СА ТИТОМ ПРИЧАО О ПРОИЗВОДЊИ АТОМСКЕ БОМБЕ: У Дому Војске промоција књиге "Милутин Миланковић и одбрана отаџбине" Слободана Стојановића
МИЛУТИН Миланковић (1879-1958) је живео чврсто стојећи на земљи, усредсређен на свој научни и инжењерски рад. У исто време био је маштар, сањалица, који је пловио васионским пространствима. Био је аполитичан, политика га није интересовала, али се она занимала за њега. Догађаји су, наизглед, пролазили поред њега, али је у свима био, вољом или преко своје воље, активни учесник, сведочећи на својеврстан начин о њима.
Фото: D. Milovanović
Овако о великом научнику говори пуковник у пензији Слободан Стојановић, аутор књиге "Милутин Миланковић и одбрана отаџбине" која ће бити представљена данас у 14.00 у Дому војске у Београду. Књига, о којој ће осим аутора на промоцији говорити рецензенти др Славко Максимовић и Милан Станимировић, и проф. др Владан Кузмановић и Милица Сандић, својеврстан је документ о немерљивој љубави за властите корене и отаџбану. Миланковић је упорношћу истраживача градио видљиве и невидљиве мостове, повезујући Земљу са Сунцем и спајао веома удаљене области попут астрономије и геологије.
Фото: Д. Миловановић
- Његов допринос науци бележе и признају све светске научне институције, а његова отаџбина бележи још један: оданост матици - каже Стојановић. - Размишљао сам како да са позиција родољубља, традиције, морала и патриотизма истражим Миланковићев живот и деловање. И, да ли то његово деловање може бити путоказ, као што је несумњиви узор у научној сфери.
Трослист српске науке
СТОЈАНОВИЋ је један од оснивача удружења које носи име славног научника, једног од најцитиранијих научника на свету и творца најтачнијег календара. Када је пре 17 година основана ова асоцијација, само једна улица у Београду је носила Миланковићево име. Данас 43 града имају улицу са његовим именом, осам школа и више од 30 установа.
- Све ово радимо да би Србија једног дана добила његов музеј. Тесла, Пупин и Миланковић су тролист српске науке. Али, Миланковића се најмање сећамо. Можда зато што је он све што је кључно створио у Србији. Сматрао је да једино овде може на прави начин да помогне свом роду - каже Стојановић.
Стојановић је у књизи сагледао турбулентно време у коме је Миланковић живео:
- За разматрање Миланковићевог односа према патриотизму значајна су два догађаја. Први се догодио док је био грађанин Аустроугарске, инжењер у бечкој фирми Барона Питела, а други када је као српски држављанин допринео знатној уштеди државних средстава током изградње пруге Ниш-Књажевац. Пројекат такозване Трансбалканске железнице подразумевао је да део пруге која би повезивала југоисточну Русију и Румунију са Јадранским морем прође долином Тимока. На том делу вијугаву реку требало је прећи чак 19 пута, што је значило направити исто толико мостова. Миланковић је, међутим, изградио пројекат за само један мост, који је употребљен за све остале. Како је знао да је ово изузетно значајан пројекат за државу, није желео да прихвати хонорар. Сматрао је да је то његова патриотска обавеза.
Фото: Д. Миловановић
О Миланковићевом патриотизму сведочи и што се после позива колега да предаје на Београдском универзитету одрекао тридесетогодишњег аустријског држављанства и узео српско. Мало је познато да је 15 година радио за војску и морнарицу.
- Као потпредседник Српске академије наука, водио је Тита у обилазак зграде. Други сусрет са њим одржан је 9. септембра 1948. Тито је са Александром Белићем, тадашњим председником САН, Миланковићем и Павлом Савићем разговарао о изради атомске бомбе у Југославији - каже Стојановић.
Фото: Д. Миловановић
У јавности није било доступних информација са тог састанка, али је Миланковић сачинио забелешку која се чува у архиви САНУ. Аутор књиге је у архиву пронашао и белешку једног "удбаша" о Миланковићу:
- Написао је да припада чувеној математичкој клики професора Београдског универзитета, да је више непријатељ, него пријатељ. Написао је и да отаљава предавања, што није било тачно.
Препоручујемо
Пратите нас и путем иОС и андроид апликације
Pratite vesti prema vašim interesovanjima
Прочитајте више
ТВОЈА ШТИТНА ЈЕ ТВОЈ ШТИТ: Бесплатни прегледи штитне жлезде уз подршку Фондације Mozzart
ПОЧЕТАК каравана заказан је за 23. април у Београду
20. 04. 2025. у 10:00
ЗАТВОРЕНА КАФАНА ЗОРИЦЕ МАРКОВИЋ: Ево шта је разлог
ПЕВАЧИЦА је саопштила да њена кафана престаје са радом...
23. 04. 2025. у 14:17
ИНТЕРВЈУ МИЛАН РАКИТА, ГЕНЕРАЛНИ ДИРЕКТОР "ДАНУБИУСА": Од златних зрна стварамо здраву основу сваке трпезе
КАО део "Делта Холдинга", "Данубиус" данас заузима лидерску позицију у индустрији брашна и тестенине, ослањајући се на јасно дефинисане стратешке правце, континуирана улагања и посвећеност квалитету.
19. 04. 2025. у 10:00
АЛТА банка наставља акцију инклузије и племенитости: Поклони за малишане у Центру за социјални рад у Шапцу
АЛТА банка, у сарадњи са Центром Инклузивна Србија, наставља реализацију акције „АЛТА за дечје осмехе“.
17. 04. 2025. у 16:40
"ВУЧИЋ СТИЖЕ У МОСКВУ" Цео разговор Путина и патријарха Порфирија: Обојена револуција у Србији мора бити побеђена
У Москви је одржан значајан састанак између председника Руске Федерације Владимира Путина, Патријарха московског и целе Русије Кирила, патријарха Порфирија и митрополита бачког Иринеја Буловића. Састанак је протекао у атмосфери међусобног поверења и историјског пријатељства, уз снажно истицање заједничких вредности и потреба за духовним јединством православних народа.
23. 04. 2025. у 08:00 >> 10:39
"ВУЧИЋ СТИЖЕ У МОСКВУ" Цео разговор Путина и патријарха Порфирија: Обојена револуција у Србији мора бити побеђена
У Москви је одржан значајан састанак између председника Руске Федерације Владимира Путина, Патријарха московског и целе Русије Кирила, патријарха Порфирија и митрополита бачког Иринеја Буловића. Састанак је протекао у атмосфери међусобног поверења и историјског пријатељства, уз снажно истицање заједничких вредности и потреба за духовним јединством православних народа.
23. 04. 2025. у 08:00 >> 10:39
МАКРОН ПОСЛЕ РУСКОГ НАПАДА: Хитно нам је потребан мир
РУСКИ ракетни напад на град Суми на северу Украјине наглашава хитну потребу за наметањем примирја Русији, изјавио је данас председник Француске Емануел Макрон.
13. 04. 2025. у 15:34
ТУГА НА РТС-у: Водитељка Дневника сломљена, опростила се од колегинице: "Мирно спавај, нећу те заборавити" (ФОТО)
"МИРНО спавај, а ја те никада нећу заборавити..."
23. 04. 2025. у 13:02
Најновије из рубрике
УНИШТИЛИ СИМБОЛ МОДЕРНОГ УЖИЦА: Пројектили алијансе, пре 26 година, сравнили пошту
ТОКОМ НАТО агресије, 22. априла 1999, уништен је један од симбола модерног Ужица - пројектил је погодио зграду поште у најужем центру града, део заштићене архитектонске целине око Трга партизана. У следећем налету 7. маја, зграда је сравњена са земљом, а остало је забележено да је из америчког авиона напад извршила жена-пилот, два пута у размаку од 15 минута.
23. 04. 2025. у 11:34
БРУТАЛНИ ЗЛОЧИН ЈОШ БЕЗ КАЗНЕ: Током агресије 1999. на данашњи дан извршен је срамни, вандалски напад на зграду РТС
НАПАД НАТО на зграду Радио-телевизије Србије у Београду, изведен 23. априла 1999. током емитовања вести у 2.06, један је од најстрашнијих догађаја током агресије на нашу земљу. Први пут у историји ратовања бомбардована је једна медијска кућа која је претходно проглашена за легитимну војну мету. Погинуло је 16 запослених, а њихова родбина, пријатељи и колеге још чекају правду.
23. 04. 2025. у 07:00
И МЕНЕ БОЛЕ РАНЕ СРПСКОГ НАРОДА: Дарија Исакович, супруга дипломате Белорусије у Београду, о потресним успоменама из 1999.
ИМАЛА је Дарија Исакович девет година када је, у родном Минску, са родитељима гледала напад НАТО на СРЈ. Упамтила је да су говорили: ово је велика трагедија за српски народ.
23. 04. 2025. у 06:30
МИЛОШЕВАЦ, СИГУРНА ЛУКА И ТОПЛА РУКА ЗА ОСТАВЉЕНЕ: У селу код Велике Плане, које је уточиште за нежељену, напуштену и занемарену децу
СТИЖУ одасвуд, данас их је 196. Болни су растанци са нашим хранитељима - кажу углас. Однеговано њих око 6.000.
22. 04. 2025. у 16:56
И "ГОСПОЂА МИНИСТАРКА" КРИЈЕ СЕ У СМЕДЕРЕВУ? Захваљујући оцу који је банкротирао, Београђанин нушић 1870. године постао Смедеревац
КОД мога рођења није само датум био споран, већ и само место. Једни су биографи бележили Београд као место мога рођења, а други Смедерево.
22. 04. 2025. у 16:18
Коментари (0)