СИНАЈСКУ ПРАВОСЛАВНУ СВЕТИЊУ ДО СУДЊЕГ ДАНА ЧУВАЋЕ - МУСЛИМАНИ: И пророк Мухамед се дивио монасима из Манастира Свете Катарине

Јулијан Сава у 4. веку саградио први храм на 2.285 метара високом Мојсијевом врху. Синаити, верују припадници ислама, имају "тајну Мусину (Мојсијеву) књигу". О Манастиру Свете Катарине већ 15 векова воде бригу припадници бедуинског пелемена Џебелија.

фото: Б.Субашић

НИ атеисти немају ниједно боље објашњење од чуда Божјег за чињеницу да најстарије живо хришћанско монашко средиште, са најдрагоценијом и најстаријом библиотеком света, у православном Манастиру Свете Катарине под Синајском гором већ 15 векова опстаје у најсуровијој изолацији.

фото: Б.Субашић

Светиња подигнута око Горућег грма из кога се Мојсију јавио Бог окружена је високим голим планинама и окрутном пустињом. На простору је где се одвајкада сукобљавају непокорна номадска племена бедуина са властима многих држава које су формално контролисале Синајско полуострво. Од 7. века манастир Свете Катарина потпуно окружује свет ислама, који је настао на суседном Арабијском полуострву. На Синају су ратовале војске Рима, Византије, исламских Калифата, крсташког Јерусалимског краљевства, Османског царства, Египатског султаната, Наполеонове трупе, модерни Израел против Египта, џихадисти Исламске државе против свих...

фото: Б.Субашић

Како је могуће да утврђени манастир и данас изгледа исто као када га је цар Јустинијан направио у 6. веку око старијег храма који је 325. за пустињаке из пећина и колиба са литица и кањона Синајских планина подигла царица Јелена, мајка Константина Великог? Зашто Јустинијанова базилика није освајана оружјем и претворена у џамију као цркве на Истоку. Одговор се крије у Капели Горућег грма и данас могу видети прастари корени "неопалиме купине" из које је говорио Бог.

фото: Б.Субашић

Овај простор и Синајска гора су светиње за све три велика монотеистичке религије: јудаизам, хришћанство и ислам. Оне су сагласне да се пророку кога називају Моше, Мојсије и Муса да је ово простор где је започела драма Старог завета, чији се врхунац одиграо на Мојсијевом врху, где је Бог склопи први савез са људима када је племенима Израела дао законе.

фото: Б.Субашић

Управо због тога је 1234. српски просветитељ и законодавац Сава прешао хиљаде километара од Србије до Капеле Горућег грма у Светој Катарини и наставио до врха Синајске горе, где је Србе привео Христу као нови "савршен народ", како је записао светитељев ученик и сапутник Доментијан.

За опасно путовање из Каира до кроз синајску дивљину којом су владали разбојници Сава је добио пратњу од египатског султана Ел Камила. Српски архиепископ у Египат је стигао у својој 59, после око два месеца путовања морем, а потом се тешко разболео у Јерусалиму. Чим се отргао од смрти наставио је пут ка Киру кроз Негев и Синајску пустињу. Када је чуо да је велики путник дошао у његову престоницу Ел Камил га је позвао на двор где су многи великодостојници дошли да виде тог невероватног путника. Вероватно их је подсећао на легендарне синаите о чијим су чудесним способностима кружиле легенде. Међу њима је и један ранији Сава, "отац сиријског монаштва" Јулијан Сава који је у 4. веку саградио први храм на 2.285 метара високом Мојсијевом врху.

фото: Б.Субашић

- Оно што знамо о Јулијану Сави није толико ток његовог живота колико стил његовог аскетизма. Живео је у пећини у пустињи. Постио је, молио се и држао дуга бдења, често је данима ишао пешице по отвореној пустињи. По изгледу је био "сама кост и кожа". Певао је псалме и молио се ноћу у пећини са ученицима, а по дану су ишли два по два у пустињу да се моле. Током обреда један је стајао, а други клечао за време петнаест псалама, а затим су мењали места - наводи историчар Дејвид Грифит.

фото: Б.Субашић

Испосник је са групом ученика око 362. године узверао на стрми Мојсијев врх до кога тада није било никакве стазе. Аскете су упркос свом испошћеном изгледу показале невероватну вештину и снагу: саградили су на врху Синајске горе храм налик скинији, "шатору завета" где је чуван ковчег са Таблицама закона.

Тада је и ходочашће на стрму планину било ризичан подухват, а градња цркве на врху право чудо, па је знаменити теолог Теодорет из Антиохије написао песму у којој је Јулијана Саву поредио са Мојсијем када се у петом веку попео на врх планине.

фото: Б.Субашић

Да тајне древних синаита није лако рационално објаснити показује и мумификовано тело монаха које се чува у манастирској костурници. Археолози су га пронашли у молитвеном положају крајем 20. века у пећини под Мојсијевим врхом, где се у 5. веку помиње подвижник Стефан. Испитивања су показала да мумија потиче из тог периода. Зато није чудо што и данашњи бедуини, муслимани који чувају манастир, као и њихови преци пре више од 1.500 година, верују да синаити чувају "тајну Мусину (Мојсијеву) књигу" и да поседују натприродне способности.

фото: Б.Субашић

Зато је 1234. египатски султан дао пратњу нашем Светом Сави чим му је овај открио свој циљ: Џебел Муса (Мосијева планина). Ел Камил је тако испунио заповест Мухамеда, пророка своје вере који је синаитима око 622. дао "аштинаму", повељу чије име значи "писмо о помирењу". Њиме је гарантовао аутономију манастиру Свете Катарине, заштиту монаха и световњака хришћана који припадају овој светињи и њених поклоника. У манастирској ризници је и данас изложен османски препис Мухамедове повеље који је монасима Свете Катарине издао султан Селим у 15. веку. Он је тада преузео и у цариградску ризницу однео оригинал исписан најстаријим арапским писмом на газелиној кожи и потписан отиском Мухамедове шаке.

Султан је повељом-преписом потврдио да поштује "писмо које је издао Мухамед, Ибн Абдулах, Гласник, Посланик" упућено "пригрлитељима ислама и следбеницима Исуса Назарећанина на Истоку и Западу, далеким и блиским, Арапима и странцима, познатима и незнанима" у коме је наглашена "обавеза сваког следбеника ислама да не противречи овој заклетви или да не поштује ову заклетву до Судњег дана и краја света".

фото: Б.Субашић

- Ово писмо садржи заклетву која им је дата, а онај ко не послуша оно што је у њему сматраће се неверником и преступником онога што му је наређено... било да је султан или било који други верник ислама. Кад год се хришћански монаси, поклоници и ходочасници окупљају, било у планини или у долини, или у пустоши, или на прометном месту, или у равници, или у цркви, или у светим местима, ми смо ћемо стајати иза њих њих и заштитићемо их и њихову имовину и њихов морал" јер су они Моји поданици и под мојом заштитом - обавезао се Мухамед.

Он их је ослободио од џизје, пореза који плаћају немуслимани, нагласивши да хришћани под окриљем Свете Катарине "од својих прихода не смеју да дају ништа осим онога што им је драго - не смеју бити увређени, узнемирени, принуђени или приморани".

- Нико не сме да пљачка ове хришћане, или уништава или поквари било коју од њихових цркава, или богомоља, нити да узима било шта од ствари које се налазе у овим кућама и доноси их у куће ислама. А ко одузме било шта од тога, биће онај који је покварио заклетву Божју и, истина, није послушао Његовог Посланика... Заиста ћу чувати њихов договор, ма где били, на мору или на копну, на истоку или западу, на северу или југу, јер су под Мојом заштитом и заветом Моје безбедности... Њихове цркве се морају поштовати и не смеју бити забране да граде цркве или поправљају манастире - обавезао је Мухамед муслимане.

фото: Б.Субашић

Зато су до данас чувари манастира Свете Катарине бедуини муслимани из племена Џебелија (горштаци) чији се један род зове "синови војника". То су далеки потомци исламизованих римских легионара које је у 6. веку са Балкана довео цар Јустинијан да чувају велики утврђени манастир Свете Катарине који никада није запустео.

 

фото: Б.Субашић

Бедуинско предање многи су сматрали фантазијом док археолози крајем 20. века нису крај манастира открили темеље комплекса грађевина у коме су живели неимари, легионари и њихове породице, које са поносом као претке помињу Џебелије.

фото: Б.Субашић

ЈУСТИНИЈАНОВО СТЕПЕНИШТЕ

фото: Б.Субашић

МАНАСТИРСКА базилика коју је издградио цар Јустинијан у 6. веку, посвећена Преображењу Господњем, чија три брода раздвајају колонаде високих стубова са богато рељефно украшњеним капителима од тамног вулканског камена изгледа и данас као у Јустинијаново време. Нажалост, његов монументални црквени комплекс на врху Синајске горе срушен је у неком великом земљотресу пре 12. века и тек 1935. је од његовог камена направљен данашњи храм. Јустинијаново Стрмо степениште искушења са хиљадама степеника већ неколико година није у употреби због безбедности, па се иде обилазном стазом до Мојсијевог врха.

фото: Б.Субашић

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације