ОД ЈЕЗИВОГ ПРИЗОРА СЕ ЛЕДИЛА КРВ У ЖИЛАМА: Новица Столић, дан после мартовског погрома дошао да обиђе кућу у Обилићу (ФОТО)

ИАКО су се над нама у касарни британски војници Кфора углавном иживаљавали, један ирски мајор био је изуизетно коректан и дозволио ми је да са једном новинарском екипом одем да обиђем кућу у Обилићу дан после погрома.

Фото: Новица Столић/Д. З.

 Мало је рећи да смо били затечени и шокирани када у дојучерашњем дворишту више није било наше куће, спаљена је, као и сви помоћни објекти. Али језивије од свега тога био је призор: испред спаљене и потпуно уништене куће угледали смо обешено прасе.

Био сам и тужан и бесан... Схватио сам и поруку, ту ужасну поруку упућену нама, потпуно јасну: не враћајте се јер ћете и ви завршити као ово прасе.

Овако се Новица Столић из Обилића, сада расељено лице у Грачаници, сећа 19. марта 2004. године, када је дан након што су га са осталим члановима породице припадници ирског Кфора евакуисали у Приштину пред руљом Албанаца која је свој крвави мартовски пир у Обилићу спроводила 18. марта, дошао у свој дојучерашњи дом.

Фото: Д. З.

- У некадашњој породичној кући тог дана било нас је шесторо: моји родитељи и супруга и ја са троје деце. Старији син био је трећа година Економске школе, ћерка је била друга година Средње школе, а млађи син пети разред. У нашој улици било је педесетак Срба, јер је после 1999. године у Обилићу, када је реч о нашем народу, остала компактна само та Церска улица. Знајући шта се дешавало у Чаглавици, тражили смо заштиту од Кфора, а они су нам одговарали да не знају где се налазимо. Дан раније, руља Албанаца нас је некако заобишла иако су у два наврата у нешто мањем броју протутњали том нашом улицом. Напад на нас и права голгота уследили су управо 18. марта у раним јутарњим сатима.

Фото: Н. Столић

Овако се Мартовског погрома 2004. године сећа Новица Столић из Обилића, сада расељено лице у Грачаници. Не заборавља драматичне сцене када су Албанци урлајући опкољавали и палили српске куће из којих су житељи бежали како се ко сналазио, и каже да су његови укућани и он са стрепњом сваки час очекивали њихов долазак јер је кућа Столића била при крају улице. У тим тренуцима који су, како каже, били као вечност, свесни своје немоћи да се избаве од масе и да немају куда да прођу, укућани су се у себи молили Богу за избављење.

Фото: Н. Столић

- Једноставно, било нам је јасно да се сами не можемо спасти. Безброј пута смо звали и тражили од Кфора да нам барем децу извуку живу, а са нама како буде... Будући да су сазнали да смо у кући и да ће нас убити или живе запалити, ирски припадници Кфора појавили су се у касним поподневним сатима са својим оклопним возилима. Најпре су транспортовали децу, а потом и нас старије - прича нам своју исповест Новица.

Фото: Н. Столић

Војници Кфора одвезли су их до некадашње "Касарне косовских јунака" код кружног тока у Приштини, где су их већ дочекали Срби евакуисани из Приштине, Косова Поља и других околних средина... Сазнали су да им је кућа запаљена у вечерњим сатима...

- Жене и децу сместили су у некакву ауто-радионицу, а нас мушкарце под шатор. Лежали смо на картонима на бетону, а грејање су нам ноћу "пуштали" из некаквих топлотних "топова". Према нама су се понашали као да смо ми криви за ситуацију у којој смо се нашли. Поготову су били ригорозни према мени и мом пријатељу, оцу Мирославу Попадићу, свештенику цркве из Приштине јер смо новинарима давали изјаве телефоном. Њих су нам због тога и одузели - наставља Новица.

Фото: Н. Столић

У кампу Кфора провели су, каже, неколико дана. Захтевали су од војника да их транспортују до Мердара, али су их они после неколико дана довезли до Грачанице где су боравили неколико месеци у тамошњим школама, све док се нису снашли за неки трајнији смештај у Грачаници где су се поново како-тако скућили.

- Иако су се над нама у касарни британски војници Кфора углавном иживаљавали, један ирски мајор био је изуизетно коректан и дозволио ми је да са једном новинарском екипом одем да обиђем кућу дан после погрома. Боље да нисам... У мом Обилићу сада живи само десетак Срба, сви у некој школи... Боли то, много боли... Није прошло, ево 20 година, никад неће ни проћи, болеће док смо живи... - каже нам Столић. 

БОНУС ВИДЕО - ДР НОВОСТИ: Како бити емоционално интелигентнији?

Препоручујемо

Друштво

0 7

ЗАПАЛИЛИ ЗЛАТИБОРА, НЕНАДУ ПУЦАЛИ ПРАВО У СРЦЕ: Сећања Срба на мартовски погром 2004. - Не пролазе патња, страх и бол ни после две деценије

17. 03. 2024. у 18:12

Политика

54 4

СМРТ ДЕЦЕ ЗЛОУПОТРЕБЉАВАЈУ ЗА ПОДМУКЛЕ НАМЕРЕ: Огласила се Канцеларија за КиМ о лажима "Самоопредељења" - Циљ им је етничко чишћење Срба

16. 03. 2024. у 20:51

Друштво

0 5

"СРБИМА ЦРТАЈУ НОВЕ МЕТЕ" У Грачаници обележено 20 година Мартовског погрома на КиМ: Циљ насилника био да нас заувек протерају (ФОТО/ВИДЕО)

17. 03. 2024. у 12:12 >> 13:32

Политика

0 0

ПОГРОМ – НАГРАЂЕНИ ЗЛОЧИН: Данас се навршава двадесет година од мартовског погрома 2004 године на Косову и Метохији

17. 03. 2024. у 09:08

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације