КУЋА У КОЈОЈ НЕМА МЕСТА ЗА ЖЕНСКО ЧЕЉАДЕ: Музеј у Новом Бечеју чува успомене на двојицу Срба - др Владимира Главаша и Јосифа Маринковића
МУЗЕЈ Главашева кућа у Врањеву, старом делу Новог Бечеја, чува трагове минулих времена - и људи каквих више нема. Доктор Владимир Главаш (1834 - 1909) био је човек широке руке и образовања, великог поштовања према свим конфесијама, строгих начела и несвакидашње - искључивости.
фото Википедија
Све ове, на први поглед контрадикторне особине стекле су се у једној необичној личности. Школски друг Јована Јовановића Змаја на лицеју у Братислави, наставио је дружење с песником и у Прагу, где је 1862. године дипломирао права. Ипак, није се дуго бавио својом професијом:
- Никада се није женио, кажу да је био особењак и волео да самује. После прве, неправедно изгубљене парнице, сматрао је да правде нема на свету и није хтео да остане у адвокатури - објашњава Татјана Влашкалин из Туристичке организација Нови Бечеј. - Искључиво се бавио пољопривредом, имао је своје раднике. Помагао је сиротињу и децу која нису могла да се школују, али је за узврат тражио диплому о завршеној школи, као и изражену жељу да потраже посао и на тај начин оправдају поверење.
фото ТО Нови Бечеј
Главаш је наставио да другује са Змајем и другим угледним савременицима, а чести гости у његовом дому били су Светозар Милетић и Ђура Јакшић. Саграђена у стилу класицизма почетком 19. века, и данас лепо очувана кућа се састоји из предворја, мале собе у бидермајер стилу украшене литографијама породице Главаш, свештених лица и познатих Врањевчана оног доба. Спаваћа соба у алт дојч стилу, са спаваћим креветима, перинама, ћилимима и шминкер столом.
- Доктор Главаш је живео са мајком. Пред смрт, тестаментом је оставио кућу Православној цркви, а уштеђевину Католичкој. Србин по националности, био је велики верник који је осим православне, посећивао католичку цркву, као и синагогу која је некад постојала у Новом Бечеју. Његова тестаментарна жеља била је и захтев да сто година после његове смрти не дозвољава да под овим кровом борави или преспава женско чељаде - открива Татјана Влашкалин.
фото В.Стругар
Први новобечејски музеј отворен је на стогодишњицу Главашеве смрти, 16. фебруара 2009. године. Општина Нови Бечеј кућу је адаптирала, па су отварању претходили конзерваторско-рестаураторски радови у самом здању, али и помоћним просторијама у којима су некада живеле слуге и радници са Главашевог имања. У међувремену, целокупан простор попуњен је збиркама фотографија, књига, некадашњих пољопривредних машина, експонатима старих заната и берберницом која датира управо из тог периода.
Фото: В. Стругар
- Од црквене општине кућу смо узели у закуп и договорили се да је претворимо у музеј. Сада радимо на томе да је и откупимо - каже наша саговорница. - У међувремену, "освежили" смо оно што је за Банат било у то доба карактеристично: молерај, односно мустре на осликаним зидовима. Почетком 19.века само су богате, газдинске куће могле да имају богато осликане зидове. Била је то ствар престижа, зидови са разним цветним и геометријским мотивима.
Фото: В. Стругар
МАРИНКОВИЋЕВА СОБА
НОВОБЕЧЕЈАЦ је био и прослављени композитор Јосиф Маринковић. Његова родна кућа налазила се прекопута данашњег музеја. Нажалост, није очувана, па је музеј једну собу посветио великом уметнику: осим раскошног намештаја, у њој се налазе и урамљени пожутели листови са нотама композитора, албум са породичним фотографијама, као и фотографије хорова којима је дириговао.
Тако је салон, односно "примаћа соба" украшена аутентичним молерајем у 40 боја и стилском гарнитуром бидермајер. У истом простору су и бројни експонати које су даровали суграђани, па се тако музеј може похвалити клавиром, секретером као и потретом др Владимира Главаша који је урадио новобечејски уметник Милорад Јосимовић.
Фото: В. Стругар
У оквиру музеја окриље је нашао и Завичајни клуб Новобечејаца и Врањевчана са поставкама етно-предмета, докумената и фотографија из прошлости града. "Завичајци" у овом простору током године организују различите манифестације,а једна је - муљање грожђа на традиционалан начин.
Пратите нас и путем иОС и андроид апликације
Pratite vesti prema vašim interesovanjima
Прочитајте више
"ЗДРАВЉЕ МЕ НЕ СЛУША": Јелена Розга искрено о проблему - "Ситуација није баш најбоља"
ПЕВАЧИЦА Јелена Розга, мучи муку са штитном жлездом, а како године пролазе тај проблем је све израженији и тежи. Тренутно ужива у љубави са сином Тончија Хуљића, Иваном, са којим ускоро планира и да се венча, али на првом месту јој је да среди здравствени проблем.
12. 02. 2025. у 12:08
"ОН ЈЕ ФАВОРИТ САМО НА ПАПИРУ": Ове речи се неће свидети Александру Звереву
Аргентински тенисер Франсиско Серундоло не верује да је Александер Зверев толики фаворит у Буенос Ајресу.
11. 02. 2025. у 22:00
ПЛАНИНА У КАНАДИ НОСИ ИМЕ ЧУВЕНОГ СРБИНА: Јунаштво српског народа прочуло се и преко океана
ВОЈВОДА Радомир Путник давно се уписао у редове највећих српских војсковођа који је предводио војску у неким од најнеизвеснијих тренутака наше историје – Балканским и Првом светском рату.
11. 02. 2025. у 14:31
"ДЕДА, НЕ ДАЈ СЕ!" Унуци уз Мирослава Илића: "Охрабрују ме"
"УНУЦИ ме много охрабрују - подмладили су ме."
11. 02. 2025. у 17:47
ВЕЛИКА ТРАГЕДИЈА: Изненада преминула позната рукометашица (ФОТО)
Из Француске стижу изузетно тужне вести, пошто је изненада преминула Џемима Кабеја која је имала 21 годину.
11. 02. 2025. у 19:30
"НИСАМ ИГРАО ТЕНИС, АЛИ...": Ево шта Рафаел Надал ради у слободно време
Бивши шпански тенисер Рафаел Надал рекао је да није узео рекет у руке откако се повукао из спорта прошлог новембра.
11. 02. 2025. у 20:20
СЕРГЕЈ ТРИФУНОВИЋ О ПРОДАЈИ СББ-А: Добра је фора да се на крају продаш фирми с којом си водио рат
ГЛУМАЦ и бивши председник Покрета слободних грађана Сергеј Трифуновић коментарисао је продају бизниса Драгана Шолака у Србији.
12. 02. 2025. у 12:02
ГРАЂАНИ У ПАНИЦИ: Море у Турској се повукло више од 300 метара (ФОТО)
НАКОН серије потреса на Санторинију, море у Измиру и многим другим местима дуж егејске обале повукло се више од 200 метара, објавили су турски медији.
11. 02. 2025. у 14:15
3 МИЛИОНА СЛЕПАЦА У ХРВАТСКОЈ: "Томпсон - то није будала! Наши 'хероји' су давно починили масакр, а чији смо ми?"
"ЧИЈИ смо ми? Питајте Загребачку банку, Привредну банку, питајте Хрватску народну банку... Питајте све оне који нам се свакодневно церекају са свих портала и реците, имате Хрватску."
11. 02. 2025. у 17:12
Најновије из рубрике
ОСМЕСИ НА ЛИЦИМА ЗАХВАЉУЈУЋИ МАРКУ: Ево како је подвижник "Новости" помогао осмочланој породици Долама (ФОТО)
ПОРОДИЦА Долама, њих осморо, из Уздине код Ковачице добила је нови, привремени дом.
12. 02. 2025. у 07:00
САКУПЉА САТОВЕ И ДОБРА ДЕЛА: Стеван Лаловић из Сремских Карловаца и кроз хоби нађе начин да помаже другима
ВЕЛИКИ заљубљеник у археологију, страствени колекционар ручних сатова, песник танане душе, а изнад свега човек великог срца и хуманиста. Тако би се у најкраћем могао описати Стеван Лаловић (33) из Сремских Карловаца, који се стасавајући у овом граду српске културе и духовности, на сваком кораку сусретао са богатом историјом своје родне вароши и Србије.
12. 02. 2025. у 07:00
ПОЛА ВЕКА САДИ ЧЕТИНАРЕ: Звонко Шарић без икакве накнаде, добровољно озелењава свој Врдник, али и друга места (ФОТО)
НА јужној страни Фрушке горе, угнездила се варошица Врдник, а његовом околином шири се пријатан мирис четинара.
11. 02. 2025. у 21:00
МОДЕРНИ ГРАД СТАРИХ ЧУДА: Севиља је "престоница" Андалузије, град богате историје и раскошне архитектуре (ФОТО)
КО није видео Севиљу - није видео чуда! Овако Шпанци говоре, и говоре истину у коју се лако увери сваки намерник у највећим граду Андалузије, четвртом по величини у краљевини на Пиринејском полуострву.
11. 02. 2025. у 11:00
ДРВОРЕЗБАРИ ДЕО КУЛТУРНОГ НАСЛЕЂА СРБИЈЕ? Богата традиција присутна од праисторије до наших дана
ЗНАМЕНИТА Колубарска школа дрворезбарства, коју је још у 18. веку установио калуђер Хаџи Рувим Нешковић, архимандрит манастира Боговађа код Лајковца, по свему судећи, и званично ће постати део баштине. Покренута је, наиме, иницијатива да овај аутентични уметнички израз буде уписан у Национални регистар нематеријалног културног наслеђа Србије, а циљ је и да се нађе и под заштитом УНЕСКО.
11. 02. 2025. у 07:00
Коментари (0)