења ризика од катастрофа и управљања у ванредним ситуацијама, др Владимир Цветковић, професор Факултета безбедности, Универзитета у Београду.

- Грађани који воле да мајсторишу у класичне топљиве осигураче уместо прегореле одговарајуће танке лицне стављају дебље жице од препоручених чиме доводе до паљења инсталација и уређаја, не пазе на мини-калорифере и грејалице које се прегревају и пале, а према званичној статистици МУП, Сектора за ванредне ситуације, један од најчешћих узрока пожара постају и електрични освеживачи ваздуха! Људи искључе све уређаје осим ових који имају директно напајање, лако се прегреју, запале и изазову катастрофалне пожаре. Очигледно је да се као узроци намећу елементарно незнање о безбедносним ризицима и необученост за поступање у различитим ванредним ситуацијама - каже проф. др Цветковић.

В. Цветковић

Њега су као експерта за управљање ризицима у ванредним ситуацијама УН ангажовале у оквиру радне групе за писање нове српске националне стратегије смањења ризика од катастрофа и управљања у ванредним ситуацијама, а у чему су имала обавезу да му пруже помоћ сва наша надлежна и релевантна министарстава.

- Нека од изузетно важних министарстава за пружање података за израду Стратегије нису у потпуности схватала значај израде овог акта, а чинило се као да их ова тема уопште не занима! То је наша стара бољка маргинализације животно важне теме. На пример, за претходну Националну стратегију из 2011, никада није усвојен акциони план за реализацију предвиђених мера унапређења идентификованих недостатака, па је она остала мртво слово на папиру. Испод радара је својевремено прошло и укидање буџета за ванредне ситуације. Према некадашњем закону свака локална самоуправа је имала обавезу да издваја одређена средства за случај ванредних ситуација, али је неко у доба светске економске кризе одлучио да та обавеза треба да се укине, а да се новац потроши. Сада су УН финансирале моје ангажовање у изради националне стратегије и акционог плана, које сам урадио уз помоћ радне групе, пре око годину дана, али мемало брине што стратегија још није у процедури усвајања у Народној скупштини - каже проф. др Цветковић.

Он наглашава да превентивне структурне и неструктурне мере у Србији морају да се унапреде у великој мери, јер постоје јасни системски показатељи великих проблема у овој области.

- Када питате грађане зашто не желе да унапреде своју припремљеност, они одговарају да то није њихова надлежност и обавеза и да они плаћају порез да би се тиме бавиле полиција и ватрогасно-спасилачке јединице. Невероватан је тај начин размишљања, према коме би испред врата сваког домаћинства требали да дежурају лични полицајац и ватрогасац-спасилац - каже професор.

Када је реч о безбедносној култури, он наглашава да наши надлежни државни органи имају законску обавезу обуке становништва за реаговање у ванредним ситуацијама.

- Некада смо имали и Цивилну заштиту и Одбрану и заштиту у школама, и училе су се корисне ствари из области безбедности, а сада нема те теме ни у оквиру грађанског васпитавања, иако је она суштински део васпитања. Факултет безбедности Универзитета у Београду је виша пута иницирао да се у средње школе уведе предмет Безбедосна култура, јер је пракса показала да је то знање изузетно битно. Нажалост, баш у случају пожара види се да код нас људи најчешће страдају због недостатака знања и неправилног поступања приликом евакуације, иако су здрави и покретни. Много више их се угуши неразумно бежећи него што их изгори. Наравно да и техника и опрема наших ватрогасно-спасилачких јединица треба да се побољшају, иновацијама које се у свету већ користе, нису скупе и веома су ефикасне.

ЉУДИ РЕШАВАЈУ ПРОБЛЕМЕ

БЕЗ унапређења свести и знања људи, проблеме не могу да реше ни најнапредији системи за заштиту и спасавање. Одређена истраживања у развијеним земљама су, на пример, показала да системи вредни милијарде долара могу бити нефункционални зато што појединци нису били довољно обучени да рукују њима. Узалудно је поседовање најсавременијег система заштите у ванредним ситуацијама, ако човек који треба да га користи није теоријски обучен и практично утрениран - каже проф. др Цветковић.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације