ДА СЕ У БОРАЧУ ОПЕТ ЧУЈЕ ДЕЧЈА ГРАЈА: Дејан Милошевић оживео дедовину и од ње плацеве поклањао заинтересованим породицама
ПРЕ десет година Дејан Милошевић (50) је почео да сређује своју дедовину. Стицајем околности, 60 година нико на том имању у селу Борач, надомак Кнића, није живео. Опустела су и остала имања. Он није желео да се огњишта у овом селу, као многа у Србији, заувек угасе. Купио је два и по хектара земље и почео да поклања плацеве. Данас је ту никло десетак кућа и викендица, за оне који с породицама стално живе у Борачу и оне који долазе повремено, на одмор.
- Догодило се спонтано - прича нам Милошевић. - Хтео сам да покушам да спасем Борач, наше село, Шумадију. Дедовина се не продаје, зато сам купио земљу и испарцелисао је на 25 делова неправилног облика и површина. Дошла је корона и за мене у том тренутку непремостиви проблеми. Катастар није радио, нотари такође, а мој једини услов је био да људи преведу на себе плацеве које сам им поклонио и да на свом имању изграде свој кров над главом.
Поглед на пола Шумадије
КО ће коме бити комшија, Дејан није хтео да одређује, већ је то препустио новим власницима:- Дошли су из Варварина, Крагујевца, Београда, Параћина, Ивањице... Ко је могао да замисли да ће се овде тражити ар земљишта више. Највише им се свиђају мир, тишина и поглед. Ово је златни врх, одавде се види више од пола Шумадије, Гледићке планине, Рудник, Гоч и Гружанско језеро. Без обзира на годишње доба, овде је ружа ветрова. То је немерљиво.
Први плац је поклонио пријатељу, а за неколико дана кренула је помама на друштвеним мрежама. Тражио се плац више... За неколико година, Дејан и његове комшије успели су да на земљишту препуном корова ураде комплетну инфраструктуру и путеве, да ископају артески бунар, септичке јаме...
- Моја породица је у почетку била скептична, нису веровали да ћу успети да остварим оно што сам наумио - каже Дејан. - А само сам желео да нам Шумадија не постане шума и да се у засеок Поповићи и у село Борач врати дечја граја. Радује ме што су дошли и млади. Пуно је деце и младих, од једне до 18 година, а верујем да ће се једног дана овде играти и њихова деца. Надам се да сам своје комшије усрећио, а мени ће се то вратити на неки други начин. А и да се не врати. Тиме се не оптерећујем.
Великодушни домаћин ради у ЈКП "Шумадија", а бави се и сезонским пословима. Има сина и ћерку.
- Овде је природа била дарежљива - поносан је Дејан. - Окружени смо планинама, а нисмо далеко од Крагујевца, Тополе, Горњег Милановца, Краљева, Чачка и Кнића. Све овде има своју причу. Кућа мог прадеде је била урушена, па сам је обновио. Данас је моје место пребивалишта у њој. Сваки дан навучем вунене чарапе и идем у Крагујевац на посао. Сигуран сам да ће у Борачу поново нићи мали град, као некада у средњем веку када је овде своју резиденцију имао деспот Стефан Лазаревић. И није само он обитавао у овом крају, ово место се везује и за цара Душана, кнеза Лазара, Радича Поступовича и Милоша Обреновића.
РУСИ ОСВОЈИЛИ КУРАХОВ? Рогов: Наше трупе подигле заставу над зградом градске управе
РУСКЕ трупе заузеле су зграду градског већа у западном делу града Куракова у ДНР и подигле на њу тробојку.
14. 12. 2024. у 13:48
ДА ЛИ ЈЕ МОГЛО ГОРЕ? Ево зашто је пред репрезентацијом Србије "немогућа мисија" у квалификацијама за Светско првенство?
Фудбалска репрезентација Србије играће у групи К са Енглеском, Албанијом, Летонијом и Андором у оквиру квалификација за Светско првенство 2026. али је селекција "горди албиона" нешто што ће представљати највећи проблем изабраницима Драгана Стојковића Пиксија. Не само због квалитета, већ и због нечег другог.
14. 12. 2024. у 13:16
"ЖЕЉКУ САМ МОЗАК ИСПРАО" Вељко открио како васпитава децу и шта их прво учи
БОКСЕР Вељко Ражнатовић и његова супруга Богдана у мају месецу добили су трећег сина коме су дали име Исаија, а неодољиви дечак мења се из дана у дан, окружен браћом Крстаном и Жељком.
14. 12. 2024. у 20:04
Коментари (0)