ЗАБОРАВЉЕНО НОВО СРПСКО КРАЉЕВСТВО: Професор Сузана Рајић о зборнику научних радова који подсећа на важну улогу династије Обреновић (ФОТО)

ПРЕ тачно 142 године, проглашена је Краљевина Србија. Тог 6. марта 1882. посланици Скупштине су акламацијом прихватили "Предлог закона о проглашењу Књажества Србије за Краљевину Србију, а Књаза српског Милана М. Обреновића Четвртог за наследног Краља Србије Милана Првог".

Краљ Милан, краљица Наталија и принц Александар Обреновић, фото архива

Дуже од једног века овај датум је тенденциозно потискиван, сматра професорка Сузана Рајић, уредница зборника "Династија Обреновић и проглашење Краљевине Србије", који ће бити промовисан овог 6.марта, у подне у свечаној сали "Драгослав Срејовић" Филозофског факултета.

У књизи су сакупљени научни радови са скупа "Обреновићи и проглашење Краљевине Србије (1882-2022)" одржаног поводом 140. годишњице, под окриљем Народног музеја у Нишу. Било је то прво стручно окупљање посвећено Обреновићима, од како су уклоњени са престола и историјске позорнице Србије у Мајском преврату 1903.

 

- Заслуге династије Обреновић за српску државу и народ значајне су - тврди Рајићева, историчар, редовни професор Филозофског факултета, где је шеф Катедре за историју српског народа у новом веку. - У првом периоду владавине то су догађаји везани за Српску револуцију, од 1804. до 1835, којима је извојевана национална слобода, утврђена аутономија у оквирима Османског царства, укинути феудални односи, уређене и обезбеђене државне границе, донети главни државни симболи: грб, застава и химна, и Сретењски устав. У другом периоду владавине, који је у континуитету трајао 45 година, организоване су и усавршене војска и војне школе, просвета и школски систем, уређена су сва државна надлештва, изграђена је железничка инфраструктура, уређен монетарни систем, а земља је уставно уређивана чак три пута. Ипак, круну тог периода представљају два догађаја, међународно признање државне независности 1878. и проглашење Краљевине Србије 1882.

На скупу, са кога радови чине садржај зборника, учествовала су 34 излагача, од којих петоро из иностранства. Тако су расветљени различити аспекти државно-политичке, војне и културне историје и уметности, са освртима на улогу и значај личности Милана Првог Обреновића Четвртог, првог нововековног српског владара са краљевском титулом. Краљ Милан је, како подсећа наша саговрница, веровао да је круна коју му подносе изникла из крви, поникла у револуцији, за коју су живот положили многи српски синови.

Фото приватна архива

- Он је истакао још један важан преседан који ни тада, а ни у науци није поменут, а то је да признавањем новог државног ранга, Краљевине, Европа заправо признаје Србији државотворност и онај цивилизацијски ниво који уживају остале европске монархије - каже професорка Рајић, која верује да је потреба науке, али и друштва да се валоризују прегнућа владара династије Обреновића и тако обликује објективна и научно утемељена слика прошлости. - Иако је Дан краљевине избрисан са листе државних празника после уклањања Обреновића 1903, династија наследница преузела је краљевску титулу, која јој је значајно подигла респект у међународној заједници. Још једна отежавајућа околност која је утицала на брзи заборав овог датума налази се у чињеници да је Краљевина Србија могла обележити само своју тридесетогодишњицу, 1912. године, будући да су турбуленције изазване ратним вихорима на овим просторима уништиле српску државност већ 1918.

На промоцији зборника "Династија Обреновић и проглашење Краљевине Србије" сутра ће, уз уредницу Рајић, говорити Весна Црноглавац, директорка Народног музеја у Нишу, историчар Марина Влаисављевић и професор Радош Љушић.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације