СА ТИТОМ ПРИЧАО О ПРОИЗВОДЊИ АТОМСКЕ БОМБЕ: У Дому Војске промоција књиге "Милутин Миланковић и одбрана отаџбине" Слободана Стојановића
МИЛУТИН Миланковић (1879-1958) је живео чврсто стојећи на земљи, усредсређен на свој научни и инжењерски рад. У исто време био је маштар, сањалица, који је пловио васионским пространствима. Био је аполитичан, политика га није интересовала, али се она занимала за њега. Догађаји су, наизглед, пролазили поред њега, али је у свима био, вољом или преко своје воље, активни учесник, сведочећи на својеврстан начин о њима.
Фото: D. Milovanović
Овако о великом научнику говори пуковник у пензији Слободан Стојановић, аутор књиге "Милутин Миланковић и одбрана отаџбине" која ће бити представљена данас у 14.00 у Дому војске у Београду. Књига, о којој ће осим аутора на промоцији говорити рецензенти др Славко Максимовић и Милан Станимировић, и проф. др Владан Кузмановић и Милица Сандић, својеврстан је документ о немерљивој љубави за властите корене и отаџбану. Миланковић је упорношћу истраживача градио видљиве и невидљиве мостове, повезујући Земљу са Сунцем и спајао веома удаљене области попут астрономије и геологије.
Фото: Д. Миловановић
- Његов допринос науци бележе и признају све светске научне институције, а његова отаџбина бележи још један: оданост матици - каже Стојановић. - Размишљао сам како да са позиција родољубља, традиције, морала и патриотизма истражим Миланковићев живот и деловање. И, да ли то његово деловање може бити путоказ, као што је несумњиви узор у научној сфери.
Трослист српске науке
СТОЈАНОВИЋ је један од оснивача удружења које носи име славног научника, једног од најцитиранијих научника на свету и творца најтачнијег календара. Када је пре 17 година основана ова асоцијација, само једна улица у Београду је носила Миланковићево име. Данас 43 града имају улицу са његовим именом, осам школа и више од 30 установа.
- Све ово радимо да би Србија једног дана добила његов музеј. Тесла, Пупин и Миланковић су тролист српске науке. Али, Миланковића се најмање сећамо. Можда зато што је он све што је кључно створио у Србији. Сматрао је да једино овде може на прави начин да помогне свом роду - каже Стојановић.
Стојановић је у књизи сагледао турбулентно време у коме је Миланковић живео:
- За разматрање Миланковићевог односа према патриотизму значајна су два догађаја. Први се догодио док је био грађанин Аустроугарске, инжењер у бечкој фирми Барона Питела, а други када је као српски држављанин допринео знатној уштеди државних средстава током изградње пруге Ниш-Књажевац. Пројекат такозване Трансбалканске железнице подразумевао је да део пруге која би повезивала југоисточну Русију и Румунију са Јадранским морем прође долином Тимока. На том делу вијугаву реку требало је прећи чак 19 пута, што је значило направити исто толико мостова. Миланковић је, међутим, изградио пројекат за само један мост, који је употребљен за све остале. Како је знао да је ово изузетно значајан пројекат за државу, није желео да прихвати хонорар. Сматрао је да је то његова патриотска обавеза.
Фото: Д. Миловановић
О Миланковићевом патриотизму сведочи и што се после позива колега да предаје на Београдском универзитету одрекао тридесетогодишњег аустријског држављанства и узео српско. Мало је познато да је 15 година радио за војску и морнарицу.
- Као потпредседник Српске академије наука, водио је Тита у обилазак зграде. Други сусрет са њим одржан је 9. септембра 1948. Тито је са Александром Белићем, тадашњим председником САН, Миланковићем и Павлом Савићем разговарао о изради атомске бомбе у Југославији - каже Стојановић.
Фото: Д. Миловановић
У јавности није било доступних информација са тог састанка, али је Миланковић сачинио забелешку која се чува у архиви САНУ. Аутор књиге је у архиву пронашао и белешку једног "удбаша" о Миланковићу:
- Написао је да припада чувеној математичкој клики професора Београдског универзитета, да је више непријатељ, него пријатељ. Написао је и да отаљава предавања, што није било тачно.
Препоручујемо
Пратите нас и путем иОС и андроид апликације
Pratite vesti prema vašim interesovanjima
Прочитајте више
"САЧУВАЈ ТАЈНУ, ЉУБАВИ МОЈА": Песма коју је оживела Прија носи тешку животну причу певача Душана Костића
ДУШАН Костић, певач народне музике и аутор чувеног хита "Сачувај тајну љубави моја", извршио је самоубиство 1996. године тако што је скочио у Дунав са Панчевачког моста, а тело никада није пронађено.
11. 02. 2025. у 18:52
ТЕНИС У ШОКУ: Марија Шарапова се враћа - али у другом спорту (ФОТО)
Некадашња тенисерка Марија Шарапова вратиће се спорту који је одавно заволела - боксу.
11. 02. 2025. у 21:00
ВЕЛИКА ТРАГЕДИЈА: Изненада преминула позната рукометашица (ФОТО)
Из Француске стижу изузетно тужне вести, пошто је изненада преминула Џемима Кабеја која је имала 21 годину.
11. 02. 2025. у 19:30
"ДЕДА, НЕ ДАЈ СЕ!" Унуци уз Мирослава Илића: "Охрабрују ме"
"УНУЦИ ме много охрабрују - подмладили су ме."
11. 02. 2025. у 17:47
КАЖИ ЖИКИ: Уметницу из Србије позвали у Ватикан, а онда јој поставили увредљиво питање (ВИДЕО)
КАЖИ ЖИКИ: Уметницу из Србије позвали у Ватикан, а онда јој поставили увредљиво питање
10. 02. 2025. у 12:41
ЛУКА ДОНЧИЋ ШОКИРАО АМЕРЕ: Ово је урадио једној од најпознатијих Американки! Сви су остали у чуду (а многи не могу да престану да се смеју)
После шокантног потеза управе Далас маверикса, која је решила да Лука Дончић оде у Лос Анђелес Лејкерсе, а у супротном правцу дође Ентони Дејвис (који се одмах и повредио), словеначки репрезентативац је ем дебитовао за славни тим из Калифорније - ем шокирао Америку.
11. 02. 2025. у 15:45
АМЕРИКАНЦИ ОТВОРИЛИ КИНЕСКИ БАЛОН КОЈИ СУ ОБОРИЛИ: Остали шокирани оним што се налази у њему - "Могли су нас шпијунирати!"
КИНЕСКИ шпијунски балон који је 2023. године прелетео Сједињене Државе био је опремљен америчком технологијом која је могла омогућити шпијунирање Американаца, према изворима који су директно упознати са техничком анализом коју је спровела америчка војска.
11. 02. 2025. у 13:30
ГРАЂАНИ У ПАНИЦИ: Море у Турској се повукло више од 300 метара (ФОТО)
НАКОН серије потреса на Санторинију, море у Измиру и многим другим местима дуж егејске обале повукло се више од 200 метара, објавили су турски медији.
11. 02. 2025. у 14:15
3 МИЛИОНА СЛЕПАЦА У ХРВАТСКОЈ: "Томпсон - то није будала! Наши 'хероји' су давно починили масакр, а чији смо ми?"
"ЧИЈИ смо ми? Питајте Загребачку банку, Привредну банку, питајте Хрватску народну банку... Питајте све оне који нам се свакодневно церекају са свих портала и реците, имате Хрватску."
11. 02. 2025. у 17:12
Најновије из рубрике
ОСМЕСИ НА ЛИЦИМА ЗАХВАЉУЈУЋИ МАРКУ: Ево како је подвижник "Новости" помогао осмочланој породици Долама (ФОТО)
ПОРОДИЦА Долама, њих осморо, из Уздине код Ковачице добила је нови, привремени дом.
12. 02. 2025. у 07:00
САКУПЉА САТОВЕ И ДОБРА ДЕЛА: Стеван Лаловић из Сремских Карловаца и кроз хоби нађе начин да помаже другима
ВЕЛИКИ заљубљеник у археологију, страствени колекционар ручних сатова, песник танане душе, а изнад свега човек великог срца и хуманиста. Тако би се у најкраћем могао описати Стеван Лаловић (33) из Сремских Карловаца, који се стасавајући у овом граду српске културе и духовности, на сваком кораку сусретао са богатом историјом своје родне вароши и Србије.
12. 02. 2025. у 07:00
ПОЛА ВЕКА САДИ ЧЕТИНАРЕ: Звонко Шарић без икакве накнаде, добровољно озелењава свој Врдник, али и друга места (ФОТО)
НА јужној страни Фрушке горе, угнездила се варошица Врдник, а његовом околином шири се пријатан мирис четинара.
11. 02. 2025. у 21:00
МОДЕРНИ ГРАД СТАРИХ ЧУДА: Севиља је "престоница" Андалузије, град богате историје и раскошне архитектуре (ФОТО)
КО није видео Севиљу - није видео чуда! Овако Шпанци говоре, и говоре истину у коју се лако увери сваки намерник у највећим граду Андалузије, четвртом по величини у краљевини на Пиринејском полуострву.
11. 02. 2025. у 11:00
ДРВОРЕЗБАРИ ДЕО КУЛТУРНОГ НАСЛЕЂА СРБИЈЕ? Богата традиција присутна од праисторије до наших дана
ЗНАМЕНИТА Колубарска школа дрворезбарства, коју је још у 18. веку установио калуђер Хаџи Рувим Нешковић, архимандрит манастира Боговађа код Лајковца, по свему судећи, и званично ће постати део баштине. Покренута је, наиме, иницијатива да овај аутентични уметнички израз буде уписан у Национални регистар нематеријалног културног наслеђа Србије, а циљ је и да се нађе и под заштитом УНЕСКО.
11. 02. 2025. у 07:00
Коментари (0)